Поводом Митровдана, Крсне славе Борачке организације Републике Српске, Борачка организација Гацко и црквена општина Гацко обавјештавају чланове породица погинулих бораца, ратне војне инвалиде, борце и остале грађане да ће у суботу, 8. новембра, у цркви Свете Тројице у Гацку са почетком у 9 часова бити служена света литургија, а у наставку парастос за погинуле, нестале и умрле борце Одбрамбено – отаџбинског рата Републике Српске.
Након парастоса планиран је помен погинулим борцима Одбрамбено – отаџбинског рата Републике Српске и полагање цвијећа на централни споменик „Круна Гатачким јунацима“.
У 12 часова планиран је славски ручак у ресторану „Кармен“ у Автовцу.
Митровдан је прилика да се присјетимо и свих мученика нашег времена, наших погинулих сабораца који су као Свети Димитрије за часни крст и слободу златну дали највриједније што су имали, а нас преживјеле саборце задужили да подсјећамо на нашу заједничку борбу у којој је створена Република Српска.
Организатори позивају чланове породица погинулих бораца, ратне војне инвалиде, демобилисане борце ВРС, представнике јавних институција и установа, да присуствују обиљежавању Митровдана, крсне славе Борачке организације Републике Српске.
Општина Гацко и Удружење гуслара и епских пјесника “Тешан Подруговић” Гацко, у сарадњи са Матицом српском у Новом Саду и СПКД “Просвјета” Гацко, објављују Конкурс за награду „Тешан Подруговић“.
Награда “Тешан Подруговић” додјељује се за најбољу необјављену епску пјесму на српском језику и ћириличном писму.
Услови конкурса:
пјесма не смије бити претходно објављивана у штампаном или електронском облику (аудио и видео записи);
пјесма мора бити насловљена, њен текст мора садржати најмање 150, а највише 250 стихова, писаних у десетерачком слогу;
један аутор може учествовати са само једном пјесмом;
рукописи пристигли на конкурс се не враћају, објављивање пјесама се посебно не хонорише, а аутори својим учешћем дају сагласност за штампање њихових пјесама у Зборнику епских пјесама које су предмет конкурса;
у Зборнику ће се објавити само оне пјесме за које стручни жири утврди да посједују неопходну књижевну и умјетничку вриједност;
аутори чије пјесме буду уврштене у Зборник, добиће по један бесплатан примјерак Зборника;
текст пјесме уз који треба доставити кратку биографију аутора (име и презиме, година рођења, адреса становања, број телефона и e – mail адреса аутора) слати, писан ћирилицом, фонт Times New Roman 12, на e-mail tesanovidani@gmail.com или поштом на адресу Ул. Солунских добровољаца бр. 2, 89240 Гацко, канцеларија бр. 7, са назнаком “ЗА КОНКУРС ЗА НАГРАДУ ТЕШАН ПОДРУГОВИЋ”.
Стручни жири ће од приспјелих радова изабрати најбољу епску пјесму која ће бити новчано награђена, у износу од 1.000, 00 КМ, а награда ће бити уручена током манифестације “Дани Тешана Подруговића” која ће се одржати у првом кварталу 2026. године, у Гацку.
Конкурс је отворен од 03.11. до 31.12.2025. године.
Професор пољопривредног факултета у Београду, др Александар Петровић са сарадницима посјетио је дестиларију Старовић у Самобору код Гацка, гдје су се упознали са процесом производње ракије и дегустирали различите врсте овог традиционалног пића.
Професор Петровић, који од оснивања дестиларије прати процес производње, истакао је да је овогодишњи квалитет ракија изузетно висок.
„С обзиром на то да је у процес прераде ушло добро воће и квалитетна сировина, ферментација је веома добро спроведена. Најчешће грешке у производњи настају управо у фази ферментације. Казан је концентратор – оно што се уради погрешно, он не прашта. Казан концентрише и добре и лоше ствари, зато је важно да добрих буде што више,“ појаснио је професор Петровић.
Он је додао да је ове године посебно пријатно изненађен квалитетом ракије од јабуке.
„Јабуковача је перфектна, једна од најбољих које сам пробао у последње вријеме. Веома је важно да код јабуке постоји различит сортимент, јер се тако добија раскошност ароме и постојаност укуса,“ истакао је Петровић.
Према његовим ријечима, „Срчаник“, препознатљива ракија ове дестилерије, већ је постала прави бренд.
„То је једина ракија која има бенефите за људско здравље у погледу хемијског састава, посебно у смислу чишћења крвних судова. Ово је једно од најкориснијих пића,“ додао је професор Петровић.
„Задовољство ми је да сам са колегама из Београда овде у Херцеговини. Почиње школа сомелијера, већ други курс, и тиме подижемо квалитет гастрономске и винске понуде у региону. Посјетили смо дестиларију Старовић, познату по врхунским ракијама и бројним међународним признањима ,“ рекао је доцент др Драган Брењо.
Додао је да су дегустацијом производа дестиларије потврдили њихов изузетан квалитет који се из године у годину унапређује.
„Поред лозе, шљиве, јабуке и дивље крушке, посебно бих издвојио срчаник, аутентичан херцеговачки производ који заслужује своје мјесто у гастрономској понуди“, закључио је Брењо.
Спој традиције и науке у свакој капи ракије
„Јединствени смо по начину рада и приступу. Наша дестилaрија је спој традиције и савремене технологије. Радимо искључиво од пажљиво бираног воћа, а све фазе од ферментације до дестилације одвијају се под строгом контролом“, истакао је власник дестиларије Раде Старовић.
Према његовим ријечима, најзахтјевнији и најважнији дио процеса је добијање потпуно чистог дестилата, без метил алкохола, паточних уља, виших алкохола, сумпорних једињења и тешких метала.
„Бренд херцеговачки „Срчаник“ настао је из жеље да се традиција печења ракије у Херцеговини подигне на виши, научно утемељен ниво. У процесу развоја бренда учествовали су професори са пољопривредног, фармацеутског и медицинског факултета, како би свака фаза била контролисана и усклађена с највишим стандардима чистоће и квалитета“, појаснио је Старовић.
Додаје да је највећи изазов био истрајати на квалитету, без компромиса.
„Данас, када Срчаник и наше друге ракије освајају признања и повјерење купаца, знамо да се труд исплатио. За нас су једнако важне и овакве посјете стручњака. Када људи који се професионално баве оцјењивањем квалитета дођу и похвале наш рад, то је потврда квалитета, али и мотивација да будемо још бољи“, закључио је Старовић.
Осликавањем олтарског дијела у Храму Свете Тројице у Гацку настављени су радови на изградњи богомоље у центру града.
У првој фази фрескописа осликава се олтарски простор површине око 200 метара квадратних а ради га професор Владимир Карановић.
„Кренули смо у суботу и до сада је цртеж урађен. Ради се акрилним бојама на зиду директно а један део ћемо на платну радити преко зиме у атељеу. Стилски се ослања на сликарство српског средњег века, али са личним сензибилитетом и интерпретацијом“, рекао је Карановић.
Према ријечима професора Карановића, радује га чињеница што је у Гацку и Херцеговини.
„Имам пуно посла и могао сам да прихватим само тај део олтарски, а још двојица колега ће радити. У славу Богу план је да се освешта 2027. године“, додао је Карановић.
Како теку радови презадовољан је и први човјек Општине Гацко Вукота Говедарица.
„Грађевински радови се приводе крају што је добра вијест, јер смо завршили највећи дио тих радова. Оно што нам је остало да приведемо крају су улазна и бочна врата и да урадимо у олтарском дијелу горње мјесто. Вјерујем да ћемо у том погледу већ у децембру моћи да уђемо са грађевинским радовима будући да имамо одобрен и завршен пројекат и практично у том сегменту ми ћемо у фебруару завршити тај дио грађевинских радова“, рекао је Говедарица.
Према његовим ријечима, велика је част што иконописац као професор Карановић ради у нашем Храму.
„Што се тиче иконописања ту је универзитетски професор Владимир Карановић, човјек који је тренутно највећи живи српски иконописац. Он ће радити олтарски дио површине око 200 метара квадратних. Неће радити све одједном, сад је у дубини олтара познатом као апсида и већ од суботе ради један озбиљан иконопис гдје је позната икона Богородице – Ширшаја небес. Владика Димитрије доћи ће нам у посјету у сриједу да види како радови теку“, додао је Говедарица.
Донатор – Родољуб Драшковић
Начелник општине Вукота Говедарица истиче да имамо још једна радосну вијест, а тиче се полијелеја.
„Један од наших највећих привредника, наш земљак Родољуб Драшковић биће донатор полијелеја који је пројектован у износу од 38.000 евра и овим путем истичем велику захвалност. С друге стране, то ће бити велики полијелеј са хоросом какав и приличи нашој цркви и биће тежак више до 1.200 килограма. Наша интенција је била да тај дио радова завршимо до Божића што неће бити случај али до краја фебруара имаћемо завршен и тај дио. Практично нам остају радови који се односе на осликавање куполе, силазак из куполе и осликавање унутрашњег дијела Храма а комплетан простор за осликавање није мали, у питању је 860 метара квадратих“ додао је Говедарица.
Први човјек Општине још једном се захвалио свима који су дали допринос.
„Желим да се још једном захвалим свим приложницима којих је у овој години било Богу хвала доста. Било да је већи или мањи и могу да констатујем да се радујемо да полако приводимо завршетку наше радове. Ако буде све по плану, 2027. године требали би да озваничимо завршетак радова да имамо освећење. Разговарао сам са патријархом Порфиријем раније и патријарх је изразио жељу да он чинодејствује на освећењу што би нам била велика част“, додао је Говедарица.
Ширшаја небес
Старјешина Храма Саша Којовић нагласио се да се у Храму управо осликава Господ Исус Христос. Он је још једном апострофирао да су наши суграђани, али и људи ван наше општине показали хуманости и солидарност.
„Тренутно се у олтарској апсиди слика Богородица шира од небеса – Ширшаја небес. Добар дио послова је завршен или се приводи крају, камени радови су при крају. Захвални смо Богу што смо успјели да будемо генерација која ће завршити Храм. Хвала свим донаторима који су показали љубав и труд да се храм заврши“, додао је Којовић.
Свештеник Срђан Милошевић додао је да се захваљујући вјерном народу гради богомоља.
„У наставки завршетка радова на нашем храму имамо још неке пројекте да добије своју љепоту и пуноћу, баш онако како је и замишљено. Тек сада иду радови на правом показивању храма, то је полијелеј. Он ће се радити у ливници у Ваљеву, биће рађен из два дијела, централни дио што наш народ зове лустер и около круг – хорос. Оно што ће додатно украсити Храм су и Царске двери које су у изради као и Ђаконске двери које ће бити са стране, као и двије иконе са стране. Касније иде осветљење, озвучење, сигурности систем, а завршетак са горионицима за свијеће“, истакао је Милошевић.
Извјештај о стању Јавног предузећа „Водовод“ А.Д. Гацко, закључно са даном 23.10.2025. године, била је једина тачка данашње тематске сједнице која се нашла пред гатачким одборницима.
Директор предузећа Наташа Андрић указала је на лоше стање и пословање „најважнијег стратешког предузећа“, које је стабилно пословало од 2021. до 2024. године. Међутим, проблеми настају након повећања најниже плате, а ново повећање плата од идуће године ће створити додатну дубиозу. Неизмирени порези и доприноси, кашњење топлих оброка, дуговања добављачима, само су неки од проблема са којима су суочени.
„У претходне 4 године показали смо да се може и мора, и да грађани морају бити задовољни водоснабдијевањем. Повећање најниже плате довело нас је до проблема. Ми смо и тада разговарали да дође до повећање цијене воде, међутим нисмо наишли на позитивне одговоре. Општина се заложила у 2024. години и ангажовањем на другим радовима успјели смо да одржимо континуитет пословања у сваком смислу. Међутим, ова година је била турбулентна политички и то нас је коштало“, казала је Андрићева.
Приходи у 2025. години су пали због недостатка додатних радова, а наплата дистрибуције воде није довољна да се измире обавезе, додаје она. Подаци показују да су много већи расходи само за бруто плате, него приходи од њихове основне дјелатности.
У пројекту МЕГ виде шансу, али се претходно мора извршити стабилизација предузећа.
То је потврдила и теренски службеник МЕГ пројекта за нашу општину, Инес Демировић, која је присуствовала данашњој сједници. Одборницима и широј јавности представила циљеве и бенефите пројекта.
Како је истакла, у МЕГ пројекат, општинског економског и еколошког управљања, општина Гацко је ушла 2021. године и сарадња са Водоводом је била одлична. Изостала је подршка локалне самоуправе, али сада постоји шанса за повратак у пројекат.
Пројекат је требао да осигура функционисање водоводне мреже као и системе одвођења и пречишћавања отпадних вода и квалитетну комуналну инфраструктуру. У овај пројекат је укључено више водоводних предузећа у БиХ и средства која су им додијељена нису занемарљива. Демировићева је појаснила да МЕГ даје грант средства која могу унаприједити пружање услуга – од бољег управљања до смањења губитака воде.
Будући да се данас спекулисало и о могућем повећању цијене воде, као једном од рјешења за стабилније пословање, Демировићева је указала на Методологију утврђивања најниже основне цијене водних услуга, документ који ће се наћи пред одборницима у наставку засједања. Наиме, Методологија, која је усвојена у 30 јединица локалне самоуправе, даје јасну формулу како и на који начин рачунати цијену воде.
И начелник општине, Вукота Говедарица, истакао је да је МЕГ веома значајан за локалну заједницу. Према његовим ријечима, ако не предузмемо одговарајуће мјере по МЕГ-у, Водовод би могао ући у стечај за двије године.
„Немар који је тада општина показала била је грешка. Водовод је већ тада дао добре помаке када је у питању сам пројекат, који има нови циклус од јануара идуће године. Ми желимо да се вратимо. Имали смо представника пројекта који је био присутан сједници и учинићемо све. Урадили смо доста тога, а сама чињеница да смо позвани на завршну конференцију циклуса из којег смо претходно избачени, говори о томе да су донатори препознали одређене позитивне кораке које правимо“, казао је Говедарица.
Питање ЈП „Водовод“ је заједничко питање свих нас, рекао је први човјек општине, те да било какве врсте подјела у овом моменту нису добре.
Да се јасно мора заузети став, рекао је и предсједник Скупштине општине, Синиша Мандић.
„Водовод нас је информисао о стању и њиховим приједлозима и корацима, а ми морамо дефинисати шта даље“, казао је Мандић. Након получасовне паузе, гласовима већине одборника усвојен је Закључак о усвајању приједлога мјера за превазилажење тренутне ситуације и унапређење рада ЈП „Водовод“.
Скупштина општине Гацко задужује „Водовод“ да у року од 15 дана припреми и сачини приједлог за санацију и реконструкцију секундарне водоводне и канализационе мреже за 2026. годину и достави Начелнику општине на разматрање и и даље поступање.
СО Гацко је предложила извршној власти да све потенцијалне радове у 2026. години, а за које је предузеће „Водовод“ оспособљено за реализацију, планира додијелити овом предузећу како би се радило на потребној финансијској консолидацији и стабилности предузећа. Такође „Водовод“ у наредном периоду у сарадњи са Општинском управом је дужан да и даље активно ради на провођењу препорука из акционог плана који је дефинисао МЕГ- пројекат у циљу обезбјеђивања донаторских средстава.
Скупштина је на данашњој Тематској сједници задужила „Водовод“ да у року од 10 дана направи план смањења губитака на водоводној мрежи, као и да уради свеобухватну анализу постојећих цијена услуга као и анализу за потенцијалну корекцију цијена пружених услуга.
Усвајањем приједлога мјера закључена је Тематска сједница и настављено Седмо редовно засједање локалног парламента.
У присуству свих 19 одборника, данас је одржана Седма редовна сједница Скупштине општине Гацко, на којој се на допуњеном дневном реду нашло 12 тачака. На приједлог предсједника Скупштине, Синише Мандића на дневни ред је уврштен и приједлог Одлуке о допуни Одлуке о висини плата функционера.
Записник са Шесте редовне сједнице, одржане 30. септембра усвојен је једногласно.
Начелник Одјељења за привреду, финансије и друштвене дјелатности, Данијела Црногорац представила је Извјештај о извршењу Буџета општине Гацко и утрошку средстава буџетске резерве за период јануар-јун 2025. године.
Буџет општине за 2025. годину износи 16.751.000 КМ, док су у првој половини године остварени приходи од 7.163.670 КМ, што представља 46,57% планираних средстава. Највеће учешће у приходима имају средства од рударске ренте и индиректних пореза. Порески приходи износе 3.739.999 КМ, а непорески 3.164.293 КМ.
Одборници СНСД-а истакли су да буџет нема довољно изражену инвестициону компоненту и да је потребно завршити започете пројекте. Посебну пажњу изазвало је издвајање средстава из буџетске резерве за снимање емисије БН телевизије. Начелник општине Вукота Говедарица нагласио је да је све урађено транспарентно и да је циљ био промоција општине и представљање Гацка у позитивном свјетлу. Извјештај о извршењу буџета усвојен је са 10 гласова „за“, 6 „против“ и 3 „уздржана“.
Скупштина је једногласно усвојила Информацију о стању јавног реда и мира и безбједности у саобраћају на подручју општине у 2024. години и првој половини 2025. године. Такође, усвојен је и закључак којим се надлежно инспекцијско одјељење обавезује на континуирану сарадњу са Полицијском станицом Гацко ради побољшања и превентивног дјеловања.
Одборници су једногласно подржали Извјештај о раду Јавне предшколске установе „Дјечији вртић“ Гацко за школску 2024/2025. годину и Програм рада са финансијским планом за 2026. годину. Предсједник Скупштине, Синиша Мандић најавио је да ће реконструкција мокрих чворова у вртићу бити уврштена у план капиталних улагања за наредну годину, док је начелник Говедарица најавио реализацију пројекта енергетске ефикасности у овој установи у 2026. години.
Информација о стању у области основног образовања и васпитања у општини Гацко за школску 2024/2025. годину добила је подршку 18 одборника, само је један одборник био уздржан.
Одборница Вера Тепавчевић питала је директорицу Основне школе „Свети Сава“ Гацко, Јелену Тепавчевић какво је стање са вршњачким насиљем, а она је између осталог рекла да од кад је она на челу ове институције нису имали проблема те природе.
Информација о стању у области средњег образовања и васпитања у општини Гацко за школску 2024/2025. годину усвојена је са 18 гласова „за“ и један „уздржан“.
И око ове теме доста је било дискутаната, а дирекор СШЦ „Перо Слијепчевић“, Александар Саша Пуровић одговарао је и на питања све мањег броја ђака, али и о упису других занимања.
„Када су у питању уписи других занимања тешко је обезбиједити кадар, а с друге стране немамо Ђачки дом да би нам долази средњошколци из других мјеста као што је то случај са Требињем“, додао је он.
Приједлог Методологије утврђивања најниже цијене водних услуга Јавног предузећа „Водовод“ А.Д. Гацко добио је потребну скупштинску подршку и то са десет гласова „за“ и девет „против“.
Приједлог Локалног еколошког акционог плана (ЛЕАП) за период 2025-2030. година добио је једногласну подршку свих одброника.
Координатор Радне групе, Лазар Окиљевић истакао је да је ријеч обимном документу, те да је он важна подлога за екологију и заштиту животне средине, али и за многе будуће кораке ове природе на подручју наше Општине.
ЛЕАП је ујединио одборнике власти и опозиције, а сам документ похвалио је и начелник Вукота Говедарица.
„Радна група је урадила систематичан и добар посао. Важно је нагласити да нисмо ангажовали неки експертски тим, те да је урађено у потпуности бесплатно“, рекао је Говедарица.
Приједлог Рјешења о разрјешењу члана Комисије за заштиту околине, културног и природног наслијеђа усвојен је једногласно.
Једногласно је усвпјен и Приједлог Рјешења о именовању члана Комисије за заштиту околине, културног и природног наслијеђа, а то је Александар Саша Пуровић.
Приједлог Одлуке о допуни Одлуке о висини плата функционерима добио је потребну скупштинску подршку са 10 гласова „за“ и девет „уздржаних“.
Посљедња тачка која се данас нашла на дневном реду била су одборничка питања. Никола Пушара (Прва СДС) питао је да ли ће бити Конкурс за одрађивање приправничког стажа. Добио је одговор од начелника општине да чекају став Владе Републике Српске по овом питању, те да су млади и образовани будућност наше општине.
