Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Osvećenje Hrama Svetog Petra Cetinjskog u MedanićimaОсвећење Храма Светог Петра Цетињског у Меданићима

Nadomak Gacka, sa „onu stranu polja“ uz planinu Bjelasnicu, paralelno sa Nadanićima prostire se selo Medanići. U tom selu već nekoliko decenija živi od osamnaest do dvadeset porodica (prezimena: Milićević, Grčić, Pušara, Rambat i Vulović). S obzirom na činjenicu da se u Medanićima (pored zaposlenja na Termoelektrani) gotovo svako domaćinstvo uspješno bavi stočarstvom i s obzirom na ohrabrujući podatak da se u selu rađaju djeca i grade kuće, slobodni smo procijeniti da je u ovom selu život prisutan i da je u budućnosti opstanak Medanića neupitan.

Dobronamjernost žitelja ovoga patriotskog kraja i toplina koju pokazuju u odnosu sa sveštenikom, opšte poznato držanje Medanića prilikom uporne titoističke propagande i pritisaka čije razmjere prevazilaze opis u ovom kratkom obraćanju, navele su me da se svesrdno uključim u njihovu inicijativu i da srdačno pristupim njihovoj želji za izgradnju omanjeg hrama.

Hram Svetog Proroka Ilije u Nadanićima je duhovno opsluživao potrebe žitelja brojnih sela pa tako i Medanićana, stoga ovaj narod ne pamti da je ikada u selu postojala Pravoslavna Bogomolja, dok dostojno održavano groblje govori o bogobojažljivosti žitelja i poštovanju prema odista velikim i poštenim precima, mučenicima i trudbenicima u teškim vremenima potonjih vijekova.

Ta ljubav i zahvalnost prema precima obavezala je Medanićane da realizuju tinjajuću ideju o izgradnji hrama u njihovom selu.  U ne tako davnom periodu koji je za nama, „Termoelektrana-Gacko“ je od Medanićana otkupila oveći komad zemlje u polju. Ta zemlja je dostojno isplaćena i u mnogome pomogla njihove kućne budžete i dala im dodatnu mogućnost da školuju svoju djecu i prilično se materijalno utvrde na svojoj postojbini. S obzirom da su pomenutu zemlju „krvavo“ zaradili njihovi đedovi u Americi i „po bijelom svijetu“, današnji Medanićani su prostoti riječi jednog od seljana: „Oče, sramota me je uzeti onaj novac, oni su ga zarađivali po američkim rudnicima…Slava Bogu i fala njima…crkva bi mi savjest umirila“, definisali svu veličinu namjere i opravdanost ove inicijative.

Preosvešteni Vladika Grigorije je medanićki hram posvetio Svetom Petru Cetinjskom Čudotvorcu, gospodaru Crne Gore i Brda, a Visokopreosvešteni Mitropolit Crnogorsko-primorski, budući upoznat sa činjenicom da je ovo prvi hram u Hercegovini posvećen njegovom gorostasnom prethodniku, posrestvom rektora Cetinjske Bogoslovije poslao je kivot sa česticom moštiju Čudotvornog Petra i time obradovao čitavu „gatačku valu“.

Samo osvećenje hrama, u subotu 18. jula 2015.godine, možemo okarakterisati kao neobičnu i odviše svečanu duhovnu radost. Božanstvenom službom načalstvovao je Preosvešteni Vladika Grigorije uz sasluženje velikog broja sveštenika, đakona i vjernog naroda.

Medanićani su nakon Svete Službe Vladici poklonili ikonu na kojoj je izobražen zagrljaj naša dva najveća Čudotvorca, Sveti Vasilije Ostroški i Sveti Petar Cetinjski što ima veliku i sasvim jasnu simboliku.

Veoma nadahnutom besjedom Preosvešteni je pozdravio prisutne, a u ime domaćina pozdravnu besjedu izgovorio je Kosta Milićević.

Naravno, domaćini su se potrudili da svi prisutni učestvuju u trpezi ljubai i da se u radosti družimo do pred veče.

Osvrt na svečev „program“ službe Bogu i Rodu:

                Mi po svojoj sujeti i samodovoljnosti imamo težnju da se sve što ima vrijednost u okvirima naših zemaljskih planova ima desiti za našega vakta. Ovaj čudesni čovjek, jedan od najvećih Srba i najveći Crnogorac koji je zemljom hodio i na kraju krajeva vladiku Rada rodio, nije imao sujetne težnje. Radio je ono što je bilo do njega po uzoru na onu drevnu hrišćansku mudrost: „Vi sijte, a drugi će žnjeti, zato što i vi žanjete ono što su drugi sijali“!

                Veliki Čudotvorni Petar je imao tri životna zadatka, tri životna plana i programa, tri glavna projekta: da izmiri Crnogorce, da nahrani Crnogorce, da oslobodi Crnogorce od Agarjana. Usnuo je u Gospodu, a nit’ je vidio site, nit’ je vidio izmirene, nit’ je vidio oslobođene crnogorce! Sa kakvim je krstom otišao Hristu ovaj čovjek to samo on i Bog znaju.

                Radujte se svi Gačani što sada imate hram posvećen ovome svecu, a naročito vi Medanićani koji ste vidjeli djelo ruku svojih i Blagoslov Božiji koji je počinuo na ovom trudu vašem!

 

Otac Danilo

Нaдомак Гацка, са „ону страну поља“ уз планину Бјелaсницу, паралелно са Наданићима простире се село Меданићи. У том селу већ неколико деценија живи од осамнаест до двадесет породица (презимена: Милићевић, Грчић, Пушара, Рамбат и Вуловић). С обзиром на чињеницу да се у Меданићима (поред запослења на Термоелектрани) готово свако домаћинство успјешно бави сточарством и с обзиром на охрабрујући податак да се у селу рађају дјеца и граде куће, слободни смо процијенити да је у овом селу живот присутан и да је у будућности опстанак Меданића неупитан.

Добронамјерност житеља овога патриотског краја и топлина коју показују у односу са свештеником, опште познато држање Меданића приликом упорне титоистичке пропаганде и притисака чије размјере превазилазе опис у овом кратком обраћању, навеле су ме да се свесрдно укључим у њихову иницијативу и да срдачно приступим њиховој жељи за изградњу омањег храма.

Храм Светог Пророка Илије у Наданићима је духовно опслуживао потребе житеља бројних села па тако и Меданићана, стога овај народ не памти да је икада у селу постојала Православна Богомоља, док достојно одржавано гробље говори о богобојажљивости житеља и поштовању према одиста великим и поштеним прецима, мученицима и трудбеницима у тешким временима потоњих вијекова.

Та љубав и захвалност према прецима обавезала је Меданићане да реализују тињајућу идеју о изградњи храма у њиховом селу.  У не тако давном периоду који је за нама, „Термоелектрана-Гацко“ је од Меданићана откупила овећи комад земље у пољу. Та земља је достојно исплаћена и у многоме помогла њихове кућне буџете и дала им додатну могућност да школују своју дјецу и прилично се материјално утврде на својој постојбини. С обзиром да су поменуту земљу „крваво“ зарадили њихови ђедови у Америци и „по бијелом свијету“, данашњи Меданићани су простоти ријечи једног од сељана: „Оче, срамота ме је узети онај новац, они су га зарађивали по америчким рудницима…Слава Богу и фала њима…црква би ми савјест умирила“, дефинисали сву величину намјере и оправданост ове иницијативе.

Преосвештени Владика Григорије је меданићки храм посветио Светом Петру Цетињском Чудотворцу, господару Црне Горе и Брда, а Високопреосвештени Митрополит Црногорско-приморски, будући упознат са чињеницом да је ово први храм у Херцеговини посвећен његовом горостасном претходнику, посреством ректора Цетињске Богословије послао је кивот са честицом моштију Чудотворног Петра и тиме обрадовао читаву „гатачку валу“.

Само освећење храма, у суботу 18. јула 2015.године, можемо окарактерисати као необичну и одвише свечану духовну радост. Божанственом службом началствовао је Преосвештени Владика Григорије уз саслужење великог броја свештеника, ђакона и вјерног народа.

Меданићани су након Свете Службе Владици поклонили икону на којој је изображен загрљај наша два највећа Чудотворца, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски што има велику и сасвим јасну симболику.

Веома надахнутом бесједом Преосвештени је поздравио присутне, а у име домаћина поздравну бесједу изговорио је Коста Милићевић.

Наравно, домаћини су се потрудили да сви присутни учествују у трпези љубаи и да се у радости дружимо до пред вече.

Осврт на свечев „програм“ службе Богу и Роду:

                Ми по својој сујети и самодовољности имамо тежњу да се све што има вриједност у оквирима наших земаљских планова има десити за нашега вакта. Овај чудесни човјек, један од највећих Срба и највећи Црногорац који је земљом ходио и на крају крајева владику Рада родио, није имао сујетне тежње. Радио је оно што је било до њега по узору на ону древну хришћанску мудрост: „Ви сијте, а други ће жњети, зато што и ви жањете оно што су други сијали“!

                Велики Чудотворни Петар је имао три животна задатка, три животна плана и програма, три главна пројекта: да измири Црногорце, да нахрани Црногорце, да ослободи Црногорце од Агарјана. Уснуо је у Господу, а нит’ је видио сите, нит’ је видио измирене, нит’ је видио ослобођене црногорце! Са каквим је крстом отишао Христу овај човјек то само он и Бог знају.

                Радујте се сви Гачани што сада имате храм посвећен овоме свецу, а нарочито ви Меданићани који сте видјели дјело руку својих и Благослов Божији који је починуо на овом труду вашем!

 

Отац Данило

Подијелите вијест