Представљена књига „Српски језик између науке и политике“

У организацији СПКД „Просвјета“ Гацко у Парохијском дому у Гацку синоћ је представљена књига „Српски језик између науке и политике“ проф. др Милоша Ковачевића.

О књизи професора Ковачевића говорили су проф. др Миланка Бабић са факултета у Источном Сарајеву и др Михаило Шћепановић, са Филолошког факултета у Београду.

„Ковачевић нам доноси још једну у низи књига које представљају борбу за очување статуса српског језика и његовог писма. Посебним поглављем се осврће на проблеме српског језика под босанским именом. Професор Ковачевић освјетљава то стање на оном, Кочићевском вапају, који је из тог времена произишао. Те Кочићеве ријечи морају бити у свијести свих носилаца српске језичке политике, јер језичка политика мора узети у обзир катастрофално сакаћење српског језика под свеукупним енглеским језичким утицајем уз све остале, а одбрану од тих погубних утицаја схватити као императив“, рекао је Шћепановић.

Књига је састављена од четири поглавља и чини је шеснаест радова. Овом књигом указује се начин на који аутор посматра идентитетска питања српског језика, а онда када то покаже као неку врсту историје питања, он прелази на актуелне проблеме српског језика, односно на његово стање у коме се данас налази, чак кривицом и оних који су дужни да га чувају.

Oбјашњавајући и бранећи српски језик, аутор на врло вјешт начин уплиће историјске, социолошке и лингвистиче чињенице повезујући их у једну цјелину којом објашњава језичко питање.

“Вриједност ове књиге несумњиво је у томе што аргументовано на основу историјских извора и непобитних лингвистичких чињеница хрватском, босанском и црногорском језику сасијеца измишљено дијахронијско стабло на језичко политички пањ. Ковачевић у овој књизи евидентира скоро све проблеме који прате социо-политички и социо-лингвистички статус српског језика, а који су условљени друштвеним кретањима и српском друштвено-политичком небригом или недовољном бригом о језику”, објаснила је проф. др Миланка Бабић.

Књига „Српски језик између науке и политике“ представља својеврстан вапај за одбрану српског језика и ћирилице, а самим тим и српских националних интереса. Не нуди нам само опис јучерашњих и данашњих проблема српског језика, него најчешће нуди и рјешења како се ти проблеми могу избјећи.

„Ако нема ћирилице, нема ни српског језика, а ако нема српског језика нема ни српског народа. Борба за језик јесте борба за опстанак. Камен темељац српског народа јесте писмо, а уколико не сачувамо ћирилицу, заједно са њом иду и друге идентитеске особине“, истакао је Ковачевић.

Професор Ковачевић представља сам врх српске лингвистике данас, а у њој је присутан око 30 година. Предаје на Филолошком факултету у Београду, Филозофском факултету у Источном Сарајеву и Филолошком-умјетничком факултету у Крагујевцу. До сада је објавио 26 књига и 16 уџбеника српског језика за основну и средњу школу.