Author: Општина Гацко

Потписом протокола о братимљењу општине Гацко и Жабљак од данас су братске општине. Потписали су их, у селу славне историје Вучјем долу, начелник Гацка Вукота Говедарица и први човјек Жабљака Радош Жугић, a све у склопу обиљежавања 149. годишњице Вучедолске битке.

Свему је претходила литургијa у Храму Светог Антиногена, који је подигнут у спомен на славне јунаке Вучедолске битке, а служили су је заједно са свештенством и монаштвом епископ Будимљанско-никшићки Методије и епископ Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

Начелник општине Гацко истакао је да ће се на овај начин оснажити  сарадња између братских општина, на пољима културе, спорта, туризма и других области од заједничког интереса.

„Сјећајући се Вучјег дола 1876. године не радимо ништа друго него дајемо завјет косовском опредјељењу и честитом кнезу Лазару, војсковођи крстоносне војске који је пострадао за Христа на Косову. Тим више ми је данас драже и милије што заједно са нашим пријатељима са Жабљака потписујемо овај папир на који стављамо свој потпис и обавезујемо се на косовски, вучедолски и херцеговачки завјет и нека нам је срећно и благословено“, рекао је  Говедарица.

Предсједник општине Жабљак Радош Жугић нагласио је да је Вучји до историјско мјесто и да му је посебно драго што је „параф“ о братимљењу ставио на мјесту историје и слободе.

„ Велика ми је част што смо, господин Вукота Говедарица и ја, потписали повељу о братимљењу, коју бих ја више назвао као споразум о нашој стратешској сарадњи. Црну  Гору и Херцеговину су давно побратимили и Стојан Ковачевић, краљ Никола, Лазар Сочица, Новица Церовић, Лука Вукаловић и многе знамените личности, а ово је само данас природан слијед околности који ће нам помоћи за наше двије општине“, рекао је oн.

У сусрет јубилеју

Предсједник општине Никшић Марко Ковачевић нагласио је да ове године обиљежавамо ову славну битку у свијетлу великог јубилеја – 150 година од Невесињске пушке и у сусрет великом јубилеју – 150 година Вучедолске битке, који нас чека сљедеће године.

„Ових дана доста се говорило о томе, па су неки у Црној Гори питали какве везе има Невесињска пушка са Вучјим долом или са 13. јулом 1878. године. Ми смо им на то одговорили да има исто онолико везе колико Божић има са Васкрсом – да без једног не би било другог. Да без Херцеговаца не би било Црногораца, а без Херцеговаца и Црногораца не би било ни Срба. Ми се у то име овдје окупљамо да томе посвједочимо и да кажемо да знамо да наши преци нијесу ратовали на овом мјесту да би овдје била међа, да би овдје била граница, већ да би овдје био центар братске љубави и слоге, који ми овим окупљањима свједочимо. Установили смо прије неколико година и ту дивну симболику да се градови Старе Херцеговине, Републике Српске и Црне Горе братиме управо на овом мјесту, како су се у славној борби коју су водили за сва времена збратимили Црногорци и Херцеговци јула 1876. године“, поручио је Ковачевић.

Подсјећамо, битка на Вучјем долу, у Опутним Рудинама код Никшића, одиграла се 1876. године, и представља једну од најзначајнијих побједа у црногорско-турском рату, коју су извојевали Црногорци и Херцеговци у заједничкој борби за слободу.

Ватрогасци су тихи хероји, ургентно реагују по позиву, а неријетко и сопствени живот ризикују како би спасили стамбене објекте, али и животе других људи.

Осим што гасе пожаре, широк је дијапазон њиховог дјеловања, а  саобраћајни удеси су и најстреснији дио посла за њих. Посао ватрогасца је  специфичан и пун стреса и спада  у пет најризичнијих послова на свијету. Гатачки ватрогасци, овог љета имају пуне руке посла.

Према ријечима командира Ватрогасно – спасилачке јединице Гацко Жарка Рудовића, било је мношто шумских пожара овог љета. Љесков Дуб, Рибари, Добро Поље, Кула, на Пониквама у више наврата, а посљедњи пожар  у селу Добреља са материјалном штетом гдје су изгорјела три помоћна објекта за људе.

„Могла је да се деси катастрофа у Добрељима, биле су угрожене и куће. Приликом таквих  интервенција могу да настрадају и људи. Према ријечима мојих ватрогасаца ово је био најтежи и најдраматичнији пожар за 20 година рада и искуства“, додао је Рудовић.

Гашење пожара, како истиче Рудовић отежавали су јаки вјетрови.

„Ипак, за овој пожар у Добрељима срећа у несрећи је била што није био радни дан у питању него је био викенд, па је било доста људи у селу  тако да су се мјештани укључили и гасили су и спашавали док нисмо дошли ми. Млади и стари, жене и дјеца и апослутно сви су дали свој допринос“, додао је Рудовић.

Како каже Рудовић, ово је сушно љето и подсјећа на оно из  2012. године.

„Дуго времена је било без падавина, а што се тиче пожара на отвореном доста је је остало непокошеног, као што је било на Љесковом Дубу гдје смо имали велики шумски пожар“, рекао је Рудовић.

Посљедњих дана, на сву срећу нема активних пожара.