Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Ознака: 2021

Награде најбољим: Начелник општине угостио ученике генерације

Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић са сарадницима, данас је у свом кабинету угостио ученике генерације основне и средње школе из Гацка, Јану Антељ и Анђелу Црногорац.

Успјешним ученицима начелник је честитао на оствареним резултатима које су постигли током свог школовања и истакао да је општина Гацко спремна за сваки вид помоћи.

„Ми смо данас угостили најбоље. Гацко је увијек било расадник добрих и паметних људи, бистрих умова. Јана и Анђела су данас са нама и показују да се традиција добрих ђака и паметних људи у Гацку наставља. Са оваквим људима Гацко има будућност“, рекао је Милинковић.

Према ријечима начелника, ови млади људи су на првом мјесту, уз спортисте, најбољи промотери Гацка.

„Знање је моћ, знање је сила, то је нешто што нам нико не може одузети. Моја жеља је да се после школовања, које ће сигурно бити успјешно, врате у Гацко и оплемене нашу заједницу. Надам се да ће тада бити и бољи услови овде за младе људе“, истакао је Милинковић и пожелио им пуно успјеха у будућем школовању.

Јана Антељ, најбоља ученица основне школе „Свети Сава“ Гацко, уписала је Гимназију и каже да јој много значи сваки вид подршке. „Важне су ми ове ријечи које је начелник изрекао и драго нам је што има неко ко цијени наше знање“, рекла је Јана.

Анђела Црногорац, ђак генерације СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко, планира школовање наставити на Електротехничком факултету у Новом Саду и каже да јој је ово подстрек за даље школовање. „Овај пријем ми значи много и ово је велики знак пажње. Упечатљиве су ми начелникове ријечи да је знање оно што нам нико не може одузети“, истакла је Анђела.

Ово је била прилика да се најбољи награде новчаним наградама у вриједности од по 500 КМ које је обезбиједила Општина Гацко.

Најава: Министар Сребренка Голић сутра у посјети општини Гацко

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, Сребренка Голић, сутра (16. јун), борави у радној посјети општини Гацко.

Састанак са начелником општине, др Огњеном Милинковићем, планиран је за 11 часова.

Голићева ће обићи и радове реконструкције Основне школе „Свети Сава“, у склопу пројекта енергетске ефикасности.

Младост побједом завршила сезону

Спуштена је завјеса на фудбалско такмичење на друголигашком „Истоку“ за сезону 2020/21.

Младост је јуче савладала екипу Пролетера из Дворова 2:1, у мечу који није имао велики резултатски значај, али виђена је утакмица која, у најмању руку, превазилази ранг у коме наступају ове екипе. Поготке за екипу из нашег града постигли су Јован Бокић и Драган Горановић.

Подсјећамо да је лига била и прекинута на мјесец дана, али и настављена реорганизацијом лиге на два дијела. Младост је у овој, за њих, у сваком смислу тешкој сезони, испунила свој циљ, а то је свакако био опстанак али и афирмација младих играча.


Играчи сада имају мјесец дана одмора, након чега слиједе припреме за идућу сезону

Заиграјте фолклор са члановима Удружења „Сава Владиславић“ из Гацка

Након паузе од проби и наступа, које је условила пандемија вируса Корона, Удружење за очување народне пјесме и игре „Сава Владиславић“, протеклих дана своје чланове обрадовало је једнодневним излетима. Претходних годину и по дана нису имали активности, а ово је, кажу, био један од начина дјецу да задрже и да оправдају масовност од преко 200 младих које везује љубав према народним играма и пјесмама, рекао је Александар Лечић, оснивач и један од кореографа.

„Претходних годину и по дана није било активности због Короне. Прошле године нисмо имали пробе седам мјесеци. После смо имали два мјесеца и опет паузирали, да би прије десетак дана кренули са активностима. Имали смо и снимање за „Агро“ телевизију. Почели смо са путовањима на један дан. Прво смо ишли са дјецом из Автовца и околних села, јер тамо имамо преко 50 дјеце. Обишли смо Вишеград, Фочу и Тјентиште. Наредни викенд смо исто ишли са другом групом“, каже Лечић.

Зажељели су се нових наступа и путовања. Херцеговина, Лесковац, Шумадија  – најчешће су кореографије којима се представљају гдје год да оду, а кад се наступа ван граница земље онда је акценат на играма нашег краја.

Сви им се радо враћају, посебно студенти који повратак кући након паузе од радних обавеза и факултета, проводе у овом удружењу у којем су направили прве фолклорне кораке. Лечић цијени да је управо то смисао и највећи успјех.

И док вјежбају у старим ношњама које су већ дотрајале, нове би им, признају, добро дошле за јавне наступе којих, истина, још увијек нема, али их очекују. У том смјеру, очекују више слуха и помоћи у наредном периоду, узимајући у обзир чињеницу да су према оцјени многих један од три најмасовнија друштва у Херцеговини.

„Прије седам година од Р и ТЕ добили смо средства за осам односно 16 парова комплетних шумадијских ношњи са опанцима, а од остатка новца сашили смо ношње за Шопске игре. Међутим, нова не би била на одмет, будући да је и ова дотрајала. Очекујемо више слуха од Општине и Р и ТЕ, будући да смо, судећи према оцјени других друштава, један од три најмасовнија друштва у Херцеговини“, нагласио је Лечић.

Пробе се одржавају до краја шестог мјесеца, у јулу и августу су паузе због распуста, а од септембра крећу поново са радом и наступима. Лечић додаје да би упис требао да буде прољетни и јесењи, али код њих дјеца долазе током цијеле године.

„Узраст није битан, никога нисмо вратили, имамо дјецу и Школу играња за одрасле гдје долазе сви од 20 до 60 година. Ветерана има 40, а прије годину и по дана основали смо секцију за Автовац и околна села, која броји око 60 чланова од првог до петог и од петог до деветог разреда“, казао је Лечић.

Старе кореографије је увијек изнова увјежбавају, а у припреми је и нова, каже Лечић, коју ће кренути да уче и представљају од септембра.

Епидемиолошка ситуација је покварила све пређашње планове, стога опрезно говоре о новим и оним које очекују. За сада, позвани су на дружење у Србију, са ветеранском групом, а у плану је и одлазак на море.

И на крају, мада вјерујемо да већ сви знате – сваким радним даном од 19 до 21 сат, просторије Средњошколског центра су адреса гдје треба да се јаве сви они који гаје љубав према фолклору, народној пјесми, а самим тим и нашим најљепшим обичајима. Гарантују добро дружење и много нових кореографија.

УДДК „Гацко“ на акцији у Источном Сарајеву

Удружење добровољних давалаца крви Гацко одазвало се још једној акцији добровољног даривања, овог пута у Источном Новом Сарајеву.

Седам доза течности које живот значе даровали су Гачани данас у новој дворани, која се свечано отвара вечерас. Била је ово само једна од акција гдје је ово удружење узело учешће, те су још једном показали хуманост и солидарност.

Предсједник овог Удружења, Мирослав Вуковић – Хрго, казао је да су се у овој години одазвали на седам акцијама, односно да је данашња акција осма по реду.

„Још једна акција којој смо се одазвали, наша осма по реду, данас са седам доза. Имамо одличну сарадњу са удружењем у Источном Сарајеву. Наредна акција планирана је у Подгорици, у суботу“, казао је Вуковић.

На данашњој акцији прикупљено је више од 120 доза најдрагоцjеније течности.

Драга Мастиловић о Јунском устанку и дилемама које прате овај догађај

У навечерје празника који је славила општина Гацко, а који је посвећен Јунском устанку који је на овим просторима избио 1941. године, декан Филозофског факултета и историчар Драга Мастиловић, у сали Парохијског дома говорио је о недоумицама које су везане за овај важан догађај у српској историографији, а које су још увијек остале неријешене.

Са публиком је подијелио дилеме које су везане за сам устанак, анализирајући дубинске корјене од којих сеже његов почетак. Јер, како је рекао, историја као наука је процес и ништа се не дешава случајно.

Мастиловић се Јунским устанком бавио прије 20 година, на почетку своје каријере. Документи и сазнања до којих је касније дошао, донијели су несигурност у дотадашње чињенице којима је располагао.  

„Мислио сам да сам апсолвирао читаву ту тему, међутим, под утисцима нових докумената и нових сазнања до којих сам дошао, увидио сам да баш и нисам сигуран у све чињенице. Заправо, не у чињенице, него оно како сам схватао у том тренутку и интерпретирао Јунски устанак“, казао је Мастиловић.

У вези са тим, одлучио је да се овом догађају поново посвети, прикупљајући релевантну грађу коју ће покушати да припреми за овогодишње Ћоровићеве сусрете писаца, кроз реферат који ће се бавити управо овим питањем.

„Знате да историчари никада не тврде да су дошли до апсолутне истине, него до истине коју им у том тренутку омогућавају историјски извори. Вођен тиме, одлучио сам да се поново у истраживачком смислу вратим Јунском устанку, да покушам да разријешим неке дилеме, које су остале мени као такве, а вјерујем и некима од вас, и да то презентујем у једном научном раду. Ви знате да је Јунски устанак био предмет полемика, гдје је било најмање науке а највише неких комшијских свађа и замјерања. И због тога сам одлучио да окушам срећу, поготово што сам пронашао још неке документе у фонду Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, припремајући своју књигу о Затирању Срба у БиХ у XX вијеку, али и нову књигу коју припремам, а која би требала да се појави, надам се, до октобарског сајма у Београду. Књига ће се бавити злочинима геноцида Независне државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима на простору БиХ у периоду 1941 – 1945. године“, рекао је Мастиловић, додајући да је током истраживања дошао и до докумената који се дотичу Јунског устанка и онога што се дешавало у Гацку тих дана.

Питање које је изазивало полемике и који ће то и даље чинити је почетак устанка, гдје различити извори и документи тврде различито. Шести јун као датум није споран, али оно што није усаглашено јесте питање да ли је тога дана донесена одлука или су почеле борбе.

Мастиловић сматра да овај догађај никада није на прави начин верификован у историографији, све док се не нађе у уџбеницима историје и колективној свијести народа.

Како је рекао, себи је дао задатак да у наредном периоду покуша да ријеши ових неколико кључних питања која су остала недоречена, са посебним освртом на датум устанка, на задовољство историјске науке а затим и свих нас.