Радови теку плански, Гацко Тројичиндан дочекује у новом Храму
Захваљујући народу Гацка и донаторима, један од најљепших храмова Херцеговине ниче у Гацку. Овај велики завјет покренули су Гачани, а судећи по томе како теку радови, ове године ће у њему достојанствено дочекати Тројичиндан – славу општине и Храма Свете Тројице.
Подни мозаик је скоро у потпуности завршен, потврдио нам је парох Прве гатачке парохије и старјешина Храма, Саша Којовић.


„Умјетник који је пројектовао под и слагао мозаике настојао да у под утка земаљске елементе. Цртан је плански са идејом и сваки детаљ има смисао и значење. Креће се са поставком зидних облога и стубова, тако да би каменорезачки радови били скоро у потпуности завршени до Тројичиндана, да славу дочекамо достојанствено у овом Храму, како то он, али и овај град заслужују“, рекао је Којовић.

Старјешина храма је задовољан динамиком радова, али и начелник општине Вукота Говедарица који је и прије пар дана обишао радове, када се већ назирала сва љепота подног мозаика.
„Задовољан сам динамиком досадашњих радова. Све тече плански, вјерујем извођачу да ће каменорезачки радови бити завршени у договорено вријеме, односно до славе нашег града и Храма“, рекао је први човјек општине.


Сликар и рестауратор Владан Банковић, ангажован на изради подних мозаика, истакао је да му је велика част учествовати у изградњи богомоље. Ова пракса потиче из древне традиције израде мозаика, попут оних који красе Хиландар и бројне старе манастире.





„У под је уткана читава теологија. Преплети симболишу циклусе, а раде се испод куполе на којој је насликан Исус Христ. Представљају стална понављања као што су годишња доба. Све је комплетна прича. Боје причају причу, а позлаћени кругови симболишу божију свјетлост која је непролазна“, појаснио је Банковић.
Донације теку боље од предвиђеног, а извјештаји који се уредно ажурирају доступни су јавности на линку ОВДЈЕ.
„Храм је заједничко дјело свих људи, љубав народна према Богу исказује се на начин што желимо да црква као дом Божији буде прелијепа. И као што смо сви заједница, црква Христова заједно, тако би у овоме богоугодном дјелу требали сви заједно да учествујемо без обзира на наше неке разлике“, закључио је старјешина Храма, Саша Којовић.