Blog

Одјељење за просторно планирање и цивилну заштиту Општине Гацко, обавјештава јавност да је у току израда Просторног плана општине Гацко за период 2014-2034.године.

Молимо заинтересоване да у складу са чланом 42. Закона о уређењу простора и грађењу (Сл. гласник РС 40/13) у Одјељење за просторно планирање и цивилну заштиту општинске административне службе, доставе приједлоге и сугестије за одређена планска рјешења; односно неопходне информације и податке који могу бити релевантни за израду плана.

Под неопходним информацијама и подацима подразумијева се опис потреба, могућности, циљева или праваца развоја, стратегије, планови и програми развоја, извјештаји о њиховој реализацији, анализе, студије, експертизе, препоруке, стручна мишљења и сл.

Крајњи рок за доставу неопходних информација и података је 09. септембар 2014. године.

За све информације, грађани се могу обратити у просторије Одјељења за просторно планирање и цивилну заштиту (зграда Општине), или на контакт телефон: 059/472-680.

У пригодном амбијенту, свечаном холу Дома културе у Гацку, протеклог викенда отворена је изложба посвећена раду и дјелу пјесника Симеона Милутиновића Сарајлије. Изложби, под називом „Пјесник небом осијани“ присуствовали су представници локалне власти Oпштине Гацко, предсједник Одбора за Помоћ Србима са Космета, Милорад Арлов, као и  представници Oпштине Звечан.

Предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко, Радомир Вучковић поздравио је све присутне а у име народне унивезитетске библиотеке РС, изложбу је отворила Јелена Јањић, водитељ одјељења за библиографију Народне и универзитетске библиотеке Републике Срспке.

Изложба је први пут свечано отворена у априлу мјесецу, у Бања Луци, а потом је, према ријечима Јелене Јањић, кренула градовима и општинама Репулике Српске, чиме се на свечан начин одаје почаст овом великом пјеснику, историографу и сакупљачу народних пјесама.

“Изложба је приређена на основу богате пјесникове заоставштине, која се у оквиру историјске збирке чува у архиву Српске академије наука и умјетности у Београду. Припремљена је поводом два вијека од објављивања прве Милутиновићеве пјесме „Српска мома“, а названа „Пјесник небом осијани“ према стиховима које је Његош у посвети „Луче микрокозме“ упутио свом учитељу”, истакла је Јањић.

У галерији Дома културе, посјетиоци су могли да виде увеличане копије рукописа познатог пјесника, исјечке из тадашње штампе, пјесникове и портрете његових савременика Вука Караџића и Петра II Петровића Његоша.

Организатори ове изложбе били су: СПКД „Просвјета“ општински одбор Гацко, “Културно-спортски центар” Гацко и ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, а под покровитељством Oпштине Гацко.

У оквиру посјете малишана са Косова и њиховог боравка у нашој општини, у суботу, 23. августа биће уприличен пригодан културно-умјетнички програм са почетком у 20:00 сати у Дому културе у Гацку. У програму учествују и гости, дјеца ОШ „Вук Караџић“ из Звечана те КУД „Зеленгора“ Гацко, пјесници СПКД „Просвјета“ Гацко, Дјечији вртић Гацко и народни гуслари. Позивамо све грађане да својим присуством поздраве наше госте и са њима уживају у извођењу културно-умјетничког програма.

“Пјесник небом осијани”, назив је изложбе поводом двјестагодишњице од објављивања прве пјесме Симеона Милутиновића Сарајлије коју организују СПКД „Просвјета“ општински одбор Гацко, Културно-спортски центар Гацко и ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.

Изложба ће бити отворена у суботу 23. августа 2014. године у 19:00 сати у свечаном холу Дому културе у Гацку.

Улаз је слободан.

Протеклог викенда одржан је још један, сада већ традиционалан обилазак трансверзале Волујак који је трајао три дана. На трансверзали је учествовало око 16 планинарских друштава из Републике Српске, Србије, и Црне Горе. Око 300 учесника ове године окупило се у кампу у петак поподне, где се наставило дружење уз логорску ватру и припрема за следећи дан, успон на Волујак.

Око 120 планинара је учествовало на успону, дужине око 25 км, на највиши врх Волујака, планинског масива Маглић-Волујак-Биоч. Како организатори кажу, поглед са врха, Велике Власуље, високог 2337 м је нешто што треба доживјети. Након повратка у камп у послијеподневним сатима, обезбијеђен је ручак за све учеснике, након чега су подијељене  захвалнице за оне које су учествовали у  обиласку трансверзале.

За обилазак који је трајао око 10 сати, препјешачена је стаза дужине 28,5 км, са висинском разликом од  око 1350 м.

Овогодишња трансверзала може остати у сјећању и по томе што је на њој учествовао до сада најмлађи учесник, једногодишњи Јаков Ђајић, који је уз очеву помоћ превазилазио препреке.

Последњи дан трансверзале протекао је у дружењу у кампу а једна група расположених учесника се успела на врх планине Лебршник, Орловац, висине од 1985м .

Камп је затворен у недељу у 15:00 сати а цјелокупни обилазак је протекао без већих незгода и повреда.

У циљу очувања и заштите идентитета Срба у општинама у Црној Гори, Србији и Републици Српској који историјски припадају или старохерцеговачком простору, у августу је на Жабљаку основано удружење „Стара Херцеговина“.

У име до­ма­ћи­на, го­сте из Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ср­би­је по­здра­вио је један и од оснивача Хајдучко-јатачког удружења, Но­вак Шљи­ван­ча­нин. “Удру­же­ње ,,Ста­ра Хер­це­го­ви­на” свје­до­чи­ће је­дин­ство срп­ског на­ро­да ко­је ни­кад ни­ко и ни­ка­кве гра­ни­це не мо­гу раз­би­ти “, по­ру­чио је Шљи­ван­ча­нин.

Један од чланова оснивача овог удружења, предсједник Срп­ског про­свјет­но-кул­тур­ног дру­штва “Просвјета” из Гац­ка, Ра­до­мир Вуч­ко­вић апо­стро­фи­рао је је­зик, оби­ча­је и тра­ди­ци­ју као еле­мен­те на ко­ји­ма чла­но­ви ,,Ста­ре Хер­це­го­ви­не” из срп­ских зе­ма­ља мо­ра­ју за­јед­но ра­ди­ти. Оснивање ове невладине организације својим стиховима о славној историји крајева старе Херцеговине увеличао је и српски пјесник Драгутин Паповић.

Им­пе­ра­тив но­во­о­сно­ва­не не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је је­сте ја­ча­ње брат­ских ве­за уну­тар срп­ског на­ро­да на про­сто­ри­ма три др­жа­ве ко­ји су оме­ђе­ни ста­ром Хер­це­го­ви­ном, са по­себ­ним на­гла­ском на по­тре­бу очу­ва­ња нај­зна­чај­ни­је ду­хов­не и на­ци­о­нал­не ин­сти­ту­ци­је срп­ског на­ро­да – Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве.

Осни­ва­њу ове све­срп­ске невладине ор­га­ни­за­ци­је ве­ли­ку по­др­шку да­ли су делегати и других општина, како из Републике Српске тако и Србије и Црне Горе.

(Дан дневне новине – оn-line)