Представљена “Српска прича” Александра М. Милошевића
У сали Парохијског дома у Гацку, у петак 22. марта, представљена је књига СРПСКА ПРИЧА – Сјећања из рата и револуције 1941–1945. Александра М. Милошевића, коју је приредио историчар, Немања Девић. Поред Девића, о књизи су говорили и историчари, професор Предраг Остојић и Милан Никчевић.
Истраживањима Другог свјетског рата и грађанског рата у Србији и Југославији, Девић се бави још од средњошколских дана. То је у почетку био његов хоби, затим је постао и професија, а сад је већ, као је рекао, чак и нека врста порока. Спада у оне историчаре који сматрају да се о грађанском рату има још доста тога рећи, и да је пред историчарима још много грађе коју треба истражити.
Девић каже да у суштини кад залазимо у детаље, схватимо колико тога мало или недовољно знамо. Посебно, како истиче, мало тога знамо о пораженима у грађанском рату.
“Наше историјско знање, односно митови које у себи носимо не одговарају историјским чињеницама. Чини ми се да те историјске чињенице нису до сада на ваљан начин обрађене, валоризоване и представљене јавности. На читавој новој генерацији историчара је да преиспитују догме, да трагају за новим изворима и да постављају нове погледе. То нипошто није ревизија историје већ природно кретање једне науке. Историја је друштвена наука, иако многи мисле да то она није, која мора да почива на утврђеним чињеницама и методологији. Та методологија много пута није испоштована, те чињенице су много пута скриване, затамњене. Истина је била потиснута и стављена у службу владајуће идеологије која је трајала деценијама. Из тог разлога, сматрам да је важно поново се вратити на поједине полазишне тачке, истражити их и дати их у свој њиховој сложености”, рекао је Девић.
У читавом том контексту, додаје Девић, је и трагање за биографијом и објављивањем мемоара мајора Александра Милошевића који јесте нешто ново поготово у мемоаристици, али и у погледу на Други свјетски рат и грађански рат у Југославији.
“Много је добрих књига, па чак и заокружених тема у монографским публикацијама објављено о Другом свјетском рату. Александар Милошевић је тек један од дијелова тог сложеног мозаика, али он несумњиво доприноси да се сагледају неке затамњене стране наше историје, поготово оне које се тичу Краљеве војске која је поражена у грађанском рату и њених последњих епизода војевања у Босни, тзв. “босанске голготе” током 1944 и 1945. године. То је највећи допринос ове књиге, јер је то свједочанство из прве руке једног човјека који је писао без мржње и пристрасности”, закључује Девић.
Мајор Александар Милошевић је емигрирао из Србије 1946. године, прво у Грчку, а затим преко земаља западне Европе у Канаду, гдје је преминуо 2009. у 99. години. Сахрањен је у родном селу Саранову у Шумадији 19. новембра 2009. године, истог дана када и блаженопочивши патријарх српски Павле.
Организатори промоције били су Општина Гацко и Црквена општина Гацко.
