Милица Ђорђевић у посјети Гацку

Јуче је у кабинету начелника општине Гацко, уприличен скроман пријем за дјевојчицу Милицу Ђорђевић, јединог српског ђака у Призрену. Милицу су угостили представници општине, предсједник СО-е Гацко Јован Ковачевић и замјеник начелника општине, Радоица Антуновић.

Након ријечи добродошлице, Антуновић је рекао – „Желим да се захвалим Удружењу домаћина из Самобора, који су препознали ваше проблеме, али и проблеме цијелог нашег рода, и на један хуман начин помогли малој Милици да остане и да се школује тамо гдје је и рођена. Ми смо данас направили мали скромани пријем за вас као знак пажње и као знак подршке вама и вашим одлукама. Честитам вам на вашој храброј одлуци да останете на Косову и нека вас Бог чува.“
Удружење самоборана „Свети Сава“ стипендира школовање ове дјевојцице. Према ријечима представника овог удружења, Благоте Пјешчића, ситуација у којој се налази Милица, пробудила је посебне емоције чланова друштва, па је на дан освештања цркве у Самобору, прошле године, донесена ова хумана одлука да се на овај начин бар мало ублаже свакодневни Милицини проблеми. Ово удружење броји око 80 чланова, а оформљено је ради хуманитарних акција, изградње објеката као и храма у Самобору.
Милица је у Гатачко село Самобор дошла у уторак, у пратњи мајке Евице и 83-годишнјег дједа, Адама Мујовића, старца кога је баш та мала седмогодишњакиња вратила православљу и данас му даје снагу. Једино је дијете међу 17 призренских срба. Није крила одушевљење изазвано великим бројем дјеце, које, како каже у Призрену нема. Њено друштво у Призрену чине монаси манастира. Никада није изашла из видокруга мајке и дједа, јер им околности у којима живе то не дозвољавају. Па чак и када иде у школу обавезно је после часова чекају.
У разговору са присутнима, Евица Ђорђевић је подијелила своја болна искуства која је стекла живећи у Призрену, као и тешку ситуацији Срба на Косову.

„Жене су те које су у Призрену сачувале кућне прагове“, истакла је Ђорђевић. Како и сама каже, Бог их је сачувао. Навела је и важну улогу дједа Адама, који им помаже пуних 8 година, а који се вратио прадједовској вјери и својим корјенима.
Пријем је завршен уручивањем прикладних поклона, књигама и скромним новчаним износом, које је Општина обезбједила.