Усвојена Иницијатива за проглашавање непокретног културног добра од изузетног значаја – „Гат“

На Петој редовној сједници СО-е Гацко одборници су једногласно усвојили Иницијативу за проглашавање непокретног културног добра од изузетног значаја – „Гат“. Покретање ове иницијативе један је од корака којим се жели сачувати мјесто које ниједна епоха од праисторије до новог доба није мимоишла и остављала без улоге.

Брдо Гат је одувијек било симбол Гацка, а посебан значај има за све људе који живе у источном дијелу општине.

Саша Николић, одборник у СО-е Гацко, каже да је један од приоритета сваког цивилизованог друштва његовање природне и културно историјске баштине и очување за будуће генерације. Конкретан повод што се ова тема нашла на скупштинском засједању, био је покушај изградње репетитора оператера мобилне телефоније Еронет на самом врху Гата.

„Успјели смо спријечити уништење локације на врху Гата, али нас је ово нагнало да се активно ангажујемо да се Гат институционално заштити, како поново не би дошли у исту ситуацију“, рекао је Николић.

Гат је од праисторије било мјесто на коме су људи живјели, бранили се и гинули. Нажалост, највеће уништење археолошких објеката на Гату је учињено изградњом аустроугарске тврђаве, чија је изградња почела 1882. године. Тада су неповратно уништени сви праисторијски и средњовјековни објекти, а материјал дјелимично искориштен за градњу војног утврђења. Како је до тада тачно изгледао врх Гата и постојећи објекти углавном није познато. Познато је да су аустроугарски градитељи пронашли више археолошких артефаката из римског периода.

Од те најраније историје данас на Гату није много видљиво. Једино што је видљиво је огромна количина фрагмената грнчарије из разних епоха, a забиљежени су и налази римских новчића. Једини који је покушао да истражи и сачува Гат од заборава је професор Новак Мандић Студо.

Осим историјске вриједности локалитета, брдо Гат представља и јединствену природну цјелину, богом дату за шетњу и одмор. О љепоти Гата, погледа на гатачку долину и широко небо пуно звијезда је писао и чешки путописац Лудвик Куба, који је посјетио Гат 1893. године.

У Другом свјетском рату, Гат је био поприште многих страшних догађаја и борби. У знак сјећања на 6. јун 1941. када су мјештани гатачких села подигли устанак, овај дан је проглашен Даном општине и сваке године се традиционално износи застава на Гат.

Ове године положен је камен темељац за ново спомен обиљежје на Гату. Замисао је да то буде православни крст који ће бити видљив из далека, висине 12 метара као 12 апостола, који представљају симбол страдања. На крсту ће бити исписано 10 божијих заповијести, а све у част и славу предака који су дали живот за слободу и крст часни. Наредни корак је измјештање постојећег репетитора М:тела, а његовим измјештањем почеће изградња спомен обиљежја и уређење цијелог комплекса.

„У плану је дјелимично рестаурирање бедема тврђаве и изградња мале црквице. Да би ово имало осим симболичке вриједности споменика на неком забаченом мјесту и ширу друштвену вриједност и валоризацију као туристичко мјесто, неопходно је да цијели комплекс буде и институционално заштићен како би се спријечило уништење археолошких и историјских објеката“, истакао је Николић.

Са заштићеним локалитетом и изграђеним садржајима који ће бити у функцији подизања вриједности локалитета, Гат може имати значајан туристички потенцијал. Могућности се увећавају увезивањем са другим туристичким потенцијалима, као што је Мотел Кошута, Стари Град Кључ, етно музеј Данићи и други локалитети од значаја.

Подијелите вијест