У оквиру 101. Шантићевих вечери поезије у сриједу 14. октобра у Владичанском двору у Мостару СПКД ,,Просвјета,, Гацко представила се са књигом Херцеговачки вијенац мр Гедеона Стајића – друго издање.
Стихове су говорили пјесници Доброслав Ћук, Новица Телебак, Ђорђе Дабарчић и Здравка Бабић. Moдератор вечери био је Радомир Вучковић.
У овој херцеговачкој антологији нашло се 17 пјесника из Херцеговине са 375 пјесама.
Пјесме су подијељене у три циклуса: пријератни, ратни и поратни период. Избор пјесника направио је аутор, а издање је уредио Ђорђе Дабарчић.
У Дому културе у Гацку, протеклог викенда је отворена изложба илустрација из књиге „100 Сизифових правописних правила“ аутора – ђакона Бојана Јокановића из Добоја.
Ријеч о пројекту у коме је аутор желио да споји образовање и ликовно стваралаштво, а који је реализован у сарадњи са издавачком кућом „Вулкан“ из Београда. Књига је састављена од илустрација дјечака, античког хероја који нас опомиње како треба правилно писати и говорити.
На почетку вечери, о правопису и Српском језику, аутору и његовом раду, говорила је Анђелина Никчевић, професор Српској језика и књижевности.
„Мислим да би било потпуно исправно да је ова изложба почела у Гацку, јер је ово мјесто гдје се његује правилан говор, мјесто гдје се родио источно – херцеговачки дијалект, мјесто које је баш због свјежине тог језика а који се очувао посебно у нашим селима, заслужује један посебан приступ и истраживача који би се тиме бавили“, рекла је Никчевић.
Она је додала да се Сизиф већ нашао у програмима како Основне тако и Средње школе.
„Треба чувати Српски језик од страних ријечи, користити наше ријечи свуда гдје је то могуће, успротивити се када је погрешно написана и изговорена ријеч и треба правопису, култури говора, култури писања Српског језика дати оно мјесто које му припада“, закључила је Никчевић.
Аутор књиге, Бојан Јокановић, који је професор Вјеронауке, рекао је да је пројекат описмењавања почео 2015. годинe и како каже, српска црква је одувијек била чувар ћирилице, правописа и писмености.
„За мене је била плодотворна ова година и овај период. Књига „100 Сизифових правописних правила“ је била најпродаванија књига на сајму, тако да је то био вјетар у леђа да наставим са другим пројектом који је већ спреман и чека се промоција 18. октобра у Београду“, истакао је Јокановић.
Аутор је желио да свој ликовни таленат и стваралаштво споји у једну корисну ствар, да споји илустрацију и да пројекту да име „Сизифова борба за правопис“.
„Сизиф је персонификација узалудног труда и мислио сам, када сам урадио прву илустрацију да ће мој труд бити узалудан и да нећу успјети да скренем пажњу некоме јер онај ко не жели да промијени своје стање, њему је тешко сугерисати. Зато сам рад назвао Сизифовски посао, док је вријеме показао да то ипак није био узалудан посао. Направљена је једна велику причу и наставља се у наредним годинама када ће бити издата трећа књига“, закључио је Јокановић.
Манифестација Ћоровићеви сусрети писаца – 22. Међународни научни скуп историчара, почео је јутрос полагањем цвијећа на споменик палим борцима Отаџбинског рата, а након тога је услиједила посјета спомен соби. Рад научног скупа на тему „Осам вијекова Светосавља у Херцеговини“ настављен је у сали Парохијског дома у Гацку.
Овогодишња награда „Владимир Ћоровић“, накнадно ће бити уручена академику Момчилу Спремићу за животно дјело, редовном професору Филозофског факултета у Београду (у пензији) и редовном члану Српске академије наука и умјетности.
У име организатора ријечи добродошлице присутнима је упутио предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко, Радомир Вучковић. Он је истакао да континуитет који траје 22 године, је један од разлога зашто се Ћоровићеви сусрети у Гацку организују и у доба епидемије корона.
„Ове године смо организовали манифестацију у измијењеним условима. Изоставили смо свечану академију и масовније окупљање. Ови сусрети дају резултат прије свега код ученика средње школе, чланова историјске секције, јер је познато да су дјеца из Гацка на такмичењима у РС чак 12 година заредом заузимали прво мјесто. Сматрам да је за то, једним дијелом, заслужна и ова манифестација“, рекао је Вучковић.
За разлику од претходних година, аутори су на захтјев организатора припремили радове раније, што је омогућило да се зборник радова са Ћоровићевих сусрета по први пут штампа прије одржавања самог скупа. За штампу је пристигло 25 радова различите тематике и хронолошког оквира, а позитивне рецензије за објављивање са различитим научним категоријама добило је 20 радова.
„Можемо рећи да је то права мала библиотека у којој се може наћи преко 550 имена историчара широм наших простора и земаља у окружењу“, закључио је Вучковић.
Професор др Дарко Ђого, један од учесника научног скупа, каже да је ова тема изузетно значајна јер је Српски народ тек са Светим Савом, иако је имао и епископе и краљеве прије Немањића, нашао свој одраз који је касније кроз вијекове одржавао.
„Овај научни скуп има задатак да нас подсјети на све димензије и дубине Светосавља у ових осам вијекова и да нама у једном ширем контексту свједочи о непрекидном јединству српског културног, цивилизацијског, вјерског и црквеног простора кроз ове вијекове, као залог таквог истог јединства за следећих осам вијекова“, нагласио је Ђого.
Др Драга Мастиловић, професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, истиче да је тема „Осам вијекова Светосавља у Херцеговини“ значајна не само за Херцеговину, него за цио Српски народ.
За данас је планирана посјета РиТЕ Гацко и наставак рада научног скупа. Сутра је у плану посјета манастиру у Данићима – историјски час и представљање Просвјетиних издања и књижевно историјски час у Фочи на Богословском факултету.
Ћоровићеви сусрети се и ове године одржавају у организацији СПКД “Просвјета“ Гацко, а под покровитељством Општине Гацко и Епархије ЗХиП.
