Херцеговачка здравица и ганга незаобилазне у народном слављу

Јануар је мјесец када се у кућној и породичној атмосфери на традиционалан начин обиљежавају велики хришћански празници. Срби су народ сa богатом традицијом и од најранијих времена чувају своје обичаје те и ове празни ке прослављају у складу са тим. Због различитих историјских околности, наш народ је био изложен искушењима очувања традиције, па су бројни обичаји нестали или су, једноставно, потиснути. Наспрам мањих средина које чврсто чувају обичаје и вјеровања, примјетан је покушај обнављања обичајних ритуала у савремени живот. Поред Божића и Васкрса као два највећа православна празника, слава такође представља православни идентитет сваке породице. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празниик. Свети Никола, Св. Јован, Св. Архангел и Св. Ђорђе су светитељи који се код мјештана на подручју општине Гацко највише прослављају. Славске здравице и познате херцеговачке пјесме су незаобилазне у прослављању сваке славе, што је својствено народу овог краја. Шта обичаји који су својствени народном слављу на нашим просторима представљају, погледајте у прилогу који слиједи…

Запис о селу- Обичаји уз ракијски казан у Самобору