Почели „Дани Тешана Подруговића“ у Гацку
Сјећање на Тешана Подруговића, гусларску традицију и снагу народне епике оживјело је синоћ у Гацку, гдје је свечано отворена дводневна манифестација – „Дани Тешана Подруговића“.
Манифестација је почела представљањем књига „Од пјевача до пјесника и натраг“ проф. др Саше Кнежевића и „Све јунаке по имену знадем“ мр Миливоја Бајштанског. О овим дјелима, поред аутора, говорио је и академик Јован Делић, једно од истакнутијих имена савремене српске књижевне науке.
Како је истакао, Тешан Подруговић био је неписмен, али изузетан приповjедач и омиљени казивач епских пјесама Вукa Караџићa. У глави је знао више од сто епских пjесама које је казивао живописно и упечатљиво, али је записано само око двадесет његових пjесама.
Дајући предност младима, академик Делић је истакао да је Бајштански један од најбољих познавалаца Тешановог пјевања и његових епских јунака, нагласивши да његова књига представља озбиљан и методолошки утемељен научни рад. Посебно је похвалио концизност, јасну структуру и аналитички приступ у проучавању карактеризације епских ликова у Тешановим пјесмама.
Како је рекао, атрибуција даје релативно цјеловит портрет јунака и приказ његовог лика у пјесми. Она обухвата лично име у пјесми, опис физичког изгледа, узраст, поријекло, коња који га свуда прати, оружје, социјалну функцију поријекла јунакове поступке итд.
Аутор Миливој Бајштански казао је да је намјера била да се, на репрезентативном корпусу Тешанових пјесама, прикаже профил епског јунака и начин његовог обликовања кроз атрибуцију. Посебно мјесто у књизи заузима лик Марка Краљевића, једног од најдоминантнијих јунака српске епике.
И док се Бајшански бави тиме како изгледа лик кроз атрибуцију код Тешана Подруговића, проф. др Саша Кнежевић, у свом дјелу посматра шта се дешава са самим Тешаном, Вишњићем и другим ствараоцима када прелазе границу између пуких репродуктиваца традиције и истинских индивидуалних пјесника.
Академик Делић подсјетио је да је књига „Од пјесника до пјевача и натраг“ објављена у Бања Луци прошле године, те да је састављена из два дијела. У првом се налази девет радова, о српским пјевачима – Тешану Подруговићу, Старцу Милији и Старцу Рашку, а у другом дијелу аутор говори о гуслама и гуслању у нашем времену.
Кнежевић је рекао да о Тешану Подруговићу тек треба да се говори и пише. Поздравио је покретање манифестације и предложио да се у наредном периоду приреди цјеловита монографија о његовом лику и дјелу. Нагласио је да Гацко заслужује да постане мјесто одржавања округлог стола посвећеног Тешану Подруговићу, и да је то суштина – да се о њему говори, истражује и да из тих разговора настају нове публикације.
Манифестација се наставља данас у Казанцима, родном селу Тешана Подруговића, где ће бити служен помен. Потом, програм се наставља вечерас свечаном академијом и додјелом награде „Тешан Подруговић“ за најбољу епску пјесму, у кино-сали КСЦ-а, са почетком у 19 часова.
Манифестацију „Дани Тешана Подруговића“ организују Удружење гуслара и епских пјесника „Тешан Подруговић“, Матица српска и СПКД „Просвјета“, под покровитељством Општине Гацко.