Трајан споменик једног народа: Представљена књига “Земљом Херцеговом”

Свједочанство једног човјека и времена забиљежено је на листовима и фотографијама књиге „Земљом Херцеговом“, чијем представљању смо свједочили протеклог петка у читаоници Народне библиотеке у Гацку.

Аутори, Радомир и Алекса Вучковић, отац и син, око 180 документарних емисија о више од 50 херцеговачких села преточили су у дјело које, према оцјени рецензената, представља својеврсно културно насљеђе и трајан споменик једног народа.

„Треба ово покољењима, онима који долазе. Све је мање или скоро никако нема оних који се баве оваквим „црначким“ радом“, рекао је уредник књиге, професор Ђорђе Дабарчић, чиме је, како је признао, поништио све до тада упућене критике, које ипак остају по страни, наспрам велике вриједности и значаја који „Земља Херцегова“ носи.  

Захваљујући овој књизи, село у херцеговачком кршу неће престати да живи, казала је директор Музеја Херцеговине, мр Ивана Грујић, представник једне од најстаријих установа у источној Херцеговини.

„Професор Вучковић је обишао села за која многи нису ни чули и снимио је људе који више нису међу нама и то је можда највредније из тих емисија што нам је остало и што ће остати за будућа покољења, што су нам ту причу о Херцеговачком селу причали људи који су његови последњи житељи. Оно што је била наша жеља као Музеја, јесте да све те емисије буду похрањене као једна врста заоставштине професора Вучковића Музеју, али не само Музеју као установи културе, него као последњи записи последњих генерација људи који су рођени, који су читав свој животни вијек провели на селу и који су најбоље познавали херцеговачко село“, рекла је Грујић.

Грујић, која је и археолог, нагласила је да би уз допуњено издање, које би носило аутентична свједочанства и приче житеља заборављених села, ова књига представљала добар материјал за нека будућа антрополошка, етнолошка и социолошка истраживања, а тиме ће бити и непроцјењива грађа за све будуће генерације.

„Многе од ових кућа више неће имати своје становнике, многе ће се урушити, неко ће пожељети да се врати на село, али ће направити нову монтажну кућу. Можда су ово последњи моменти да обратимо пажњу на те исконске вриједности које је село у Херцеговини кроз све вијекове иза нас носило. У вези са тим је проистекла и ова књига, којој би само требало додати приче тих људи. То је била нека наша жеља или сугестија, да у другом допуњеном или посебном издању свака емисија буде преточена у малу књигу. То су последња свједочанства људи који су тај ваздух удисали, тамо се мучили, својим знојем и трудом хранили своје породице и на жалост били свједоци да њихови потомци оду негдје далеко. Због тога, музеји јесу установе које чувају велико културно – историјско богатство, не само материјално, већ и духовно које се крије у овој књизи, што није опипљиво а то су животне приче великих, обичних људи који су кроз све вијекове опстали на овоме заиста тешком подручју за опстанак српског народа, с обзиром на све историјске прилике које су их тјерале да одлазе из својих села“, истакла је директор Музеја Херцеговине.

Географ, др Драгослав Бањак, у својој рецензији нагласио је да су аутори „Земље Херцегове“ у методолошком смислу слиједили примјер утемељивача српске антропогеографија Јована Цвијића и његових ученика и сарадника, Јевта Дедијера и Обрена Ђурића – Козића.

„Дјело Алексе и Радомира Вучковића у основи испуњава научне циљеве, али његов посебан значај се огледа у могућности поређења друштвеног и економског стања херцеговачког села са стањем које је владало крајем XIX и почетком XX вијека, када су о њему писали Јевто Дедијер и Обрен Ђурић – Козић“, истакао је Бањак, уз молбу ауторима да истрају и на серијалу и на дјелу које ће нас сигурно поново окупити.

Упућујући захвалност свима који су дошли и пружили подршку, Радомир Вучковић са публиком је подијелио неколико занимљивих анегдота и прича које су настале током снимања емисије, која је раније емитована на Херцег телевизији.

„Оваквих прича има много и постоји могућност да се напишу. Неке од њих су отишле кроз емисије, снимљено је и касније после рецензије др Мицића 30 емисија, што ће рећи да до сада има 180 емисија. Треба се одлучити, има простора, можда мало више времена треба“, рекао је аутор Вучковић.

Захвалио се Драгутину Драгу Паповићу на чију иницијативу је и кренуо овај пројекат, Музеју Херцеговине, Електропривреди, ХЕТ, а најавио је сарадњу са Градом Требињем и Општином Билећа.

Рецензију историчара Милана Мицића, прочитала је професор Анђелина Никчевић, која је била и модератор промоције.

На крају вечери, Алекса Вучковић говорио је стихове пјесме коју је написао инспирисан људима и мјестима које је обишао током трогодишњег снимања серијала.

Подсјећамо, промоцијом књиге „Земљом Херцеговом“, затворена је овогодишња манифестација „Гатачко културно љето“,  чији је организатор била „Просвјета“ из наше општине.