Бранич свога рода: Академија у част Стојану Ковачевићу

Стојан Ковачевић је гарант слободе и борбе за опстанак, али и гарант братских односа Гацка и Никшића, рекао је начелник општине Гацко др Огњен Милинковић, у свом обраћају током Академије која је уприличена поводом 200 година од рођења овога великана, а чији су иницијатори двије братске општине.

Омаж легендарном херцеговачком али и црногорском хајдуку и јунаку, у оквиру манифестације “Вече гатачких великана”, симболично је почео појањем пјесме „Онамо, ‘намо“, традиционалне химне Црне Горе, у извођењу Црквеног хора „Света Јелена Анжујска“.

„Овдје смо вечерас да оживимо лик и дјело српског великана и да вратимо сјећање на српског устаника, Стојана Ковачевића“, казала је Мира Копривица, директор Јавне установе „Културно – спортски центар“ Гацко, која је један од организатора вечери.

Говорећи о вези Гацка и Никшића, присутне госте поздравио је начелник Општине Гацко, др Огњен Милинковић.

„Стојан Ковачевић једна је од назаслужнијих личности овог нашег краја и читаве Херцеговине. Некада гарант слободе и борбе за опстанак, Стојан Ковачевић данас је гарант чињенице да су Никшић и Гацко, Црна Гора и Херцеговина, и да се никада без обзира на све политике и идеологије нису могле нити су се раздвојиле. Јер, ми смо исти народ. Једновјерна, једнокрвна, једнојезична браћа и тако ће заувијек бити. Знао је то и Стојан Ковачевић, јер је његова борба била за народ и за брата. Част ми је да данас појачавамо нашу братску љубав, и да ћемо у будућности ми, Никшић и Гацко, учинити све да име Стојана Ковачевића стоји као путоказ покољењима која долазе иза нас. Стојан је знао како се умире и како се живи за слободу. Зато чувајмо његово име, будимо поносни што смо земљаци једног таквог великог јунака. А колики је јунак био Стојан Ковачевић, можда је најбоље знао краљ Никола који је тражио да га сахрани између Новака Рамова и Стојана Ковачевића, највећег црногорског и највећег херцеговачког јунака, у Никшићу код цркве на Петровој главици коју су заједно ослободили Црногорци и Херцеговци, и зато је наше братство непролазно. Нека је вјечна слава Стојану Ковачевићу и свима онима који су своје животе уградили у темеље наше слободе“, рекао је Милинковић.

Породица Ковачевић је у Гацку током времена дала бројне хајдуке и јунаке, а свечаној академији присуствовао је и Милан Ковачевић, најближи потомак Стојана Ковачевића.

Да је Стојан Ковачевић заједно са својим саборцима у 19. вијеку вјенчао Херцеговину и Црну Гору за сва времена, и да је то веза која је нераскидива, рекао је предсједник општине Никшић, Марко Ковачевић. Осврћући се на раније односе, рекао је да нова власт поново чини све да двије општине опет међусобно сарађују.

„Нама само остаје да ову нераскидиву везу обнављамо. У неколико наврата вечерас је поменут и владика дабробосански Петар Зимоњић, који је рођен на територији општине Никшић, на Гархову, и то је само још један у низу примјера колико смо повезани и испреплетани и колико смо једно“, казао је Ковачевић, подсјећајући да се ова манифестација наставља вечерас у Никшићу.

Стојан Ковачевић је рођен 1821. године у Срђевићима код Гацка, и као врло млад, као хајдук и ускок, ишао је да брани оно што му је било најсветије. Не признајући аустро – угарску окупацију, до своје смрти остао је ратник и борац за слободу. O његовом јунаштву писао је Владика Николај, а једну од својих пјесама посветио му је и Алекса Шантић, чије стихове је током вечери говорио Огњен Бошковић, један од најбољих ученика гатачке Гимназије.

Вече у част војводе Ковачевића затворена је пјесмом „Још не свиће рујна зора“, у извођењу Хора Музичке школе “Свети Роман Мелод”.

Организатори академије били су Општина Гацко и Никшић, Јавна установа „Музеји и галерија Никшић“, те Црквена општина Гацко и Јавна установа „Културно – спортски центар“ у чијем Дому културе је догађај и уприличен.

Омаж јунаку једне епохе биће настављен и вечерас у Никшићу, која је и главни иницијатор једног оваквог значајног догађаја.