Свечано и достојанствено: Општина Гацко и Храм Свете Тројице прославили славу
У духу вјере, заједништва и традиције, Гацко је данас свечано обиљежило Тројичиндан – крсну славу општине и Храма Свете Тројице.
Светом литургијом началствовао је отац Павле, јеромонах из манастира Данићи, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Будимљанско-никшићке.
Славским свечаностима присуствовале су бројне званице из Србије, Црне Горе и Словеније, начелници и градоначелници херцеговачких општина и градова, те представници привредног, културног и друштвеног живота Гацка и Херцеговине.
























Након Свете литургије и причешћа, услиједила је свечана славска литија улицама града, а потом и освећење вина и жита и ломљење славског колача испред новог храма Свете Тројице.






Обраћајући се окупљеним вјерницима, свештеник Саша Којовић истакао је значај празника Силаска Светог Духа на апостоле.
„Данас је велики празник и велика радост. Славимо оно што је најважније, а то је да Дух Свети дође на нас и да нас испуни“, рекао је Којовић.
Директор Рудника и Термоелектране Гацко, Максим Скоко, честитао је крсну славу свим суграђанима, пожељевши добродошлицу бројним гостима који празничне дане проводе у Гацку.
„Важно је да се сабирамо, да његујемо заједништво и вриједности које нас окупљају. Посебно сам поносан на раднике Рудника и Термоелектране Гацко који учествују у многим хуманитарним акцијама. Данас говорим у њихово име и захваљујем свима који својим радом и хуманошћу доприносе нашем граду и заједници“, поручио је Скоко.



Одата је почаст погинулим борцима код споменика „Круна гатачким јунацима“, гдје је служен и помен.



Начелник општине Вукота Говедарица поручио је да морамо знати да цијенимо и чувамо своје вриједности, али и да препознајемо и отклањамо своје слабости. Истакао је да слобода у којој данас живимо пружа прилику да његујемо хришћанске обичаје и традицију.

Он је пожелио да народ у наредном вијеку живи у миру и да више не страда као што је страдао кроз историју, посебно у прошлом вијеку.
„Када говоримо о слободи и миру, не смијемо заборавити јунаке који су дали своје животе за нашу слободу и слободу наших предака“, рекао је Говедарица.
Градоначелник Бањалуке, Драшко Станивуковић, поручио је да Гацко није само мјесто на географској карти, већ симбол историје, снаге и карактера његових људи.

Он је истакао задовољство што су од прошлог Тројичиндана реализовани значајни пројекти, посебно на изградњи храма у центру града. Подсјетио је да су Град Бањалука и он лично подржали спортске клубове у Гацку, нагласивши да су неки од њих у међувремену освојили највеће титуле.
Станивуковић је пожелио да наредна година буде једнако успјешна, па и боља од претходне, те изразио наду да ће се поново окупити на истом мјесту.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске, Радан Остојић, поздравио је породице погинулих бораца, као и све грађане окупљене на прослави.
„Част ми је што сам дио овог славља и што могу, у име Владе Републике Српске и Министарства да честитам крсну славу свим становницима Гацка. Данас смо се сабрали да прославимо велики празник, али и да се помолимо за све оне који су, бранећи своја вјековна огњишта, отишли у царство небеско. Да њих није било, не бисмо имали ни слободу ни Републику Српску“, рекао је Остојић.

Он је поручио да је обавеза садашњих генерација да чувају мир, слободу и Републику Српску, као и своје писмо, језик и традицију.
Начелник општине уручио је повељу „Вук Караџић“ ученици генерације Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“ Гацко, Наташи Копривици. Наташа је својим радом, знањем и успјесима заслужила да понесе титулу ђака генерације и буде примјер својим вршњацима.

У склопу обиљежавања Тројичиндана, историчар Милан Никчевић приредио је изложбу посвећену историји школства у Гацку. На 28 паноа представљени су моменти развоја образовања у Гацку, од првих школа и учитеља до савременог школског система.



У културно – умјетничком дијелу програма наступио је млади гуслар Алекса Стајић, мушка пјевачка група „Сава Владиславић“, културно-умјетничка друштва „Зеленгора“ и „Сава Владиславић“ и хор Света Јелена Анжујска.








