Blog

Свечаном академијом, одржаном синоћ у Дому културе у Гацку, завршена је манифестација „Дани Тешана Подруговића“, коју су организовали Удружење гуслара и епских пјесника „Тешан Подруговић“, Матица српска и СПКД „Просвјета“, под покровитељством Општине Гацко.

Вече је отворио гусларски првак Саша Лакетић, а поздравну ријеч упутио је предсједник ОО СПКД „Просвјета“ Алексије Гргур.

„Тешан Подруговић био је неко ко је историју стварао, проповиједао, казивао и живио. И велики Гете се бавио и дивио његовој поезији, а наша мисија је да освијетлимо лик класика српске народне поезије. Према ријечима Вука Караџића, Тешан је у гроб однио више стотина пјесама које нико није записао , а то је као пожар велике националне библиотеке“, рекао је Гргур.

О Тешановом животу и дјелу, а  на основу биљешки Вука Караџића, бесједио је академик Јован Делић.

„За сакупљаче народних пјесама Тешан је био најдрагоцјенији пјевач и сарадник. Знао је убједљиво највише пјесама из разних времена. Самим тим имао је и најширу лепезу тема и јунака. Није пјесме пјевао уз гусле, већ их је по реду казивао“, нагласио је Делић.

Он је подсјетио да је Вук Караџић записао Тешанове 22 пјесме и двије приповијетке.

Жири у саставу проф. др Будимир Алексић, проф. др Саша Кнежевић и др Милан Мицић донио је одлуку да награда „Тешан Подруговић“ за најбољу необјављену епску пјесму на српском језику и ћириличном писму додијели пјесми „У Казанцима“, чији је аутор Милорад Шуковић.

Епска радња дешава се под Голијом у „Паповини“ у селу Казанци , када је Јаков Паповић отет из родног дома и узет у данку у крви како би постао један од виђенијих турских угледника 17. вијека, везир у више ејалета.

„Када се историјска збиља дубоко у вертикали времена и народно предање преточе у епску нарацију са лирским оазама и духовним слојевима који одсликавају дубоке потресе у бићу српског човјека Херцеговине, онда добијемо епски текст који у себи носи историјску и људску драму у којој се препознају со људског живота и велика историја која ломи људе“, наводи се у образложењу које је изложио др Милан Мицић.

Добитник награде Милорад Шуковић захвалио је организаторима на признању, истичући да ће из Гацка понијети посебне утиске и успомене.

„Како наћи ријечи којима бих исказао шта осјећам пред вама које окупљају епска пјесма, вриједна ријеч и гусларско умијеће. На књижевним вечерима наше школе у Аранђеловцу казиваћу о Гацку и Тешановим данима, али и у Српској Црњи, гдје имам много пријатеља Херцеговаца“, казао је Шуковић.

Он је изразио жељу да буде још оваквих сусрета и у другим градовима, али да Гацко увијек остане мјесто „до којег се путује дуго, али у које се стиже у добри час“.

Постхумно је додијељена награда за животно дјело епском пјеснику и националном раднику Обрену Говедарици.

„Нема сумње да се овај херцеговачки српски пјесник, као аутор великог броја десетерачких и осмерачких епских пјесама, потврдио снагом истрајног, даровитог и омиљеног епског ствараоца. Био је истински мајстор гусларског десетерца и осмерца, поуздане риме и снажног епског замаха. Његово стваралаштво у потпуном је дослуху са поетиком наше класичне епике коју репрезентује Вуков пјевач-пјесник Тешан Подруговић“, стоји у образложењу које је прочитао проф. др Будимир Алексић.

Награду је у име породице примио начелник општине Вукота Говедарица, који је истакао да му ово признање представља велику част.

„Част је мени и мојој породици што примамо ову награду. Срећан сам због овог признања, али још више због тога што нисмо заборавили Тешана и што смо га ставили на мјесто које му припада. Вечерас треба да пошаљемо јасну поруку – да није било Тешана и Вука, питање је да ли би уопште било Бећировића, Ђурановића и стваралачког рада мог оца Обрена“, истакао је Говедарица.

Гуслари УГиЕП „Тешан Подруговић“ извели су побједничку пјесму и стихове Обрена Говедарице чиме су подсјетили на његову богату епску заоставштину.

Модератор свечаности био је Милош Милошевић, који је казивањем стихова и надахнутим вођењем програма дао посебан печат вечери.

Програм манифестације почeo je претходне вечери представљањем књига „Од пјевача до пјесника“ проф. др Саше Кнежевића и „Све јунаке по имену знадем“ мр Миливоја Бајштанског.

Сјећање на Тешана Подруговића, гусларску традицију и снагу народне епике оживјело је синоћ у Гацку, гдје је свечано отворена дводневна манифестација – „Дани Тешана Подруговића“.

Манифестација је почела представљањем књига „Од пјевача до пјесника и натраг“ проф. др Саше Кнежевића и „Све јунаке по имену знадем“ мр Миливоја Бајштанског. О овим дјелима, поред аутора, говорио је и академик Јован Делић, једно од истакнутијих имена савремене српске књижевне науке.

Како је истакао, Тешан Подруговић био је неписмен, али изузетан приповjедач и омиљени казивач епских пјесама Вукa Караџићa. У глави је знао више од сто епских пjесама које је казивао живописно и упечатљиво, али је записано само око двадесет његових пjесама.

Дајући предност младима, академик Делић је истакао да је Бајштански један од најбољих познавалаца Тешановог пјевања и његових епских јунака, нагласивши да његова књига представља озбиљан и методолошки утемељен научни рад. Посебно је похвалио концизност, јасну структуру и аналитички приступ у проучавању карактеризације епских ликова у Тешановим пјесмама.

Како је рекао, атрибуција даје релативно цјеловит портрет јунака и приказ његовог лика у пјесми. Она обухвата лично име у пјесми, опис физичког изгледа, узраст, поријекло, коња који га свуда прати, оружје, социјалну функцију поријекла јунакове поступке итд.

Аутор Миливој Бајштански казао је да је намјера била да се, на репрезентативном корпусу Тешанових пјесама, прикаже профил епског јунака и начин његовог обликовања кроз атрибуцију. Посебно мјесто у књизи заузима лик Марка Краљевића, једног од најдоминантнијих јунака српске епике.

И док се Бајшански бави тиме како изгледа лик кроз атрибуцију код Тешана Подруговића, проф. др Саша Кнежевић, у свом дјелу посматра шта се дешава са самим Тешаном, Вишњићем и другим ствараоцима када прелазе границу између пуких репродуктиваца традиције и истинских индивидуалних пјесника.

Академик Делић подсјетио је да је књига „Од пјесника до пјевача и натраг“ објављена у Бања Луци прошле године, те да је састављена из два дијела. У првом се налази девет радова, о српским пјевачима – Тешану Подруговићу, Старцу Милији и Старцу Рашку, а у другом дијелу аутор говори о гуслама и гуслању у нашем времену.

Кнежевић је рекао да о Тешану Подруговићу тек треба да се говори и пише. Поздравио је покретање манифестације и предложио да се у наредном периоду приреди цјеловита монографија о његовом лику и дјелу. Нагласио је да Гацко заслужује да постане мјесто одржавања округлог стола посвећеног Тешану Подруговићу, и да је то суштина – да се о њему говори, истражује и да из тих разговора настају нове публикације.

Манифестација се наставља данас у Казанцима, родном селу Тешана Подруговића, где ће бити служен помен. Потом, програм се наставља вечерас свечаном академијом и додјелом награде „Тешан Подруговић“ за најбољу епску пјесму, у кино-сали КСЦ-а, са почетком у 19 часова.

Манифестацију „Дани Тешана Подруговића“ организују Удружење гуслара и епских пјесника „Тешан Подруговић“, Матица српска и СПКД „Просвјета“, под покровитељством Општине Гацко.