Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Гацко – најразвијенијa општинa РС

RiTE Gacko

Ријечи „Гацко је златни рудник народне лирске поезије“ осликавају и социоекономско стање, које је стабилно понајвише захваљујући руднику угља и термоелектрани. Од око 11.000 становника, три и по хиљаде запослених (најмање један из пољопривредног домаћинства) редовно примају плате просјечно 500 еура, тако да је Гачане, такорећи, заобишла глобална криза.

Археолошки биљези „откривају“ да је Гацко од праисторијског доба насељено, а о његовој бурној историји свједоче бројни записи – од првог помена у Љетопису попа Дукљанина око 1150. године.

У Гацку „усидреном“ на раскрсници Римског пута Нерона – Драч и Дубровачког који води ка сјеверу, вјечито су се укрштале културе Истока и Запада, али и разне војске, смјењивале царевине и чемери што су стизали преко Троглава или Чемерног, са ког су мотрили многи владари од Сандаља Хранића и Херцег Стјепана наовамо. Ту, на свакојакој вјетрометини Гачани су били и остали стамени, за примјер одвајкада, па и посљедњих деценија када су општину винули међу најразвијеније у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Криза минула Гацко

Milan-RadmilovicНачелник општине Гацко Милан Радмиловић то објашњава чињеницом да се „прилично оптимално користе електроенергетски и пољопривредни ресурси“. Ова типично планинска општина, са градским центром усред Гатачког поља надморске висине 960 метара, простире се на 726 квадратних километара. У педесетак насеља живи око 11.000 становника, од којих половина у граду.

– Према приликама у региону, завидан је број запослених – око три и по хиљаде, који редовно примају плату просјечно око 500 еура. Социјалну стабилност и у ситуацији када је у ширем региону пропала индустрија, овдје одржавају Рудник и Термоелектрана, а будући да је запослено најмање по једно из пољопривредног домаћинства, криза се не осјећа као у осталом дијелу Херцеговине. Сношљива економска ситуација, али и чињеница да су Гачани прилично толерантни, основне су претпоставке да овдје живимо у демократској атмосфери – прича Радмиловић.

Струја из подземља

Будући да се резерве угља процјењују на 250 милиона тона, Радмиловић објашњава да је то за постојећу електрану довољно у наредних 120 година, али Електропривреда и Влада РС траже стратешког партнера за градњу другог блока, који би залихе угља „сагорио“ за дупло краћи период.

Седамдесетих година прошлог вијека започет је, вели Радмиловић, и хидроенергетски систем Горњи хоризонти, који ће све гатачке, невесињске и билећке подземне воде „уливати“ у акумулације за наводњавање Фатничког, Поповог и Дабарског поља, али и градњу хидроелектране, за коју Влада РС и Електропривреда управо траже стратешког партнера.

– У току су и разговори са партнерима из Турске, Њемачке и Кине о изградњи фабрике цемента, за чију производњу је гатачки лапорац најквалитетнији на простору бивше Југославије. У фабрици би 250 радника дневно производили око 3.500 тона цемента, који би се пласирао у региону, па и Црној Гори, али и извозио преко лука Бар и Плоче. Гатачки цемент би добродошао и у градњи хидроелектрана у Подрињу, за које су поодмакле припреме – каже Радмиловић.

Сачувати сиво говече

.

Веома значајним Радмиловић оцјењује и пројекат обнове десеткованог фонда аутохтоног гатачког сивог говечета, које са мало хране даје исплативе количине квалитетног млијека и меса.

– Тренутно је око 4.000 уматичених крава, што је још приличан фонд. Из општинског буџета субвенционираћемо узгој сиве гатачке краве, пасмине још у доба аустроугарске владавине настале укрштањем буше са випталском и монтафлонском, касније и оберинталском расом. Оне су за наше поднебље најпогодније, јер не захтијевају много рада и стално су на паши, а зими поједу просјечно 25 квинтала сијена, што је трећина трошка за сименталку која даје само дупло више млијека. Имајући све то у виду, Гацко располаже довољним пољопривредним ресусрима да се удвостручи фонд сивог говечета – објашњава Радмиловић.

Плате редовне

У посљедње двије деценије асфалтирани су путеви до свих села, у којима су створени такви услови да их више није популарно напуштати. Такође, у граду су прије десет година биле асфалтиране само двије улице, а ове године модернизоваћемо посљедње двије. Квалитетан је и градски водовод, на који су повезана сва села ободом Поља, а за двије године обезбиједићемо воде за пиће и ратарство у наредних пола вијека. Све је то на трагу озбиљног размишљања о пројектима који ће омогућити развој и након што ТЕ исцрпи све залихе угља – наглашава начелник Радмиловић.

Dragan-PapovicДомаћинско пословање, секретар за финансије Драган Паповић поткрепљује подацима да из буџета, у који половину издваја Термоелектрана, општина за око 200 радника локалне управе и јавних служби редовно исплаћује плате у просјеку 550 еура. Гацко је у ширем региону специфично и по томе што су у транзицији пропала само два друштвена предузећа, док сва остала приватизована успјешно раде. Мало се која општина може похвалити и издвајањима за културу и спорт, као што то Гацко чини, почев од суфинансирања престижног научног скупа историчара, издаваштва и других активности обновљеног Српског друштва „Просвјета“ (формираног 1902), као и ликовне колоније, културно-умјетничких друштава „Зеленгора“ и „Сава Владиславић“, гусларског удружења „Тешан Подруговић“ – набраја Паповић, уз напомену да је „прилично развијен и спорт – женски и мушки тимови одбојке већ одавно су у врху државних лига, а успјешни су и два кошаркашка, карате и стрељачки клуб“.

Штампа је слободна

Чињеницу да је Милану Радмиловићу 64 одсто бирача повјерило четврти мандат начелника, након што је запажене резултате остварио као предсједник Извршног одбора и општине, можда објашњава и однос према медијима.

– Радио Гацко општина у цјелини финансира, али то није право да утичем на уређивачку политику. Још 2000. године сам им, умјесто било какве полемике, на цедуљи цитирао „Штампа је слободна“. Што се мене тиче, имају апсолутну самосталност, а на новинарима је да побиједе аутоцензуру. Само тражим да раде професионално и по савјести, јер се једино тако штити достојанство професије и јавности – тврди Радмиловић.

Легендарни Гачани

Изњедрило је Гацко многе историјске личности, стручњаке, академике… Плејада виђених људи почиње Алтоманом Војиновићем (1347-1359), српским војводом и владарем Хума. Слиједи легендарни херцеговачки јунак Стојан Ковачевић (1821-1911), који је по жељи краља Николе сахрањен крај Саборне цркве у Никшићу, на чијој другој страни је гроб великог црногорског јунака Новака Рамова Јововића. Из Гацка су и двојица великана: Сава Владиславић Рагузијски (дипломата на двору руског цара Петра Великог који је 1728. разграничио Русију и Кину) и Тешан Подруговић, епски бард српског народа, по чијем је казивању Вук Караџић забиљежио највише народних пјесама.

ПобједаГојко Кнежевић

Подијелите вијест