Oбиљежено 83 године од злочина у гатачком селу Добреља

Парастосом недужно страдалим жртвама код спомен обиљежја у селу Добреља, обиљежено је 83 године од злочина у овом гатачком селу. Злочин припадника Првог партизанског херцеговачко – црногорског ударног батаљона над тридесет девет мјештана, углавном стараца, дјеце и жена, догодио се у зору 4. априла 1942. године.

Свештеник Автовачке парохије, Миодраг Вртикапа у својој бесједи истакао је важност сјећања и опраштања.

Заборав злочина који се догоди не представља ништа друго него велику штету коју чини тој истини, рекао је начелник општине Гацко, Вукота Говедарица.

„Насупрот заборава стоји сјећање. Култура сјећања је прилика да опростимо једни другима. Тамо гдје је култура сјећања, тамо ћемо наћи праштање и помирење које је било деведесетих година када је подигнуто ово спомен обиљежје. Споменик у Добрељима један је од првих који је подигнут у бившој Југославији жртвама комунистичког терора. Немамо простора да се дијелимо, али имамо простор да се заједно покајемо. Једно тако зло се неће вратити“, истакао је начелник Говедарица.

Мјештанин Добреља и потомак страдалника, Раденко Тодоровић, рекао је да велика субота 1942. године треба да се памти и да нас опомиње.

„Тог јутра, на свиреп начин убијен је недужни народ, њих 39. Просјечна старост страдалих била је 54 године. Испод 20 година било је седам младића, чак четири сина јединца“, рекао је Тодоровић и захвалио се општини Гацко која од 2022. године овај датум обиљежава као Дан сјећања на све жртве комунистичког терора.

Вијенце на спомен обиљежје положили су представници Општине Гацко, Борачке организације Гацко и потомци страдалника.

Током историјског часа који је одржао проф. Милан Савић, 1942. година апострофирана је као вријеме страдања гатачких села.

„Поред људи чијим се сјенама данас поклањамо, нешто раније иста судбина задесила је становнике Дражљева, Браићевића, Врбе, Јасеника, Фојнице, Кокорине, тако да то морамо посматрати кроз идентичан историјски контекст. Страдање Добрељана и других жртава гатачких села, биле су оне теме на које су се гомилале наслаге вишедеценијске пропаганде, у вријеме када се историјска наука није смјела у својим истраживањима кретати изван титоистичко-марксистичких координата и стега, а које су почеле попуштати деведесетих година“, рекао је Савић, додајући да је баш тада направљен споменик као опомена на страдање, памћење, покајање и праштање.

Данашњем помену у Добрељима, поред потомака и поштовалаца невино страдалих цивила, присуствовали су и ученици Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“ Гацко на челу са професорицом Анђелином Никчевић и директором Александром Пуровићем.

Рециталом у ком су повезали Христова блаженстава са мотивима страдања наших предака, одали су почаст жртвама и показали дио свог рада на пољу културе сјећања и памћења.