Author: Општина Гацко
Гатачка бригада обиљежила 33 године од оснивања: Ратни пут овјенчан слободом и славом
У присуству породица погинулих бораца, ратних војних инвалида, представника борачких организација, локалне власти и грађана Гацка, Гатачка бригада данас је обиљежила 33 године од настанка формације.
Обиљежавање овог значајног датума, као и свих претходних година, почело је парастосом страдалим саборцима у храму Свете Тројице, а званична свечаност уприличена je код спомен обиљежја „Круна гатачким јунацима“.
Цвијеће и вијенце положили су представници Општине Гацко, породица погинулих бораца, Републичке и Општинске борачке организације, Борачких организација општина Источне Херцеговине, Источне Илиџе, Фоче, Трнова, Пјешадијског пука РС, Гардијске бригаде РС, Удружења несталих и заробљених бораца РС, Одреда специјалне полиције РС, Удружења Коњичана, предузећа Р и ТЕ Гацко и грађани Гацка.
Предсједник Борачке организације општине Гацко, Алекса Слијепчевић истакао је да Дан бригаде изабран симболично, јер је 7. августа 1992. године, прва гатачка војна формација, под гатачком командом отишла на извршење првог борбеног задатка на требињско ратиште.
„Као интервентна јединица Гатачка бригада дала је немјерљив допринос у одлучујућим борбама за стварање Републике Српске прешавши ратни пут дуг 2500 километара. За наше борце важило је само једно правило, нема одустајања храбро, напријед и срцем“, рекао је Слијепчевић.
Слијепчевић је подсјетио да је у току рестаурација слика у спомен соби. У току је монтажа слика, а завршетак радова очекују ускоро.
Гатачка бригада посједовала је херојство и јунаштво и зато је била успјешна војна формација у саставу Републике Српске, истакао је начелник општине Гацко, Вукота Говедарица.
„Војничка част је такође особина коју су наши јунаци имали и сигурно ни на једном мјесту није остала упрљана. Бригада је са собом носила косовско опредјељење које одликује појам крстоноштва и христољубља. Све битке после Косова су мање Косовске битке. Нека је вјечни спомен свим гатачким витезовима који су своје животе положили у темеље Републике Српске“, рекао је начелник Говедарица.
Увијек и сваког трена, а не само данас, треба да се сјећамо оних који нису више међу нама, јер док живи сјећање на њих живи слобода и Република Српска, рекао је то предсједник Борачке организације РС, Радан Остојић.
„Данас, кад се налазимо на овом светом мјесту, испред симбола жртве и страдања, али и симбола херојства, јунаштва у молитвеној тишини се сјећамо наше погинуле браће. Привилегија је поклонити се сјенама оних људи који су погинули за слободу српског народа. Надамо се да ће ово бити вијек мира и зато се молимо Богу да наша дјеца и будућа покољења живе у миру и да на један други начин исказују своје херојство. Не на бојном пољу, већ на пољу науке, технике, умјетности и културе и свим другим областима“, рекао је Остојић, додајући да је мир императив и да га нема без слободе и Републике Српске.
Присутним се обратио предсједник Удружења Гардиста, Предраг Аћимовић чији се ратни пут често преплитао са гатачким војницима и на чију су помоћ увијек могли рачунати. Аћимовић је овом приликом Борачкој организацији Гацко поклонио монографију „Гарда – душа Републике Српске“.
На данашњој свечаности стихове је говорио и гатачки пјесник Сретен Видаковић.
Четворогодишњи ратни пут, овјенчан слободом и славом, био је гарант очувања територија и живота цивила. Кроз ову бригаду прошло је више од 1.500 војника. Рањено је било 266 бораца, од чега њих 13 најмање два пута. На бранику отаџбине живот је дало 57 бораца ове славне бригаде.
Пребиловци – 84 године од свирепог усташког злочина над српским народом, обиљежавању присуствовао и начелник Вукота Говедарица
Начелник општине Гацко Вукота Говедарица присуствовао је литургији у Храму Христовог Васкрсења у страдалним али и васкрслим Пребиловцима гдје су обиљежени Свети пребиловачки и свехерцеговачки мученици, али и 84 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом.
Први човјек наше општине Вукота Говедарица, између осталог, је рекао да су Пребиловци симбол страдања и да нас овакви датуми опомињу колико је важна култура сјећања, јер морамо да знамо историју и шта се то десило.
„Човјек не смије никада заборавити свеукупно страдање Срба, а Пребиловци су једно од највећих стратишта Независне државе Хрватске. Регуларна војска НДХ је недвосмислено показала шта им је био циљ, а то је да једну трећину Срба побије, другу протјера а трећу покатоличи. Данас, на овом светом мјесту, морамо да имамо на уму колико је важна култура сјећања, јер она је пут за будућност. Да праштамо, али никада да не заборавимо страшне злочине који су се дешавали српском живљу“, рекао је Говедарица.
Литургију су служили високопреосвећени митрополити захумско-херцеговачки Димитрије, дабробосански Хризостом, будимљанско-никшићки Методије и Његово преосвештенство епископ диоклијски Пајсије.
Митрополит Хризостом у бесједи је подсјетио на прогон Хришћана кроз вијекове, страдање, муку и васкрсење.
„Сам Господ Исус Христос је био предан на муке и страдање. Тајна мучеништва и човјечанства значи свједочење. Мученици пребиловачки и доњохерцеговачки у најтеже вријеме су страдали, у вријеме мучеништва када је човјек престао бити човјек и постао опасна звијер. Нажалост када год дођемо овдје на ово свето мјесто размишљамо и о тајни злочина. Како је могуће да у једном моменту човјек постане звјер и да почини монструозне злочине као овдје. Наша дојучерашња браћа починила су геноцид над српским народом, не само овдје већ од Јасеновца и Јадовна и хиљаде других стратишта“, рекао је епископ Хризостом.
Митрополити захумско-херцеговачки Димитрије обраћајући се вјерном народу у Пребиловцима рекао је да се данас обиљежава и десет година од обнове храма у овом мјесту. Сјетио се покојног владике Атанасија који је обнављао вјеру и храмове у Херцеговини, као и владике Григорија који је наставио његовим путем, али и бројних свештеника који су од рата овдје боравили.
Захвалио се владикама који су дошли у Пребиловце и вјерном народу који чува сјећање на Пребиловце и мученике пребиловачке и доњохерцеговачке, и који овдје доводе и крштавају дјецу и на овом мјесту их уводе у вјеру.
„Само у светој тајни литургије је уграђен наш живот, слобода и љубав. Само у тој тајни ми познајемо тајну мученика који су пред Богом живи и који нас овдје окупљају“, поручио је митрополит Димитрије.
Подсјећамо, усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу места.
У Пребиловцима су биле сахрањени посмртни остаци више од 4.000 Срба из Херцеговине који су убијени у Другом свјетском рату и бачени у 13 јама, а само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, углавном жена и дјеце, док из 57 породица нико није преживио погром.
