Свечаном академијом отворена манифестација Ћоровићеви сусрети писаца – 26. Међународни научни скуп историчара у Гацку

Свечаном академијом на којој је постхумно, за животно дјело, академику Богумилу Храбаку додијељена награда „Владимир Ћоровић“, синоћ је отворена манифестација Ћоровићеви сусрети писаца – 26. Међународни научни скуп историчара у Гацку. У име Матице српске и Филозофског факултета награду је преузео генерални секретар Матице, проф. др Милан Мицић, коју му је током свечаности уручио предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Гацко, професор Алексије Гргур.

Парох Прве гатачке парохије Саша Којовић поздравио је присутне на почетку свечаности, а потом се присутним научним радницима, али и гостима, у име организатора обратио и професор Гргур. Истакао је да је ово најзначајнији српски скуп историчара, колико по ономе што је његова традиција, толико и по томе гдје се одржава.

„Овогодишњи лауреат награде „Владимир Ћоровић“, био је, између осталог, и први учесник сусрета у Гацку, прије 26 година. На тај начин враћамо један дуг према човјеку који се између осталог након рата 90-их година, одазвао и образовном систему Републике Српске и дошао у Бања Луку и преносио знања нашим студентима“, рекао је Гргур.

Како је рекао, задатак „Просвјете“ у Гацку је да буде добар домаћин и одржи огњиште српске традиције и историографије.

„Чини ми се да нема звучнијег скупа у читавом српском народу, и то је оно ме чини неизмјерно поносним. А заиста када погледамо сва ова имена од Новог Сада до јужних српских земаља, не постоји, убијеђен сам, мјесто које је тако одговорило на оно што је историјски зов наше традиије и нашег народа“, истакао је он.

Гргур је још додао да се ове године навршава 20 година од почетка излажења Часописа за књижевност и културу „Нова Зора“, која је, како је истакао, чедо Ћоровићевих сусрета.

Тим поводом, на академији се обратио и професор др лингвистичких наука, Милош Ковачевић, који се осврнуо на значај овог часописа, истичући да је он слика српске културе из кога је проистекла и настала „Просвјета“.

„Када погледате шта је Нова Зора урадила за ових двадесет година, да смо објавили двије библиографије, у којима је учествовало више од 1500 аутора, са више од 4000 текстова који су објављени из различитих области језика, књижевности, историје и умјетности, онда се на најбољи начин може показати шта је Нова Зора значила не само Херцеговини, него и за Српску културу уопште“, рекао је проф. Ковачевић, изражавајући наду да ће се наћи начин да се превазиђу тренутни финансијски проблеми који онемогућавају редовно штампање часописа.

У својству потпредсједника Матице српске, присутне је поздравио и академик Јован Делић, који је у име ове књижевне, културне и научне институције свима пожелио богат и плодоносан рад.

Последњи српски полихистор, историчар, универзитетски професор, научни радник Богумил Храбак, радио је на Филозофском факултету у Београду, Војноисторијском институту, Институту друштвених наука, Филозофском факултету у Приштини, Новом Саду, Никшићу, Бањалуци и Косовској Митровици. Његова библиотека броји више од 600 наслова. Његова дјела утемељена су на строгим принципима историјске методологије и првенствено су намијењена стручним читаоцима. Бавио се темама које су хронолошки и тематски биле разноврсне и разнолике.

„Готово сваки његов прилог утемељен је на импозантном броју архивских података. Такав приступ раду и толику научну продуктивност могао је да има само неко ко је у корист науке био спреман да поднесе многе личне жртве, одричући се многих животних садржаја“ рекао је др Радмило Пекић, образлажући одлуку жирија за додјелу награде.

Знаменити Херцеговци кроз историју, овогодишња је тема скупа, која је ове године окупила историчаре из Републике Српске, Србије и Црне Горе, чиме је ова манифестација данас настављена у Парохијском дому у Гацку.

И овогодишњи Ћоровићеви сусрети – Научни скуп историчара, одржавају се у организацији СПКД „Просвјета“ Гацко, а под покровитељством Општине Гацко и предузећа “Рудник и Термоелектрана” Гацко.