Одржано 14. Гатачко сијело: Печат очувања српског идентитета и обичаја

У духу традиције и обичаја свечано је обиљежено 14. Гатачко сијело у Београду, које је окупило Гачане и пријатељe на једном мјесту – у свечаној сали хотела „Мајдан“. Оваква сабрања својеврстан су печат очувања српског идентитета и наших дивних обичаја.

Уз гусле, здравицу, игру и пјесму, многи су евоцирали успомене на нека прошла времена и обичаје који никако не смијемо да заборавимо, а присуствовало је око 400 гостију.

Без дилеме, ово је једно од најугледнијих и најпостојанијих завичајних сабрања Херцеговаца у српској пријестоници. Међу бројним херцеговачким сусретима у Београду, управо је ово сијело временом израсло у догађај који носи јасан идентитет, сажет у слогану који се изговара са посебним поносом – „Једно је Гатачко“.

Сабрање је, по традицији, започело молитвом „Оче наш“, коју су окупљени изговорили заједно са гатачким парохом Александром Гајићем. Благосиљајући скуп, отац Александар је пренио поздраве из завичаја и позвао земљаке да не прекидају везу са Гацком и Херцеговином.

У духу старе херцеговачке традиције, здравицу је подигао Славиша Беjатовић, предсједник Удружења гуслара и епских пјесника „Тешан Подруговић“ из Гацка. Обраћајући се у форми народне здравице, Беатовић је поздравио домаћина, предсједника Клуба Гачана у Београду Слободана Бобана Драшковића.

У суботу вече, у име домаћина и Клуба Гачана у Београду, окупљенима се потом обратио потпредсједник Клуба Ранко Гојковић.

„Клуб Гачана у Београду, како неки у шали кажу КГБ, по сили својих могућности трудио се, и ако Бог да трудиће се и убудуће, да наше сијело не буде пука забава са добром вечером и пићем, него да има печат мисије – печат очувања српског идентитета и наших дивних обичаја“, истакао је Гојковић, нагласивши да заштита културе и историјског сјећања данас није само хуманитарни, већ и одбрамбени задатак.

Осврћући се на активности између два сијела, Гојковић је посебно издвојио путовање делегације Клуба стазама гатачких слободара до Лијевче поља, гдје су се поклонили сјенама припадника, како је нагласио, „посљедње монархистичке армије на планети, која је војевала под Христовим знамењима, борећи се против њемачких, усташких и партизанских богоборачких армија, док су их из ваздуха бомбардовали лажни савезници“.

Посебно је поздравио Ведрана Сабљића, домаћина на том поклоничком путу, који је на Гатачко сијело стигао из Бањалуке.

У наставку обраћања, Гојковић је подсјетио да су Клуб између два сијела напустила двојица дугогодишњих чланова и оснивача – Славко Мучибабић и Војо Манојловић, упутивши молитву за покој њихових душа и нагласивши да њихов допринос раду Клуба остаје трајно уписан у његову историју.

Гојковић је подсјетио и на значајан јубилеј – обиљежавање тридесет година од смрти љекара др Сава Бумбића који је у ратном периоду од 1992. до 1995. године дао немјерљив допринос збрињавању рањеника у Херцеговини и оснивању ратне болнице у Невесињу. Подсјетио је да је др Бумбић 1996. године одликован Медаљом заслуга за народ и Орденом „Крст милосрђа“, те да је, на иницијативу Клуба Гачана и тадашњег предсједника Видака Ковачевића, Дом здравља у Гацку понио његово име, а Клуб донирао спомен-бисту овом истакнутом хуманисти.

Позивајући се на ријечи владике Николаја Велимировића о Херцеговини као земљи „ни сиромашнијој, ни богатијој у карактерима“, као и на стих Алексе Шантића „мене све ране мога рода боле“ Гојковић је истакао да те мисли не смију бити повод за гордост, него за смирено преиспитивање сопствене одговорности.

Наводећи и ријечи Милоша Црњанског о Херцеговини као коријену српског језика и обичаја, упозорио је да држава без духовног ослонца постаје празан механизам и да побједа није у стицању материјалног, већ у очувању смисла, традиције и вриједности.

Ћеранић: Гдје год да живимо, завичај носимо у срцу

Замјеник начелника општине Гацко Александар Ћеранић присуствовао је на овом саборовању нагласишви да му је била велика част поздравити присутне на 14. Гатачком сијелу.

„У име општине Гацко и свих њених грађана, у своје лично име и у име начелника општине Гацко Вукоте Говедарице који је спријечен из личних и оправданих разлога да присуствује овом нашем скупу и саборовању, преносим вам поздраве, уз жељу да вече коју организујете протекне у најбољем сјећању свих нас који смо окупљени вечерас око наше Светосавске Херцеговине и нашег вољеног Гацка“, казао је Ћеранић.

Ћеранић се захвалио и свима који су прошле године одазвали на донаторско вече за завршетак изградње нашег храма Свете Тројице у Гацку.

„Наравно, захвалност дугујемо свима који су и у претходним годинама помогли, на било који начин.  Зато нека свима Господ Бог надокнади, онако како ОН зна и умије. Београд је одувијек био мјесто сусрета Гачана и Херцеговаца, град у којем су многи од наших суграђана нашли дом, али засигурно никада нису заборавили завичај а у прилог томе свједочи ова слика и овај скуп вечерас. Гдје год да живимо, завичај носимо у срцу и не заборављамо своје коријене, Гацко и Херцеговина је у нама – у нашем говору, у нашим обичајима, вјери, поносу и осјећају припадности. Хвала вам на позиву и гостопримству, хвала вам на љубави према завичају и нека нас Гацкo увијек спаја и окупља – у слози, љубави, поносу и братству на многаја љета ако Бог да!“, рекао је Ћеранић.

Највише признање Клуба Гачана у Београду Повеља Светог Петра Зимоњића додијељена је Српском просвјетном и културном друштву „Просвјета“. Ово друштво основано је 1902. године, да би током прве половине двадесетог вијека, по значају и утицају, била одмах иза Српске православне цркве. Њени чланови били су и многи знаменити Херцеговци – Перо Слијепчевић, Алекса Шантић, Јован Дучић, као и бројни други српски ствараоци, научници и умјетници.

Повељу је уручила потпредсједница Клуба Гачана, проф. др Јадранка Милошевић, дугогодишњем предсједнику „Просвјете“ Радомиру Вучковићу.

Поред тога, Клуб Гачана је Вучковића наградио и Благодарјем за свој посвећен рад не само у Просвјети, већ и као аутор култног серијала Земљом Херцеговом у коме је снимао репортаже о људима и опустјелим херцеговачким селима.

Вучковић је изразио велику захвалност Клубу Гачана што је његов рад препознат као вриједан.

„Веома сам поносан на десетак година и којем сам водио одбор Просвјете у Гацку. У том периоду у Гацку је боравило више од 300 историчара из разних земаља – од Русије, Бјелорусије, Грчке, Румуније, Аустрије, Италије и свих српских простора“, рекао је Вучковић.

Вучковић је нагласио да је водећи „Просвјету“ имао велику подршку тадашњег начелника Општине Гацко Милана Радмиловића. Такође, изразио је велику захвалност Драгутину Драгу Паповићу за подршку приликом покретања серијала „Земљом Херцеговом“.

„Тај пројекат је настао из културних, а не политичких побуда. Ходајући Старом Херцеговином циљ је на дјелу показати да је ријеч о једном народу који носи исту ношњу, говори истим језиком и пише истим писмом. Ту мисију ћемо наставити“, додао је Вучковић.

Награђени најбољи студенти

Клуб Гачана у Београду и ове године наградио је најуспјешније студенте из свога завичаја. Признања су уручена Ољи Илић, студенткињи Медицинског факултета, Филипу Марковићу, студенту Пољопривредног факултета и Софији Вуковић, студенткињи Правног факултета, младим Гачанима који студирају у Београду и својим знањем и резултатима настављају да достојно представљају средину из које потичу.

Дародавци стипендија били су фирма „Инорекс“, у власништву Богдана Зеленовића, као и др Мишо Кошутић, који је награде студентима уручио лично.

У склопу програма Културно-умјетничко друштво „Димитрије Котуровић“ извело је Краљево коло, а публика је имала прилику да чује и актуелног првака Савеза гуслара Републике Српске Војина Тепавчевића.

Као и сваке године, са програмом је наступила и изворна група „Тешан Подруговић“, која је својим аутентичним изразом подсјетила на дубоке коријене херцеговачког пјевања и његову непролазну снагу.

Чувајући ону исконску Херцеговину и родни Улог у својим стиховима пјесник Ђорђо Сладоје је за ову прилику издвојио пјесме надахнуте заборављеним патријархалним вриједностима.

Клуб Гачана захвалио се и доброчинитељима

Посебну захвалност Клуб Гачана у Београду дугује доброчинитељима који су својом подршком, разумијевањем и повјерењем омогућили да 14. Гатачко сијело буде организовано на нивоу достојном његовог угледа и традиције. Подршку раду Клуба у 2026. години пружили су „Свислајон Таково“, на челу са Родољубом Драшковићем, „ГАТ“ Дејана Слијепчевића, „Штампа систем“ Дарка Бајчетића, „Инорекс“ Богдана Зеленовића, „Трилекс“ Бранке Вуце, „Вуле“ д.о.о. Бобана Драшковића, „Бомис грађевина“ Бојана Еинфалта, „Словком“ Слободана Супића, „Вал инжењеринг“ Александра Старовића, „Даст хаус“ д.о.о. Видака Тодоровића, „Импулс хемија“ Марка Милошевића, „Анбора“ Андреја Шуше, „Пламен“ д.о.о. Марка Кртолице, као и др Мишо Кошутић и Драган Авдаловић. Њихова подршка представља важан ослонац у очувању завичајних веза, културног континуитета и мисије коју Клуб Гачана у Београду годинама досљедно његује.

Поетску ноту вечери дао је пјесник Сретен Видаковић.

Већ по традицији за забавни дио програма био је задужен Богољуб Бошковић и „Боле бенд“ из Нове Гајдобре који је и овога пута оправдао углед по којем су сијела Гачана већ годинама препознатљива као мјесто добре музике, дружења и искрене радости.

На крају програма уприличена је и томбола, у оквиру које су најсрећнији учесници добили бројне награде: књигу „Древни народ Срби“ аутора Радована Драгића, спа-третман за двије особе у „Еликсир велнес центру“ у Новој Пазови, књигу „Земљом Херцеговом“ аутора Радомира Вучковића, књигу „Витезови Карађорђеве звијезде ЈВуО 1941–1945“ аутора Дејана Ђерића, дар Југослава Шуковића, књигу „Саборник српских манастира“, дар Драгана Авдаловића, херцеговачки пршут предузећа „Антикорозија“ из Гацка, дар Драга Поповића, вечеру за двије особе у ресторану „Стара српска кућа“, дар Милете Кекића, викенд за двије особе на Златибору у хотелу „Златибор Хилс Стар“, дар Александра Старовића, икону Светог Василија Острошког, дар Мира Станишића, икону – триптих Светог Саве, дар компаније „Ихтис“, као и гусле, дар Општине Гацко.

Међу званичницима били су замјеник начелника Општине Гацко Александар Ћеранић, предсједник Скупштине општине Гацко Синиша Мандић, као и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, предсједник Удружења добровољних давалаца Крви Миодраг Вуковић Хрго, предсједник удружења „Победник“ Мирослав Миро Станишић, представници Борачке организације Општине Гацко, као и представници Српског културног друштва „Просвјета“.

Свечаности су присуствовали и предсједници и представници братских завичајних удружења из Зрењанина, Вршца, Ковина, Новог Сада и Бањалуке, као и представници удружења Невесињаца, Требињаца, Љубињаца, Калиновчана и Мостараца у Београду.

Једно је Гатачко!