Изложба фотографија и архивских докумената „Ликови гатачких Равногораца“, аутора Милана Никчевића коју је реализовао уз техничку помоћ Марка Црногорца, биће изложена у галеријском простору Културно – спортског центра Гацко наредних 20 дана.
Посјетиоци ће радним данима, у времену од 9 до 14.30 часова, моћи погледати више од 230 сачуваних фотографија, 600 имена гатачких Равногораца употпуњених њиховим биографијама и изводима из литературе који говоре о њиховом ратном путу и судбинама и неколико десетина архивских докумената који се односе на борбу, конципираних и тематски сложених на 50 паноа.
Изложба је урађена уз благослов и подршку Црквене општине Гацко.
У петак 8. септембра, сала Дома културе у Гацку била је претијесна да прими све заинтересоване за историјски час под насловом „Војска безгробна и идеја завјетна (Зеленгора, Лијевче поље, Зидани Мост)“ који је у организацији Клуба Гачана Београд, Општине Гацко и Црквене општине Гацко одржао др Немања Девић.
Професор историје Милан Никчевић поздравио је окупљене госте и организаторе, а посебно Драгана Поповића, потомка чувене и страдалне породице Поповић са Дражљева, који је за ову прилику дошао из Чикага.
Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић, и сам потомак страдалне породице, поздравио је присутне и захвалио се организаторима и др Девићу, рекавши да ћемо коначно чути и видјети неке мање познате податке из наше историје.
У име организатора предсједник Клуба Гачана из Београда Слободан Бобан Драшковић је у свом говору подсјетио да ово завичајно удружење још од свог оснивања 1987. године гајило хришћанску тежњу да „ходи у истини“.
Драшковић је подсјетио да се предуго ћутало о усташким зверствима, као и почињеним злочинима небраће који су правдани тзв. „лијевим скретањима“.
“Гачани су са кољена на кољено одгајани тако да живе и умиру за српску слободну Херцеговину и ниједна жртва не смије бити узалудна. Милан и Душан Тепавчевић пођоше путем свог ђеда Благоја, који је погинуо витешки у Лијевча пољу. То је та јуначка епска вертикала која досеже вијековима уназад, а по којој се прославила и Гатачка бригада у одбрамбено отаџбинском рату и последњој одбрани Херцеговине и Српства деведесетих година. Потомци једних и других под истим барјаком свесрпског јединства, чине нас поносним, јер је њихова жртва донијела слободу, живот и изњедрила Републику Српску. И зато није чудо што и данас има оних којима никако није по вољи што се баш овде, у поносном Гацку, можда гласније и страсније слави 9. јануар и Свети Стефан. Ма колико се трудили морају да знају да нам лучу слободе нико не може одузети”, рекао је Драшковић.
Драшковић је на крају свог говора поручио да би ова генерација морала да пронађе начин да земне остатке барјактара слободе и части, преостале припаднике ЈВуО, на челу са командантом Милорадом Поповићем, пренесемо онде гдје је „зрно клицу заметнуло“.
“Када дочекамо команданта, гатачког Обилића Милорада Поповића и сваког његовог саборца и њихове мученичке кости нађу смирај на родној груди, испунићемо аманет предака”, поручио је Драшковић објаснивши и значење поруке која се исписана на мајицама.
Наиме, Клуб Гачана је посебно за ову прилику поклонио 300 мајица на којима пише: „Из груди се пјесма оте, Поповићу чекамо те!“
Историчар Немања Девић је у свом говору истакао да је Гачане веома сликовито доживио и описао свој доживљај Гачана који је осјетио слушајући у Канади Милана Мићу Петровића како је снимао пјесму „Смрт Поповића Милорада“.
“Овдје су се смириле сјене закрвљених и зато вечерас имам утисак кад говорим пред вама имам утисак да говорим и Милораду Поповићу, и Марку Лојовићу и Новаку Мастиловићу који је погинуо под својим барјаком и свој овој шестостотини припадника заборављене, забрањене и поражене војске у грађанском рату којих се ви свих ових деценија нисте одрекли. За почетак памтимо их и нисмо никада прихватили капитулацију 1945. године”, рекао је Девић.
Присјетивши се да је 2018. године са Миланом Никчевићем прошао стазама гатачких устаника и видио Брљево у коме је 6. јуна 1941. године пукла прва устаничка пушка, као и Дражљево гдје су у априлу 1942. године партизанске снаге Владе Шегрта и њихових сабораца убијале народ из тзв. попових села, Девић се запитао да ли се уопште 1945. година може доживљавати као српска побједа.
“Може да се назове побједом утолико што више није постојао Јасеновац као кланица српског народа на читавом простору гдје су усташе могле да стигну. Али с друге стране, та година је означила и духовну окупацију за све оне Србе који су били одани завјетима. Укинута је парламентарна монархија, протјерана је династија Карађорђевић, изгубљена је Народна Скупштина за коју су се од 1804. године борили устанички прваци”, истакао је Девић.
У току програма наступио је народни гуслар Војин Тепавчевић и Црквени хор „Света Јелена Анжујска“.
Окупљенима се обратио и историчар Предраг Остојић из Рудог који се годинама бори за истину о „безгробној војсци“ који је истакао да је Немања Девић прокрчио пут младим историчарима.
Слободан Бобан Драшковић је у име Клуба Гачана додијелио комплете књига „Скривена историја“ Општинској борачкој организацији, Народној библиотеци, библиотеци Етно музеја у Данићима и средњошколцима који су прошле године извели драмски приказ о страдању Срба у Херцеговини у Другом свјетском рату, као и присутнима који су изразили жељу.
Историјском часу присуствовали су представници Општине Гацко, Црквене општине Гацко, Општинске борачке организације и бројни поштоваоци припадника ЈВуО из Гацка и сусједних општина.
Гусларски прваци у служби хуманости у суботу вече окупили су гатачку публику која је Дом културе испунила до последњег мјеста. Вјешти звуци дивних гусала чули су се од еминентних народних гуслара Максима Војводића, Косте Плакаловића, Здравка Кнежевића, Милана Дашића, Момира Моше Авдаловића, Александра Таушана, Васа Ђондовића, Илије Работе, Срђана Авдаловића, Славка Горановића, Милоша Паровића и Ђока Тановића.
Публика је уживала у стиховима посвећеним светом инструменту, а који су настали из пера нашег епског пјесника Николе Никчевића.
Током вечери тражила се и пјесма више која нас је подсјетила на далеке претке и њихову заоставштину.
Присутнима се обратио замјеник начелника општине Гацко, Синиша Мандић. Истакао је да су гусле важан дио наше традиције и нашег бића, те да је ово први пут да Гацко на једном мјесту окупи гусларске величине са подручjа Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Осврнуо се и на догађај који је тај дан обиљежио Општину – освећење споменика припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у ораџбини /ЈВуО/ и цивилним жртавама комунистичког терора од 1941 – 1950. године.
Од продаје улазница прикупљено је 2425 КМ, које ће организатор ЈУ КСЦ у договору са релевантним организацијама са подручја општине, уручити оним породицама које су у стању социјале потребе.
Спонзори вечери били су Општина Гацко и РиТЕ Гацко, а организатор Јавна установа Културно – спортски центар Гацко на иницијативу Ивана Аџића, члана УО ЈУ “КСЦ” Гацко.
У порти храма Свете Тројице у Гацку данас је освештан споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у ораџбини /ЈВуО/ и цивилним жртавама комунистичког терора од 1941 – 1950. године.
На споменику је уклесано 576 имена погинулих гатачких равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста и жртава страдалих од комунистичке руке у Општини Гацко од 1941 – до 1950. године на челу са својим Командантима Војводом попом Радојицом Перишићем и капетаном Милорадом Поповићем Командантом Невесињског корпуса ЈВуО који су, уз остале, подигли Јунски устанак за опстанак херцеговачких Срба 1941. године.
Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско – херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством из Републике Српске, Црне Горе и Србије, у присуству потомака жртава, борачких организација, представника политичког, друштвеног, културног и привредног живота Источне Херцеговине.
Откривање овог споменика чије освећење после осамдесет година за Гацко, Херцеговину и српски народ у цјелини, представља, у симболичком и духовном смислу, велики и саборни дан који су сви дуго чекали.
Вијенце на спомен обиљежје положили су представници општине Гацко, Борачке организације Гацко и многобројни потомци и поштоваоци жртава.
Бесједећи окупљеном народу, Владика Димитрије пожелио је да освештање споменика буде почетак праштања, покајања и истинског саборовања.
„Важно је да видимо зашто се требамо покајати. Нека би дао бог да се сви покајемо и опростимо једни другима и да ово буде мјесто извор живота за нас”, поручио је Владика Димитрије.
Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић нагласио је да је данашњим окупљањем враћен велики дуг прецима али и дата обавеза да морамо бити достојни потомци њихових имена.
“Окупили смо се овдје да би испунили један велики завјет и дуг нашим прецима јер овај споменик је наш завјет и мјесто сабирања и саборности око кога треба да се окупљамо. Мјесто нашег помирења гдје ћемо једни другима пољубити братске ране, али и мјесто гдје ћемо се завјетовати да ћемо чувати слободу за коју су наши јунаци преци изгинули”, рекао је Милинковић и додао да требамо бити поноси на све оне чија су имена била забрањена, а данас су уписана златним словима на споменику.
Према ријечима историчара Милана Никчевића из Одбора за освећење споменика, овај дан на који се чекало 80 година је дан значајан за Гацко.
„Осам деценија се чекало зато што је суштински 1945. године српска идеја поражена, што је наступио неки режим који је био у потпуној супротности са свим оним што су Срби до тада били. Ови људи били су школовани српски официри, интелектуална елита, српски домаћини, српска омладина, цвијет српске младости. Жељели су демократску Краљевину Југославију у којој би било мјеста за све. Изгинули су због тога што нису хтјели да се одрекну свог имена, своје крсне славе, писма и језика. И то је нешто што ми вијековима бранимо“, нагласио је Никчевић.
На споменику је остављен простор за упис одређеног броја имена људи који су служили Краљу и Отаџбини, а њихова имена до сада нису била позната. Одбор за изградњу споменика позива све који су у сазнању о припадницима ЈВуО из Гацка чија имена нису уписана на споменику да неопходне податке доставе.
Присутним се обратио осамдесет осмогодишњи Драган Поповић, изданак чувене породице Поповић са Дражљева, који већ дуже од пола вијека живи у Чикагу. Био је симбол српског имена у Гацку у најтежим временима комунизма.
Скуп су увеличали народни гуслар Момир Авдаловић, пјесникиња Дара Радојевић Зеленовић и ђак генерације СШЦ “Перо Слијепчевић”, Бојана Радмиловић, која је по свједочењу и сјећању старијих, написала емотивну животну причу својих предака.
У порти храма представљена је и изложба фотографија и архивских докумената „Ликови гатачких Равногораца“, аутора Милана Никчевића, реализована уз благослов и подршку Црквене општине Гацко.
Изложба садржи више од 230 сачуваних фотографија, 600 имена гатачких Равногораца употпуњених њиховим биографијама и изводима из литературе који говоре о њиховом ратном путу и судбинама и неколико десетина архивских докумената који се односе на борбу, конципираних и тематски сложених на 50 паноа.
Овом догађају, претходио је историјски час др Немање Девића на тему „Војска безгробна и идеја завјетна (Зеленгора, Лијевче Поље, Зидани мост)“ који је одржан синоћ у препуној сали Дома културе у Гацку.
Историјски час др Немање Девића на тему „Војска безгробна и идеја завјетна (Зеленгора, Лијевче Поље, Зидани мост)“ биће одржан у петак, 8. септембра у 20 часова.
Организатори су Клуб Гачана Београд, Општина Гацко и Црквена општина Гацко.
Због великог интресовања историјски час биће одржан у кино сали у Гацку.
Из Јавног предузећа “Водовод” Гацко обавјештавају потрошаче да се због укључења на водоводну мрежу ”Степенске линије” у петак, 08. септембра (данас) у 12 часова искључују села Самобор, Гарева и Добреља до понедељка, 11. септембра.
