За православне вјернике данас почиње шестонедјељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом – Божићу.
Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако вјерник на крају шестонедјељног поста приступи светим тајнама исповијести, покајања и причешћа.
Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра за веома важну и значајну установу за духовни живот вјерника, али и веома моћно средство за постизање пуног спасења.
Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дјела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста тјелесни и духовни.
Циљеви су, поучава владика Николај, “очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља”.
Пост се заснива на примјеру самог Исуса Христа, који је на хљебу и води постио 40 дана прије него што се суочио са Сатаном.
Током овог поста уље и вино су дозвољени свим данима, осим сриједе и петка, када се једе храна спремљена на води.
Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недјеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице (4. децембра), Светог Николе (19. децембра) и Светог Игњатија Богоносца (2. јануара), чак и ако празник падне у сриједу или петак.
Посљедња седмица пред Божић пости се строжије, без употребе рибе и уља, са поврћем спремљеним само на води.
Црква је четири пута годишње одредила вишедневне постове – Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу (12. јула) и Госпојински уочи Успенија Пресвете Богородице (28. августа).
Једнодневни постови су на Усјековање главе Светог Јована Крститеља (11. септембра), Воздвижење Часног крста – Крстовдан (27. септембра), Крстовдан (18. јануара) уочи Богојављења, као и сваке сриједе и петка, осим тзв. трапавих седмица, кад је разрешење од поста.
