Blog

Парохија Друга Гатачка

Јереј Милан Стањевић
парох друге гатачке парохије
Адреса: Трг Саве Владиславића бб. 89240 Гацко
Тел: 066 528 714
е-пошта: cogacko@teol.net, milanstanja@gmail.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Jeреј Милан Стањевић, рођен је 3.7. 1985. године у Гацку. Основну школу је завршио у родном Гацку. По благослову Преосвештеног Епископа Захумаско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија, 2000. године уписао је Богословију Света Три Јерарха у Србињу-Фочи. По завршеној Богословији уписао је Богословски Факултет Светог Јована Богослова у Београду.

На празник Силаска Светог Духа на Апостоле 23. 5. 2010. године Преосвештени Владика Григорије рукоположио га је у чин ђакона и поставио да служи при храму Свете Тројице у Гацку. Затим је био, вјероучитељ је у Основној Школи Свети Сава у Гацку. Рукоположен је у чин презвитера 4. децембра 2012. године, од када је парох у Берковићима. Oд 1. септембра 2015. године постављен је за пароха Друге парохије гатачке.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ

Друга Гатачка Парохија основана је благословом Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија, 26. јула 2009.године Господње, о празнику Светог Архангела Гаврила, на дан освећења храма Светог Кнеза Лазара у Придворици. Ова парохија обухвата западну страну града Гацка и сва села која се налазе на магистралном путу Гацко-Невесиње укључујући и Гатачку Површ.

СЕЛА ДРУГЕ ГАТАЧКЕ ПАРОХИЈЕ:
Грачаница, Рудо Поље, Срђевићи, Вишњево, Краварево, Наданићи, Меданићи, Браићевићи, Руда Главица, Луковице, Градина, Фојница, Домрке, Југовићи, Кокорина, Криводо, Главице, Љесков Дуб, Сливља, Вртич и Цргово.

ХРАМОВИ У ПАРОХИЈИ

НАДАНИЋИ
Црква Св. Илије у Наданићима (8 км од Гацка према Невесињу).

Црква обновљена, односно наново сазидана на темељима старе цркве (из 1897. године) и свештана 1991.г.  Живописана 2003.г. Живопис радио Бобан Алмажан из Сремске Митровице. Велики народни сабор у Наданићима сваке године на славу Илиндан. Велики број села (која се налазе) на магистралном путу Гацко-Невесиње ову цркву доживљавају као свој Саборни Храм.

ФОЈНИЦА
Црква Вазнесења Господњег у Фојници (20 км од Гацка према Невесињу).

Свештана 1884.г. Послије тога више пута на њој вршене мање поправке. Први свештенослужитељ ове цркве је  био протојереј Аћим Братић тадашњи парох Фојничке парохије који је сахрањен са јужне стране цркве. Храм је 2008.г. пјескарен и у доброј мјери обновљен.

ДОМРКЕ
Црква Св Димитрија у Домркама (Гатачка Површ 25 км сјеверозападно од Гацка) .

Једна од најстаријих цркава на територији Гацка. Народно предање је везује за 13. вијек. Археолошка истраживања су показала да е црква обновљена 1883. године. Испод темеља те цркве су пронађени остатци из ранијег периода, али не тако стари како то каже народно предање иако код цркве постоји средњевјековно гробље. Црква је обновљена и свештана 2001. године.

ЈУГОВИЋИ
Црква Св. Николе у Југовићима (Гатачка Површ 33 км сјеверозападно од Гацка).

Нема поузданих података о старости цркве. Народно предање и ову цркву везује за средни вијек, и по том предању су је подигли чобани који су у току љета изгонили стоку на пашњаке у Гатачкој површи. Предање каже да су то били Немањића чобани. Црква је обновљена 1881. године.

ГРАЧАНИЦА
Црква Св. Николе у Грачаници (2 км сјеверозападно од Гацка).

По предању саграђена 1534. г. Обнављана је више пута 1754, 1814. и 1896. године. Око цркве се налази средњевјековно гробље па се претпоставља да је подигнута на темељима још старије цркве. Археолошка истраживања нису доведена до краја па ни ова претпоставка није још научно потврђена.

СРЂЕВИЋИ
Црква Св. Николе у Срђевићима.

Поузданих података о  старости цркве нема. Народно предање је веже за средњи вијек што потврђује и остатак старог живописа. Црква је под заштитом државе. Зна се да је обнављана 1883. године. Под надзором Завода за заштиту споменика црква се и сада.

Појачана контрола учесника у саобраћају

Припадници Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске у наредном периоду проводиће појачану контролу учесника у саобраћају, са акцентом на брзину кретања моторних возила.
Неприлагођена и непрописна брзина је најчешћи узрок саобраћајних незгода.

У саобраћајним незгодама у којим су лица смртно страдала, неприлагођена и непрописна брзина заступљена је са 55,28 одсто, а у онима у којима су лица задобила тешке тјелесне повреде 42,32 одсто, саопштено је из МУП-а Српске.

“Аналитичким праћењем утврђено је да се саобраћајне незгоде са погинулим лицима најчешће догађају уторком, четвртком и недељом, у временском периоду од 16.00 до 18.00 и од 20.00 до 22.00 часова”, наведено је у саопштењу.

Министарство унутрашњих послова Српске апелује на све учеснике у саобраћају да брзину кретања моторног возила прилагоде стању и условима пута, те да се одговорно понашају и поштују постојеће саобраћајне прописе.

(СРНА)

KУД “Зеленгора” Гацко

НАЗИВ: Културно-умјетничко друштво „Зеленгора“ Гацко
АДРЕСА: Солунских добровољаца бр. 7
ТЕЛ: 059/471-442

e-mail: zelengorakud@yahoo.com

КУД „Зеленгора“ Гацко кренуло је са радом 1995. године, а званично је регистровано 01.11. 1997. године.

Броји око 300 чланова, распоређених у 5 група по старосној доби. Чланови раде у 3 секције: фолклорна, изворно народно пјевање и музичка.
Друштво у потпуности његује народне обичаје, бави се сакупљањем народних старина и посједује богату етно-музеолошку збирку. КУД „Зеленгора“ је праћено традицијом.
Музеолошка збирка у просторијама КУД-а настала је побједом на 28. Сабору Српског народног стваралаштва „Бања Врућица“ Теслић 2005. год.

Учесници су многих фестивала како у домовини тако и у иностранству.
Саборе  у Гацку осим домаћих чланова, прате и гости из сусједних република.
Увијек драги гости су: КУД „Деспот Ђурађ Смедеревац“ -Смедерево, КУД „Бранислав Нушић“- Борово село, КУД „Просвјета“ -Теслић, КУД „Благоје Паровић“-Гајдобра, КУД „РРА“ -Чачак, КУД „Херцеговина“-Требиње, КУД „Загорје“-Калиновик, КУД „Житиште“, КУД „Тиват“-Тиват, КУД „Дуле Милосављевић“-Чачак, КУД „Сретење“-Рогатица.

Учешће на манифестацијама:
Слава града – Тројчин дан, поводом прославе 200 год. Првог српског устанка,  многобројне гусларске вечери, Ћоровићеви сусрети, избори спортисте године, Свештања цркава, много годишњих концерата, фестивали, одласци на саборе Наданићи, Автовац, Манастир Добрићево, Свештање цркве у селу Придворица, дочек “МISS” БиХ,  Сливља-постављање камена темељца за изградњу цркве…
Учесници су 6. Међународног фестивала „Борово“ 2005. год. у Хрватској и Сабора „Златни опанак“ у Ваљеву, фестивал Тромеђа 2007/2008. у Рогатици, као и обиљежавање крсне славе у фебруару мјесецу гдје учествују старији чланови КУД-а Зеленгора.
Одлазак у Лајковац на позив добровољних давалаца крви из Гацка у госте КУД „Хаџи Рувим“ и узвратна посјета њихових чланова.
Три године учешће на познатом фестивалу „Смедеревска јесен“ у Смедереву.

Четири године учешће на сабору фолклора у Требињу који организује КУД „Херцеговина“ – Петрово Поље.
Посебна част је учешће на фестивалу „Опанком кроз Србију“ на позив КУД „Бубањ Поток“ из Београда у Сава центру.
Многобројна су путовања и гостовања по домовини: Билећа, Калиновик, Невесиње, Мркоњић град, Пале, Источно Сарајево, Плужине, Никшић, Бијела, Игало…

Први корак у иностранство 2006. год. путовање на међународну смотру фолклора на Халкидики – Грчка.
Већ наредне године млађи чланови одлазе на “CIOFOV” фестивал у Бургасу – Бугарска, на обалу црног мора. На фестивалима учествују са друштвима из Грузије, Словачке, Турске, Молдавије, Грчке, Бугарске, Румуније…
2008. год. млађи чланови одлазе у Грчку гдје на фестивалима учествују са друштвима из Србије и БиХ.
Августа 2008. год. дуго путовање кроз четири државе и одлазак у Истанбул-Турска. Учесници фестивала су и Турска, Србија, Хрватска, Чиле-Америка, Индија, Мађарска, Грчка, БиХ.
Новембар 2008. год. одлазак на „Novembar fest“ у Будимпешту и мај 2009. год., па опет Мађарска – језеро Балатон.
Јули 2009. год. путовање у Љорет де Мар и уједно обилазак Италије, Француске (Ница, Кан, Монте Карло, Монако…). Запажен је наступ у центру Барселоне са играма из Херцеговине уз пратњу народног гуслара.
КУД „Зеленгора“ Гацко може се похвалити великим успјесима;

На републичком такмичењу у Теслићу заузима прво мјесто и то у четири такмичарске дисциплине:
1.    Ликовни рад на тему „Прело“ – 3. мјесто и литерарни рад „Прело“ – 1. мјесто.
2.    Национална кухиња: Припремање посног славског ручка – 2. мјесто.
3.    Материјално стваралаштво: изложба „Прело“ – 3. мјесто.
4.    Сценски приказ народног обичаја „Просидба дјевојке из Гатачког краја“ – 1. мјесто.

Добитници су 3 награде за прва мјеста и 9 диплома.

Као чланови удружења Аматерских културно-умјетничких друштава у БиХ добили су признање за постигнуте одличне резултате на пољу очувања културно умјетничког стваралаштва.
КУД „Зеленгора“ је учесник у пројекту заједничког календара на нивоу БиХ.

Очување националног идентитета егзистенцијална је потреба појединца и народа. Народно стваралаштво је значајан дио традиционалне културе која нас именује као народ. Његујући народну игру, пјесму, ношњу као и друге обичаје народног стваралаштва бићемо људи са својим корјеном.

Најважнији успјеси до сада:

  • Свеукупни побједници на Сабору српсог народног стваралаштва-Теслић 2005. године.
  • 2006. год. на истом Сабору освојено је друго мјесто (свеукупно други) у поводу одбране титуле из 2005. године.
  • Златна плакета-женска изворна група КУД-а, за успјешно извођење и  општи дојам наступа на Другом сабору српског пјевања-Источно Сарајево 2008.
  • Диплома за изузетно успјешан наступ и приказан умјетнички ниво-на Сабору „Златни опанак“ Ваљево 2006.
  • Добитници највећег општинског признања-Плакете свете Тројице-за допринос у очувању народне традиције и обичаја.

Учесници су међународних фестивала фолклора:

  • Грчка-Паралија (млађа група);
  • Турска-Ердемит (старија група);
  • Мађарска-Будимпешта (старија и млађа група) 3пута;
  • Шпанија-Љорет Де Мар (старија и млађа група) 2 пута;
  • Кипар-Ланарка (старија група)-почасни гости фестивала;
  • Пољска-Пиржице (млађа група)-почасни гости фестивала;
  • Чешка-Праг (старија група);
  • Француска-Париз (старија група);
  • Сардинија-Ута (старија група);
  • Сицилија-Аргиђенто (млађа група);
  • Бугарска-Варна (млађа група).
  • У припреми је одлазак на Државни међународни фестивал фолклора у Израелу.

-Учесници у ТВ емисији „Играјући-пјевајући“ у организацији РТРС-а;

-Учесници и актери снимања етнолошког годишњег календара на нивоу БиХ за 2009. годину;

-Гости на „Сарајево FASHION WEEK“ у  Сарајеву.

Kako je обиљежен Дан жена у Дјечијем вртићу Гацко

Малишани Дјечијег вртића су данас у својим просторијама, поводом обиљежавања Дана Жена уприличили пригодан програм.

За осмомартовску приредбу малишани су приказали своју дјечију креативност кроз спектар игре, пјесме и рецитације, те су присутним мамама измамили најљепше осмјехе.

Ову приредбу најмлађи су извели у част својих бака, мама, и наравно васпитачица које су заједно са њима спремале овај програм.

Акција чишћења снијега се приводи крају

Због обилних снијежних падавина протеклих дана на подручју наше општине, службе за чишћење али и грађани су имали пуне руке посла.

ЈП „Комус“ Гацко са свом расположивом механизацијом и радном снагом, по престанку падавина, одмах је приступило чишћењу улица и тротоара, а у помоћ им је притекла и неколицина грађана.

Према ријечима техничког директора „Комуса“, Мила Вујичића, ово предузеће је задужено за чишћење улица првог, другог и трећег приоритета у складу са програмом рада зимске службе.

Ужи центар града је први приоритет у чишћењу, а  у овом приоритету чишћењу површина и посипању се приступа одмах по настанку поледице или падању снијега.

„Одвоз снијега се врши кад дође до престанка падавина, а велику тешкоћу нам представљају паркирани аутомобили због чега дио паркиралишта остаје недоступан механизацији и радницима“, додао је Вујичић и захвалио се грађанима који су помогли акцију.

Апелујемо на све грађане да испред својих кућа, зграда и пословних простора снијег очисте сами.

Најава: Представа “Нијесмо ми од јуче” у извођењу Црногорског позоришта

У организацији СПКД “Просвјета” и “Културно-спортског центра” из Гацка, у четвртак, у Дому културе у Гацку, биће приказана представа “Нијесмо ми од јуче” у извођењу глумаца Црногорског позоришта.

Представа “Нијесмо ми од јуче” (од Праћишта до Хага) пуна је препознатљивог хумора окренутог против западних политичких и друштвених утицаја , ироничним и прилагођеним обичном човјеку и његовим свакодневним дилемама.

Представа је на репертоару од 19:00 часова а цијена улазнице износи 3,00 КМ.