Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Драга Мастиловић о Јунском устанку и дилемама које прате овај догађај

У навечерје празника који је славила општина Гацко, а који је посвећен Јунском устанку који је на овим просторима избио 1941. године, декан Филозофског факултета и историчар Драга Мастиловић, у сали Парохијског дома говорио је о недоумицама које су везане за овај важан догађај у српској историографији, а које су још увијек остале неријешене.

Са публиком је подијелио дилеме које су везане за сам устанак, анализирајући дубинске корјене од којих сеже његов почетак. Јер, како је рекао, историја као наука је процес и ништа се не дешава случајно.

Мастиловић се Јунским устанком бавио прије 20 година, на почетку своје каријере. Документи и сазнања до којих је касније дошао, донијели су несигурност у дотадашње чињенице којима је располагао.  

„Мислио сам да сам апсолвирао читаву ту тему, међутим, под утисцима нових докумената и нових сазнања до којих сам дошао, увидио сам да баш и нисам сигуран у све чињенице. Заправо, не у чињенице, него оно како сам схватао у том тренутку и интерпретирао Јунски устанак“, казао је Мастиловић.

У вези са тим, одлучио је да се овом догађају поново посвети, прикупљајући релевантну грађу коју ће покушати да припреми за овогодишње Ћоровићеве сусрете писаца, кроз реферат који ће се бавити управо овим питањем.

„Знате да историчари никада не тврде да су дошли до апсолутне истине, него до истине коју им у том тренутку омогућавају историјски извори. Вођен тиме, одлучио сам да се поново у истраживачком смислу вратим Јунском устанку, да покушам да разријешим неке дилеме, које су остале мени као такве, а вјерујем и некима од вас, и да то презентујем у једном научном раду. Ви знате да је Јунски устанак био предмет полемика, гдје је било најмање науке а највише неких комшијских свађа и замјерања. И због тога сам одлучио да окушам срећу, поготово што сам пронашао још неке документе у фонду Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, припремајући своју књигу о Затирању Срба у БиХ у XX вијеку, али и нову књигу коју припремам, а која би требала да се појави, надам се, до октобарског сајма у Београду. Књига ће се бавити злочинима геноцида Независне државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима на простору БиХ у периоду 1941 – 1945. године“, рекао је Мастиловић, додајући да је током истраживања дошао и до докумената који се дотичу Јунског устанка и онога што се дешавало у Гацку тих дана.

Питање које је изазивало полемике и који ће то и даље чинити је почетак устанка, гдје различити извори и документи тврде различито. Шести јун као датум није споран, али оно што није усаглашено јесте питање да ли је тога дана донесена одлука или су почеле борбе.

Мастиловић сматра да овај догађај никада није на прави начин верификован у историографији, све док се не нађе у уџбеницима историје и колективној свијести народа.

Како је рекао, себи је дао задатак да у наредном периоду покуша да ријеши ових неколико кључних питања која су остала недоречена, са посебним освртом на датум устанка, на задовољство историјске науке а затим и свих нас.

Подијелите вијест