Око хиљаду људи окупило се  у понедјељак 5. априла 2021. године, испред Храма Светог Томе на новобежанијском гробљу, да испрати до вјечне куће једног од најугледнијих Срба Херцеговаца Светозара Црногорца.

Упркос корони, чија је и сам био жртва, саучешће породици су поред братственика из Старих Дулића и Гацка изјавили бројни пријатељи, земљаци, колеге, личности из јавног и друштвеног живота који су за ову прилику дошли из разних дијелова Србије и Републике Српске.

Овај успјешни српски привредник био је познат као велики хуманиста, ерудита и дугогодишњи предсједник Клуба Гачана у Београду.

Као припадник Гатачке бригаде уписао се међу ствараоце Републике Српске. Плијенио је својом добротом и жељом да помогне свима око себе. Зато није чудо што су сви они који су га познавали (посебно Херцеговци) игнорисали страх од пандемије знајући да су остали без истинског правдољубивог лидера након чијег одласка више ништа неће бити исто.

Бесједници су навели да је Светозар Црногорац оставио велики културни, добротворни и задужбинарски траг, али и широки траг у погледу породичног живота. У браку са супругом Вером добио је двоје дјеце – Петра и Александру, који су засновали своје породице, подаривши Светозару и Вери четворо унучади.

Након опела у име Клуба Гачана опростио се његов братственик, презимењак и природни настављач његовог дјела Раде Црногорац.

– Твоја племенита мисао о Српству није извирала само из нових сазнања и увида у нашу колективну трагику него из саме традиције која је прожимала сваки дио твојег бића, обликујући националну свијест једног узорног Србина. Себи си увијек постављао императив: Морам стићи и морам помоћи! – јер су двије централне вриједности-водиље твојег духа биле Слобода и Истина.

Тако си стизао од Херцеговачког ратишта до пребиловачког стратишта, од херцеговачких до косовских тема, указујући на наше сеобе, диобе и растакања, покушавајући да унесеш слогу међу несложне, да ујединиш разједињене, доносећи дух дух братске љубави и солидарности. Гдје си ти био – био је и дух Херцеговине – рекао је Раде Црногорац наглашавајући захвалност завичајног клуба.

– Твој Завичајни Клуб Гачана у Београду, који си годинама водио и деценијама помагао, изражава ти неизмјерну захвалност за твој труд, рад и напоре, за слогу и врлине које си у Клуб унио снагом истинског ауторитета. У хеленска времена, људи су вјеровали да карактер одређује људску судбину. У твом карактеру је царовала Врлина, а једна од твојих највећих одлика – рођена у твојој Доброти – била је твоја солидарност – рекао је Раде Црногорац примјећујући да је Светозар отишао баш у оним данима “када се сјећамо српских страдалника са Лијевче-поља о којима си писао и говорио, чија си имена желио спасити од заборава и поставити на заслужено мјесто.”

– Тако стрпљив, упоран, добар и достојанствен, желио си да нас све поштедиш многих терета, али ниси штедио себе. Себе си даривао свима својима, Светозаре, најузорније име и светозарје братства нашега. У твојим ближњима живи твој добротворни дух, а то добро које си тако несебично даривао свима нама, твоја је највећа задужбина, посађена у нашим срцима – закључио је своју бесједу Раде Црногорац.

Наводећи Светозарову неисцрпну енергију којом је стизао од патријарха до Високог представника у име Удружења Срба Херцеговаца из Новог Сада опростио се Божо Миловић.

– Визија Светозара Црногорца, јавно изречена, да ће сванути дан када ће центар Гацка красити споменик команданту Милораду Поповићу на коњу вранцу, кога му дарова краљица Марија, може врло брзо постати стварност. Многе његове идеје често су изгледале далеке и тешко оствариве, а живот је дао за право и брзо су постајале наше – рекао је Миловић поручујући да велики људи умиру двапут, али да нестанак Светозаровог дјела нећемо дочекати.

У име братственика опростио се Милосав Црногорац који је са собом донио грумење херцеговачке земље из родних Старих Дулића.

Над самим гробом, у име породице, дирљивим ријечима се опростио сестрић Урош Војводић, а посљедњи поздрав упутио је и његов кум Вукота Тепавчевић.

Међу бројним окупљеним свијетом били су амбасадор Србије у Црној Гори Владимир Божовић, народни посланик у Скупштини Србије  Миодраг Линта, др Драган Вуканић, начелник општине Гацко Огњен Милинковић, глумац Вук Костић, предсједници и чланови братских завичајних херцеговачких удружења.

Извор: Слободна Херцеговина