Гатачко сијело 2015: Најмасовнији скуп Херцеговаца у Београду – икада
Клуб Гачана је уз подсjећање на гатачке устанике Стојана Ковачевића, Богдана Зимоњића и Пера Тунгуза организовао незаборавно земљачко дружење који је окупио рекордан број земљака у Београду. Подиjељене су плакете истакнутим појединцима, приређен је богат културно-умјетнички програм, а на томболи је подијељено више од хиљаду књига.
Сала ресторана београдског центра „Сава” била је претијесна да прими све оне који су дошли на четврто традиционално сијело Клуба Гачана. За ову прилику поред сале препуна је била и галерија ресторана, тако да се може закључити да је ово окупљање уједно најмасовнији скуп Херцеговаца икада одржан у Београду.
Трифко Вуца, Бобан Драшковић, Светозар Црногорац и Драгиша Скоко имају разлог да буду поносни на добру организацију сабора Гачана у Београду. Око 600 херцеговачких душа уживало је у земљачком дружењу, а у једном тренутку већина се нашла у колу. Играла се пролета, ориле гусле, сијело је што због богатог програма, надахнутих говорника и богате томболе дебело закорачило у наредни дан.
У изузетном програму пуном носталгије Клуб Гачана је ове године посебну пажњу поклонио појединцима који су се истакли својим радом и прегалаштвом, а нису заборавили ни велики јубилеј – 140 година од херцеговачког устанка. На великом паноу изнад бине приказани су ликови Стојана Ковачевића, Богдана Зимоњића и Пера Тунгуза који су са својим народом заувек срушили турску царевину.
Скуп је почео пјесмом „ Востани Себие” у извођењу групе ,, Тајне ноћних нота’’, да би потом свој благослов дали свештеници Раде Зеленовић и Лазар Манигода. Гостима се потом обратио Светозар Црногорац, предсједник Клуба Гачана у Београду. „Овом здравицом на банеру, коју је записао знаменити Лука Грђић пре више од једног вијека жељели смо да вечерас оживимо дух Гацка у Београду, да подсјетимо на непролазне, универзалне вриједности саборности, пријатељства, љубави и солидарности и да се сјетимо давних тешких времена и наших славних предака.
Подсетио је Црногорац на неке од вредности Херцеговине: „Стара Херцеговина је сковала српски језик и изродила три свеца: Светог Василија, Светог Петра Зимоњића и Светог Вукашина, Херцеговина је постојбина великих људи, који су дали немјерљив допринос српском роду, држави и српској култури: Вука Караџића, Тешана Подруговића, Саву Владиславића, Јована Дучића, Алексу Шантића, Светозара и Владимира Ћоровића, Пера Слијепчевића…али и српске витезове који су кроз вијекове слали јата црних гавранова на турске куле и градове: Баја Пивљанина, Луку Вукаловића, Богдана Зимоњића, Стојана и Петка Ковачевића, Пера Тунгуза, Луку Петковића, Петра Радовића, Глигора Милићевића, Риста Манојловића, Мића Љубибратића, Лазара Сочицу, Максима Баћовића, Новицу Церовића, Мирка Алексића…“
У име општине Гацко госте је поздравио Милан Радмиловић начелник општине и позвао све земљаке који су спремни да идејама и евентуалним инвестирањима помогну завичај уз обећање да ће се свима наћи на располагању.
Професор Радомир Вучковић осврнуо се на рад СКПД „Просвјета” у Гацку, који је и носилац културних збивања и чија се мрежа свакодневно шири. Најновији примјер је Никшић. У богатом програму своје стихове рецитовали су: Рајко Петров Ного, Божидар М. Глоговац, Дара Зеленовић- Радојевић и Марко Милошевић. Завичајном пјесмом госте су подигли на ноге чланови мушке певачке групе „Тешан Подруговић” из Гацка, a посебан печат овој вечери дала је млада Николина Ковачевић и оперски пјевач Љубиша Беговић.
Херцеговачко сијело се не може замислити без гусала. Уз гусле су певали Љубиша Атељевић и Војин Тепавчевић, а веома атрактиван фолклорни наступ приредили су чланови КУД „Зеленгора”.
Клуб Гачана је уручио и неколико вриједних признања истакнутим појединцима. Видак Ковачевић, почасни председник Клуба Гачана уручио је повељу „Свети Петар Зимоњић” свештенику Раду Зеленовићу. Познати новинар и публициста Милош Марковић уручио је повељу „Тешан Подруговић” Радославу Братићу за укупно стваралаштво и уређивање „Нове Зоре”
Драгиша Скоко, потпредседник Клуба Гачана предао је новчане награде најбољим гатачким студентима. Ове године то су биле Милица Лучић и Зорица Сушић.
Слободан Драшковић даривао је пригодним поклонима најмлађег учесника сијела Вука Милићевића (4 године) као и најстаријег Страхињу Гузину (91 година).
На гатачком сијелу сви радо играју томболу. Зна се да свака срећка добија, па су тако и ове године захваљујући дародавцу Дејану Мастиловићу и његовој издавачкој кући „Филип Вишњић” из Београда, домаћини уручили више од хиљаду књига. Они најсрећнији добили су највредније наслове ; „Сабрана дјела Радослава Братића”, „Српска црква у првом свјетском рату”, „Ратни циљеви Србије у првом свјетском рату”. Поред ових награда међу главним добицима била је и једна завичајна уметничка слика и пршут.
Један од чланова певачке групе „Тешан Подруговић” добио је на томболи гусле, али како су оне поклон општине Гацко, он их је даровао познатом љекару Миломиру Кошутићу.
Међу гостима су били Милан Радмиловић, начелник општине Гацко и његов заменик Радоица Антуновић, предсједник борачке организације РС генерал Миломир Савчић, технички директори Електропривреде Српске Максим Скоко, директор Рудника и термоелектране Милинко Милидраг, амбасадор у МиП-у Републике Србије Драган Грковић, замјеника председника СКПД Просвјета Велимир Авдаловић, председника одбора гатачке „Просвјете” Радомир Вучковић, уредник „Квадратуре круга” Бранко Станковић, др Вуканић…
(Слободна Херцеговина)
