Протеклог викенда, генерација 1994/95. обиљежила је 30 година матуре. Економисти, машинци, бравари и трговци, укупно 51 бивши ученик, заједно са својим разредним старјешинама, присјетили су се школских дана проведених у једном од најтежих периода, за вријеме рата.
Цијело њихово школовање одвијало се у ратним околностима, када је живот био далеко од уобичајеног. Најљепши период младости, вријеме које многи памте по безбрижности, ова генерација провела је у околностима које су захтијевале озбиљност, зрелост и снагу. Без екскурзије, без паноа, али са много достојанства, ова генерација завршила је школовање и изњедрила часне, вриједне, поштене и успјешне људе.
Било је изузетно емотивно присјетити се тог времена. Велику захвалност и данас дугују својим разредним старјешинама, који су тада, као и сада, остали велики људи, симбол подршке, стрпљења и несебичности. Поштовање које генерација гаји према њима не јењава ни три деценије касније.
Након окупљања у просторијама Средњошколског центра, дружење је настављено у ресторану, гдје су се многи видјели први пут након 30 година.
Као и много пута до сада, ова генерација показала је своју хуманост и прикупила 665 КМ које су усмјерили – за завршетак изградње Храма Свете Тројице у Гацку. Док један дио генерације и даље живи и ради у Гацку, они који су данас расути широм свијета показали су да су, без обзира на удаљеност, срцем увијек уз свој град.
На крају дружења, сви су сложно закључили – неће чекати још 10 година за ново окупљање. До неког новог сусрета, остаје сјећање на незабораван дан и осјећај поноса што су дио једне посебне, снажне и повезане генерације.