У петак у 20.00 часова у Дому Културе у Гацку биће отворена самостална изложба Сандре Дивљан под називом “Поглед изнутра”.
Сандра Дивљан је завршила Академију умјетности у Новом Саду у класи професора Драгана Матића. Од 2023. студент је мастер студија смјер сликарство на Академији умјетности у Новом Саду.
До сада је организовала самосталну изложбу 2022. године у Студентском културном центру у Новом Саду под називом “Уметност пре свега” и “Херцеговина кроз слике” у Архиву града Новог Сада 2023. године. Такође је била учесник у групној изложби “Радна жена” у Центру за културну деконтаминацију у Београду 2023. године.
“Задовољство нам је да вас позовемо да дођете и будете дио Сандриног званичног представљања у родном Гацку”, кажу организатори.
Сандра својом сликарском поетиком поклања љубав Херцеговини, коју детаљним, скоро фотографским запажањем преноси на своја платна.
Свијест о себи, својој умјетности и постојању слободе и безграничних могућности на један суптилан начин представља серијом аутопортрета.
У Дому културе у Гацку биће изложено 20 слика које ће заинтересовани суграђани и љубитељи умјетности моћи да виде у наредних мјесец дана.
Четврто коло Премијер лиге БиХ 2024 (сениори/ке и јуниори/ке) одржано је протекли викенд у Високом. Гађано је ваздушним оружјем пушка и пиштољ по Међународном програму стрељаштва ИССФ. Учествовало је 16 стрељачких клубова БиХ са 121 такмичаром.
За Стрељачки клуб „Младост“ гађала је екипа сениора и јуниора у дисциплини ваздушна пушка у саставу:
Петар Мандић – 502,5 кругова;
Милан Супић – 484,4 круга;
Милан Гајић – 421,4 круга.
Екипно су погодили 1408,3 круга и заузели 6. мјесто у јуниорској и сениорској конкуренцији.
„Због недостатка новчаних средстава (котизација по такмичару 20 КМ) превоза и других трошкова, нисмо наступали са мушким и женским екипама на ваздушном пиштољу. Сав наш труд и добри наступи у претходним колима пали су у воду и изгубили смо коначан пласман“, кажу у клубу.
У сриједу 25. септембра, у Дому културе у Гацку биће приређен Јесењи базар и приредба у организацији Савјета ученика СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко.
Повод овим креативним догађајима је прикупљање средстава за финансирање научно наставне екскурзије за ученике завршних разреда СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко.
У програму учествују :
Ученици СШЦ “Перо Слијепчевић“,
КУД „Сава Владиславић“,
КУД „Зеленгора“,
ОМШ „Роман Мелод“ Гацко,
ЈУ Дјечији вртић Гацко,
Плесна група “ We Dance“ Гацко,
Народни гуслар Божидар Шупић.
Јесењи базар почиње у 18.00 часова, а приредба у 19.00 часова.
Цијена улазнице је 3,00КМ.
Савјет ученика СШЦ “Перо Слијепчевић“ Гацко позива све суграђане да дођу, купе неку ситницу, погледају приредбу и помогну ђацима да остваре генерацијско путовање кога ће се сјећати цијели живот.
Свечаном академијом на којој је постхумно, за животно дјело, академику Богумилу Храбаку додијељена награда „Владимир Ћоровић“, синоћ је отворена манифестација Ћоровићеви сусрети писаца – 26. Међународни научни скуп историчара у Гацку. У име Матице српске и Филозофског факултета награду је преузео генерални секретар Матице, проф. др Милан Мицић, коју му је током свечаности уручио предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Гацко, професор Алексије Гргур.
Парох Прве гатачке парохије Саша Којовић поздравио је присутне на почетку свечаности, а потом се присутним научним радницима, али и гостима, у име организатора обратио и професор Гргур. Истакао је да је ово најзначајнији српски скуп историчара, колико по ономе што је његова традиција, толико и по томе гдје се одржава.
„Овогодишњи лауреат награде „Владимир Ћоровић“, био је, између осталог, и први учесник сусрета у Гацку, прије 26 година. На тај начин враћамо један дуг према човјеку који се између осталог након рата 90-их година, одазвао и образовном систему Републике Српске и дошао у Бања Луку и преносио знања нашим студентима“, рекао је Гргур.
Како је рекао, задатак „Просвјете“ у Гацку је да буде добар домаћин и одржи огњиште српске традиције и историографије.
„Чини ми се да нема звучнијег скупа у читавом српском народу, и то је оно ме чини неизмјерно поносним. А заиста када погледамо сва ова имена од Новог Сада до јужних српских земаља, не постоји, убијеђен сам, мјесто које је тако одговорило на оно што је историјски зов наше традиије и нашег народа“, истакао је он.
Гргур је још додао да се ове године навршава 20 година од почетка излажења Часописа за књижевност и културу „Нова Зора“, која је, како је истакао, чедо Ћоровићевих сусрета.
Тим поводом, на академији се обратио и професор др лингвистичких наука, Милош Ковачевић, који се осврнуо на значај овог часописа, истичући да је он слика српске културе из кога је проистекла и настала „Просвјета“.
„Када погледате шта је Нова Зора урадила за ових двадесет година, да смо објавили двије библиографије, у којима је учествовало више од 1500 аутора, са више од 4000 текстова који су објављени из различитих области језика, књижевности, историје и умјетности, онда се на најбољи начин може показати шта је Нова Зора значила не само Херцеговини, него и за Српску културу уопште“, рекао је проф. Ковачевић, изражавајући наду да ће се наћи начин да се превазиђу тренутни финансијски проблеми који онемогућавају редовно штампање часописа.
У својству потпредсједника Матице српске, присутне је поздравио и академик Јован Делић, који је у име ове књижевне, културне и научне институције свима пожелио богат и плодоносан рад.
Последњи српски полихистор, историчар, универзитетски професор, научни радник Богумил Храбак, радио је на Филозофском факултету у Београду, Војноисторијском институту, Институту друштвених наука, Филозофском факултету у Приштини, Новом Саду, Никшићу, Бањалуци и Косовској Митровици. Његова библиотека броји више од 600 наслова. Његова дјела утемељена су на строгим принципима историјске методологије и првенствено су намијењена стручним читаоцима. Бавио се темама које су хронолошки и тематски биле разноврсне и разнолике.
„Готово сваки његов прилог утемељен је на импозантном броју архивских података. Такав приступ раду и толику научну продуктивност могао је да има само неко ко је у корист науке био спреман да поднесе многе личне жртве, одричући се многих животних садржаја“ рекао је др Радмило Пекић, образлажући одлуку жирија за додјелу награде.
Знаменити Херцеговци кроз историју, овогодишња је тема скупа, која је ове године окупила историчаре из Републике Српске, Србије и Црне Горе, чиме је ова манифестација данас настављена у Парохијском дому у Гацку.
И овогодишњи Ћоровићеви сусрети – Научни скуп историчара, одржавају се у организацији СПКД „Просвјета“ Гацко, а под покровитељством Општине Гацко и предузећа “Рудник и Термоелектрана” Гацко.
Овогодишња манифестација Ћоровићеви сусрети писаца – 26. Међународни научни скуп историчара, почела је синоћ Свечаном академијом у Дому културе у Гацку, гдје је традиционално додијељена награда „Владимир Ћоровић“ академику Богумилу Храбаку, за животно дјело.
Ученици научног скупа јутрос су посјетили Спомен собу бораца Отаџбинског рата и положили цвијеће на споменик „Круна гатачким јунацима“.
Научни скуп историчара настављен је у сали Парохијског дома у Гацку гдје су се окупили историчари из Републике Српске и региона, а тема је “Знаменити Херцеговци кроз историју”.
Херцеговина је кроз своју историју дала више десетина знаменитих и значајних људи који су себе уградили у темеље српске културе, слободе и опстанка на овом простору. Управо препознајући значај наведеног, донесена је одлука да прошлогодишња тема Научног скупа остане непромијењена, ове и наредне три године.
Ријечи добродошлице и успјешан рад историчарима и научним радницима пожелио је начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић.
“Захвалан сам што се Гацко нашло на мапи српске научне ријечи, и што се већ 27 година окупљамо у Гацку. Ово је изузетан догађај за српску историографију, а тема заслужује много простора како би говорили о знаменитим Херцеговцима који су обиљежили српску, али и свјетску историју”, истакао је начелник Милинковић.
Предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Гацко, професор Алексије Гргур нагласио је да је формирано радно предсједништво од људи који су сами врх српске историографије.
У Зборнику радова са прошлогодишњих Ћоровићевих сусрета уврштено је десет реферата, а учесници скупа ће у поподневним часовима посјетити Мостар.
За сутра је планирана промоција књиге “Ракија и ране” Милана Мицића у Парохијском дому у Гацку.
Историчари ће посјетити споменике у Брљеву и Добрељима, након чега ће услиједити промоција Промоција Просвјетиних издања у Парохијском дому Манастира Светог Петра Зимоњића у Данићима.
Подсјећамо, Ћоровићеви сусрети – Научни скуп историчара, одржавају се у организацији СПКД „Просвјета“ Гацко, а под покровитељством Општине Гацко, предузећа “Рудник и Термоелектрана” и “Антикорозија” Гацко.
Овогодишња манифестација Ћоровићеви сусрети писаца – 26. Међународни научни скуп историчара, почиње у четвртак, 19. септембра, Свечаном академијом на којој ће традиционално бити додијељена награда „Владимир Ћоровић“. Академија је заказана у 20 часова, у Дому културе у Гацку.
Жири за додјелу награде „Владимир Ћоровић“ у саставу Жарко Лековић, Радмило Пекић и Боривоје Милошевић, једногласно је одлучио да ово признање за 2024. годину постхумно буде додијељено академику Богумилу Храбаку, за животно дјело.
Знаменити Херцеговци кроз историју – овогодишња је тема скупа, која ће окупити историчаре из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
ПРОГРАМ СУСРЕТА:
ГАЦКО, петак, 20. септембар
8.30 часова – Посјета Спомен-соби бораца Отаџбинског рата у Гацку и полагање цвијећа на споменик погинулим борцима;
9.00 часова – 26. Међународни Научни скуп историчара. Тема: Знаменити Херцеговци кроз историју (Парохијски дом).
ГАЦКО, субота, 21. септембар
10.00 часова – Промоција књиге “Ракија и ране” Милана Мицића (Парохијски дом Гацко);
11.00 часова – Посјета споменицима у Брљеву и Добрељима.
Промоција Просвјетиних издања у Парохијском дому Манастира Св. Петра Зимоњића у Данићима
И овогодишњи Ћоровићеви сусрети – Научни скуп историчара, одржавају се у организацији СПКД „Просвјета“ Гацко, а под покровитељством Општине Гацко и предузећа “Рудник и Термоелектрана” Гацко.
