Поводом археолошких истраживања палеолита на подручју Источне Херцеговине, Ружина пећина у Пустом Пољу код Гацка прва је станица за археологе који су ових дана на том локалитету пронашли на стотине артефаката из тог периода.
То је био разлог да начелник општине Вукота Говедарица данас разговара са археолозима, професором Душаном Михаиловићем са Филозофског факултета у Београду и Иваном Грујић директорицом Музеја Херцеговине.
Како су истакли, ова пећина је већ 20 – 30 година позната као археолошко налазиште и садржи остатке из најранијег периода каменог доба и из палеолита.
„Дошли смо да истражимо пећину, да видимо шта се од археолошког материјала јавља у њој. Такође, дошли смо са циљем да покренемо један велики пројекат истраживања најраније праисторије на подручју Источне Херцеговине, јер овај период није био добро истражен, а сматрамо да ово подручје има велики потенцијал и да ћемо наићи на доста значајних налазишта из најраније прошлости“, рекао је професор Михаиловић, истичући да су претходних дана пећину посјетили, те да су досадашњи резултати истраживања донијели изванредне резултате.
Начелник Говедарица изразио је задовољство чињеницом да је Гацко селектовано као поднебље које има богато културно историјско наслеђе.
„Драго ми је што сам имао прилику да угостим професора Михаиловића и госпођу Грујић, и да смо разговарали о свим активностима које они предузимају и које ће радити и у наредним годинама. Надамо се да ћемо врло брзо и Ружину пећину као и остале ставити у једну врсту туристичке понуде гдје ће сви туристи, имати шта да виде“, рекао је Говедарица, додајући да ће ово неистражено подручје бити једнако интересантно и локалном становништву.
Директор Музеја Херцеговине, Ивана Грујић, истакла је да ће од ових истраживања корист имати научна, културна али и шира друштвена заједница, у смислу културног туризма и унапређења туристичке понуде Гацка и Херцеговине.
„Музеј Херцеговине из овог периода које обухвата истраживање не посједује артефакте. Имамо само спорадичне налазе из неолита, па ће Музеј имати изузетну корист из свега овога, јер ће се на сталним поставкама наћи и предмети из тог периода. Резултати истраживања биће доступни у публикацијама али и кроз изложбу на крају пројекта, која ће се видјети у свим општинама Источне Херцеговине“, казала је она.
Ова истраживања се реализују у оквиру међународног пројекта који се реализује у сарадњи са Универзитетом у Винипегу у Канади, а трајаће седам година. Филозофски факултет у Београду је партнер на пројекту, а у истраживања је укључен и Музеј Херцеговине.
