Ознака: 2021

Драга Мастиловић о Јунском устанку и дилемама које прате овај догађај

У навечерје празника који је славила општина Гацко, а који је посвећен Јунском устанку који је на овим просторима избио 1941. године, декан Филозофског факултета и историчар Драга Мастиловић, у сали Парохијског дома говорио је о недоумицама које су везане за овај важан догађај у српској историографији, а које су још увијек остале неријешене.

Са публиком је подијелио дилеме које су везане за сам устанак, анализирајући дубинске корјене од којих сеже његов почетак. Јер, како је рекао, историја као наука је процес и ништа се не дешава случајно.

Мастиловић се Јунским устанком бавио прије 20 година, на почетку своје каријере. Документи и сазнања до којих је касније дошао, донијели су несигурност у дотадашње чињенице којима је располагао.  

„Мислио сам да сам апсолвирао читаву ту тему, међутим, под утисцима нових докумената и нових сазнања до којих сам дошао, увидио сам да баш и нисам сигуран у све чињенице. Заправо, не у чињенице, него оно како сам схватао у том тренутку и интерпретирао Јунски устанак“, казао је Мастиловић.

У вези са тим, одлучио је да се овом догађају поново посвети, прикупљајући релевантну грађу коју ће покушати да припреми за овогодишње Ћоровићеве сусрете писаца, кроз реферат који ће се бавити управо овим питањем.

„Знате да историчари никада не тврде да су дошли до апсолутне истине, него до истине коју им у том тренутку омогућавају историјски извори. Вођен тиме, одлучио сам да се поново у истраживачком смислу вратим Јунском устанку, да покушам да разријешим неке дилеме, које су остале мени као такве, а вјерујем и некима од вас, и да то презентујем у једном научном раду. Ви знате да је Јунски устанак био предмет полемика, гдје је било најмање науке а највише неких комшијских свађа и замјерања. И због тога сам одлучио да окушам срећу, поготово што сам пронашао још неке документе у фонду Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, припремајући своју књигу о Затирању Срба у БиХ у XX вијеку, али и нову књигу коју припремам, а која би требала да се појави, надам се, до октобарског сајма у Београду. Књига ће се бавити злочинима геноцида Независне државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима на простору БиХ у периоду 1941 – 1945. године“, рекао је Мастиловић, додајући да је током истраживања дошао и до докумената који се дотичу Јунског устанка и онога што се дешавало у Гацку тих дана.

Питање које је изазивало полемике и који ће то и даље чинити је почетак устанка, гдје различити извори и документи тврде различито. Шести јун као датум није споран, али оно што није усаглашено јесте питање да ли је тога дана донесена одлука или су почеле борбе.

Мастиловић сматра да овај догађај никада није на прави начин верификован у историографији, све док се не нађе у уџбеницима историје и колективној свијести народа.

Како је рекао, себи је дао задатак да у наредном периоду покуша да ријеши ових неколико кључних питања која су остала недоречена, са посебним освртом на датум устанка, на задовољство историјске науке а затим и свих нас.

Ј.П. “Водовод” Гацко: Потрошачи ”Наданићке” линије искључени са мреже

Из Ј.П. “Водовод” Гацко обавјештавају потрошаче ”Наданићке” линије да ће због квара бити искључени са водоводне мреже.

Нормализација водоснабдијевања очекује се након санирања квара, наводи се у обавјештењу из Ј.П. “Водовод”.

Фудбалери Младости поражени у Рогатици

Фудбалери гатачке Младости поражени су јуче у Рогатици, од истоимене екипе, било је 2:1, у оквиру Лиге за опстанак на друголигашком “Истоку”.

Гачани су почетну теренску иницијативу крунисали вођством. Након акције која је прошла све линије екипе, најбоље се у срцу шеснаестерца снашао, понајбољи играч Гачана у овој полусезони Јован Бокић. Ипак, домаћи који су и имали императив побједе, прво са 11 метара долазе до изједначења што је био и резултат првог полувремена.

Домаћи у другом полувремену долазе до преокрета и три важна бода.

Младост, која је пребродила све бриге када је опстанак у питању, у недјељу у посљедњем овосезонском сусрету, дочекује екипу Пролетера из Дворова.

Oбиљежен Дан општине Гацко и 80 година од устанка у Другом свјетском рату

У присуству бројних званица из привредног, политичког и културног живота општине и гости из сусједних општина,  данас је у Брљеву код Гацка обиљежен Дан општине Гацко и 80 година од устанка у Другом свјетском рату.

Обиљежавање је почело изношењем заставе на Гат, које је било зборно мјесто устаника.

Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић и предсједник МЗ Брљево, Обрен Николић на Гату су положили камен темељац за ново спомен обиљежје. Замисао је да то буде православни крст који ће бити видљив из далека, висине 12 метара као 12 апостола, који представљају симбол страдања. На приједлог мјештанина, Влатка Николића, на крсту ће бити исписано 10 божијих заповијести, а све у част и славу предака који су дали живот за слободу и крст часни.

Након повратка са Гата, услиједио је парастос устаницима код споменика на Брљеву. Цвијеће на спомен обиљежје положили су представници општине Гацко, Борачке организације Гацко, као и потомци попа Радоице Перишића.

Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић истакао је да окупљајући се на овом мјесту, показујемо да јесмо и да ћемо увијек бити поносни потомци прегалаца за слободу, достојанство и живот.

„Овај устанак, записан и описан као устанак за опстанак, био је подухват првобораца којих се данас сјећамо. У ту част, на Гат се свaке године износи српска застава, а данас смо симболично на овај дан поставили и темеље за ново спомен обиљежје. Крст ће бити видљив из готово цијеле Гатачке општине, а симболизоваће побједу и дан када је из куће Николића изнесен побједнички барјак, јер је то спасило од покоља многа села Источне Херцеговине. Јуче сам у друштву Алексеја Керестеђијанца, замјеника амбасадора Руске федерације обишао многа знаменита мјеста, међу којима је и Брљево и његов закључак је био да је напад на Русију одгођен захваљујући овом устанку и попу Перишићу. То су велике ријечи и велика похвала за све нас“, истакао је Милинковић.

Милинковић је обавијестио окупљене мјештане да ће на наредном скупштинском засједању бити покренута иницијатива да се заштити Гат као културно историјско добро, како би и даље упркос бројним историјским трвењима, представљао једну непоновљиву природну и културно – историјску цјелину.

Предсједник МЗ Брљево, Обрен Николић, захвалио се начелнику општине и свима који су се окупили како би одали почаст војводи Радојици Перишићу и његовим устаницима, који су имали кључну улогу у опстанку српскога рода на овим просторима.

„Данас смо на Гату поставили камен темељац за изградњу спомен обиљежја палим устаницима. Надам се да ће у што краћем временском периоду ово спомен обиљежје засијати на Гатачком Олимпу. Иако се више од 50 година о жртвама, као и самом  устанку није смјело говорити, надам се да ће са изградњом овог спомен обиљежја почети и вријеме праве истине и да ће жртве устанка, као и све невине жртве добити свој заслужени мир и спокој, а потомци мјесто које ће представљати њихово поштовање и дивљење прецима који своје животе дадоше за крст часни и слободу златну“, рекао је Николић.

Историчар, др Васиљ Јововић, честитао је јубилеј, 80 година од подизања устанка у Гатачком крају, који је примјер свијетле борбе и отпора против геноцида над српским становништвом. Говорећи о историјском значају устанка нагласио је да он представља први покрет отпора у окупираној Европи.

„Створена је слободна територија која је од 6. јуна 1941. године, до краја рата остала мање више непромијењена, а Скупштина општине Гацко је 2000. год. прогласила 6. јуни Даном општине, са жељом да се сачува успомена и да се се ода посебно признање првим устаницима у општини Гацко и шире“, рекао је Јововић.

У име породице попа Радоице Перишића, говорили су Јован Бурић и Пејо Перишић.

Улога водитеља и ове године припала је професору Милошу Шуковићу, а у културно – умјетничком дијелу програма учествовали су чланови КУД „Зеленгора“, пјесникиња Драгица Ивановић и гуслари Радан Бјелоглав и Михајло Елез.

Обиљежавање Дана општине Гацко почело је предавањем о шестојунском устанку, о којем је у Парохијском дому синоћ говорио декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву, проф. др Драга Мастиловић.

Атлетичар Игор Зеленовић : “Краљица спортова” код нас има свијетлу будућност, добро би дошао Атлетски клуб у Гацку

Почео је као и већина дјечака у Гацку, тренирајући фудбал, ипак показао је и одређене склоности ка “краљици спортова” због њене свеобухватности. Показало се да је предодређен за неку од атлетских дисциплина, због својих физичких предиспозиција, али и упорног и преданог рада.

Игор Зеленовић (16) члан Атлетског клуба “Војводина”, није имао идеалне услове на почетку своје атлетске каријере. Но, није одустајао, напротив дао је све од себе како би надмашио себе, конкуренцију, поништио све оне недостатке који су били присутни с обзиром да нема атлетског клуба у нашем граду. Тренирао је годину дана у Требињу, у АК “Леотар” да би га запажени резултати препоручили у Нови Сад, односно АК “Војводину”. Још ову годину је млађи јуниор, након тога двије сезоне старији јуниор, а све то биће добра припрема за сениорска такмичења.

“У Новом Саду сам у клубу који је јак и познат, АК “Војводина” свакако уз АК ” Црвена Звезда” и најбољи у Србији. Имам одличног тренера, Феђу Камасија (два пута на ОИ) који је заиста једно озбиљно тренерско име, (уједно и тренер Михаила Дудаша), који ми је заиста помогао пуно да напредујем у свим сегментима, да унаприједим све атлетске сегменте, издржљивости, снаге, технике”, казао је Игор.

Гацко има доста спортских колектива, али још увијек не и атлетски. Очигледно да потенцијал постоји, тако је права штета да дјеца овде не могу да се на квалитетан начин, активно унутар неког клуба баве атлетиком. За то и по његовим ријечима, има простора.

“Ја мислим што се тиче Гачана и Херцеговаца да је атлетика њима као предодређена. Дакле, има много перспективних спортиста и сигуран сам да има овдје код нас простора за атлетски клуб. Вјерујем да би имао свијетлу будућност. Мислим да би највише имали успјеха када су бацачке и спринтерске дисциплине у питању”, казао је Зеленовић.

Игор пролази кроз један период када се атлетичари заиста профилише у којој дисциплини ће наставити да се такмиче, односно ово је сада прекретница и смјерница да ли ће то бити десетобој, чему је много ближи или њему омиљена дисциплина скок у даљ.

“Настојаћу да се профилишем у десетобоју, да будем вишебојац гдје је укључено свих десет атлетских дисциплина, али ако то не би то био случај вјерујем да би то био скок у даљ који ми је и омиљена дисциплина у којој највише уживам”, казао је Зеленовић, а ту држи лични рекорд од 6.35м. Повреде задње ложе спријечиле су га, уз неминовно пролонгирање такмичења, да тај резултат додатно и поправи већ ове године.

Уз смиреност и сталоженост, какву спортиста може само да замисли, Игор Зеленовић крчи свој пут ка стази успјеха, вјерујући у само једно. Да ће се рад и труд исплатити, те да ће у своје Гацко, једног дана и са међународних такмичења донијети медаљу, као знак успјеха и подсјећања, да су спортисти наши најбољи амбасадори.

СШЦ “Перо Слијепчевић” Гацко: Конкурс за упис ученика за школску 2021/22. годину

Средњошколски центар „Перо Слијепчевић“ Гацко расписује Конкурс за упис ученика у први разред средњих школа у школској 2021/22. години.

Упис ученика обавља се у два уписна рока:

  1. У јунском року од 14.06. до 25.06.2021. године,
  2. У јулском року од 05.07. до 16.07.2021. године

Текст конкурса са свим детаљним информацијама налази се у прилогу.