Oбиљежен Дан општине Гацко и 80 година од устанка у Другом свјетском рату
У присуству бројних званица из привредног, политичког и културног живота општине и гости из сусједних општина, данас је у Брљеву код Гацка обиљежен Дан општине Гацко и 80 година од устанка у Другом свјетском рату.
Обиљежавање је почело изношењем заставе на Гат, које је било зборно мјесто устаника.
Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић и предсједник МЗ Брљево, Обрен Николић на Гату су положили камен темељац за ново спомен обиљежје. Замисао је да то буде православни крст који ће бити видљив из далека, висине 12 метара као 12 апостола, који представљају симбол страдања. На приједлог мјештанина, Влатка Николића, на крсту ће бити исписано 10 божијих заповијести, а све у част и славу предака који су дали живот за слободу и крст часни.
Након повратка са Гата, услиједио је парастос устаницима код споменика на Брљеву. Цвијеће на спомен обиљежје положили су представници општине Гацко, Борачке организације Гацко, као и потомци попа Радоице Перишића.
Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић истакао је да окупљајући се на овом мјесту, показујемо да јесмо и да ћемо увијек бити поносни потомци прегалаца за слободу, достојанство и живот.
„Овај устанак, записан и описан као устанак за опстанак, био је подухват првобораца којих се данас сјећамо. У ту част, на Гат се свaке године износи српска застава, а данас смо симболично на овај дан поставили и темеље за ново спомен обиљежје. Крст ће бити видљив из готово цијеле Гатачке општине, а симболизоваће побједу и дан када је из куће Николића изнесен побједнички барјак, јер је то спасило од покоља многа села Источне Херцеговине. Јуче сам у друштву Алексеја Керестеђијанца, замјеника амбасадора Руске федерације обишао многа знаменита мјеста, међу којима је и Брљево и његов закључак је био да је напад на Русију одгођен захваљујући овом устанку и попу Перишићу. То су велике ријечи и велика похвала за све нас“, истакао је Милинковић.
Милинковић је обавијестио окупљене мјештане да ће на наредном скупштинском засједању бити покренута иницијатива да се заштити Гат као културно историјско добро, како би и даље упркос бројним историјским трвењима, представљао једну непоновљиву природну и културно – историјску цјелину.
Росанда-кћерка попа Перишића
Предсједник МЗ Брљево, Обрен Николић, захвалио се начелнику општине и свима који су се окупили како би одали почаст војводи Радојици Перишићу и његовим устаницима, који су имали кључну улогу у опстанку српскога рода на овим просторима.
„Данас смо на Гату поставили камен темељац за изградњу спомен обиљежја палим устаницима. Надам се да ће у што краћем временском периоду ово спомен обиљежје засијати на Гатачком Олимпу. Иако се више од 50 година о жртвама, као и самом устанку није смјело говорити, надам се да ће са изградњом овог спомен обиљежја почети и вријеме праве истине и да ће жртве устанка, као и све невине жртве добити свој заслужени мир и спокој, а потомци мјесто које ће представљати њихово поштовање и дивљење прецима који своје животе дадоше за крст часни и слободу златну“, рекао је Николић.
Историчар, др Васиљ Јововић, честитао је јубилеј, 80 година од подизања устанка у Гатачком крају, који је примјер свијетле борбе и отпора против геноцида над српским становништвом. Говорећи о историјском значају устанка нагласио је да он представља први покрет отпора у окупираној Европи.
„Створена је слободна територија која је од 6. јуна 1941. године, до краја рата остала мање више непромијењена, а Скупштина општине Гацко је 2000. год. прогласила 6. јуни Даном општине, са жељом да се сачува успомена и да се се ода посебно признање првим устаницима у општини Гацко и шире“, рекао је Јововић.
У име породице попа Радоице Перишића, говорили су Јован Бурић и Пејо Перишић.
Улога водитеља и ове године припала је професору Милошу Шуковићу, а у културно – умјетничком дијелу програма учествовали су чланови КУД „Зеленгора“, пјесникиња Драгица Ивановић и гуслари Радан Бјелоглав и Михајло Елез.
Обиљежавање Дана општине Гацко почело је предавањем о шестојунском устанку, о којем је у Парохијском дому синоћ говорио декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву, проф. др Драга Мастиловић.
