Choose language:

Још резултата...

Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
post
page

Blog

KUD “Zelengora” u Italiji i Bugarskoj

Poslije prošlogodišnjih nastupa na 5. mediteranskom festivalu na Kipru i 31. međunarodnom festivalu u Pyrzyce – Poljska, članovi KUD – a “Zelengora” uzimaju učešće na 11. internacionalnom festivalu u gradu Uta na Sardiniji. Na konkursu za učešće su prošli u prvom krugu zahvaljujući bogatom radu društva iz predhodnih godina. Kvalitet ovog društva se vidi i u činjenici što je gospodin Romano Masa, direktor festivala, prekršio zakon ove godine pozivajući ih za učešće jer su mogli da učestvuju na festivalu tek 2014. godine, tj. država ima pravo na učešće svake pete godine.

Pored našeg društva na festivalu, učešće su uzele i sledeće države: Portugal, Španija, Litvanija, Slovačka, Hrvatska, Rumunija, Kosta Rika, Bolivija i 10 grupa iz Sardinije (grupe u okviru organizacije “Pro Loco”). Festival je trajao od 28.07.2011. godine do 09.08.2011. godine. U tih jedanaest dana boravka u mjestu Uta,  dvadesetak kilometara od glavnog grada Kaljarija, obišli su čitavu Sardiniju. Pored mnogobrojnih nastupa posebno mjesto zauzima prijem kod gradonačelnika i posjeta staračkom domu. Peti dan festivala na programu je priprema tradicionalne kuhinje iz našeg grada. To je posebno privuklo pažnju stanovnike Ute koji su bili oduševljeni starom srpskom trpezom. Svaku veče na repertoaru su bila društva sa programom od 30 do 40 minuta.

Osim navedenog, KUD “Zelengora” je dopunio svoje bogato iskustvo i u sedmom mjesecu ove godine nastupajući na medjunarodnom festivalu u Bugarskoj. Naime, dječiji ansambl KUD – a „Zelengora“ je bio predstavnik BIH na 7. dječijem festivalu u Varni – Bugarska. Festival je trajao od 01.07.2011. do 07.07.2011. godine. Na festivalu su učestvovali i članovi iz Rusije, Bugarske, Turske, Slovačke, Litvanije, Gruzije i Poljske. Na put iz Gacka išlo je 38 članova iz “B” postave ovog društva. Festival je bio revijalnog karaktera. Na festivalu su prikazali koreografije Šumadije, Istočne Srbije, Banata …

Ono što je između ostalog karakteristično za ovo KUD je to da veliku pažnju izazivaju kako nastupima tako i svojim nošnjama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

aVTOVACKA_CRKVA

Crkvena opština Avtovac – obavještenje

Dana 19. avgusta 2011. godine (petak) na dan praznovanja Svetog preobraženja Gospodnjeg u Avtovcu u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog biće služena Sveta liturgija i obilježen tradicionalni narodni sabor.

Program:

09:00 h       – Sveta Liturgija i sveštanje grožđa;

U nastavku  – Posluženje u porti Hrama;

                  – Kulturno umjetnički program;

                  – Takmičenje u sportskim disciplinama.

Pozivamo sve ljude dobre volje da svojim prisustvom uveličaju sabor i da zajedno sa nama uzmu učešća u proslavljanju praznika Gospodnjeg.

Slivlja_7

Osvećenje Hrama Svetog Vladike Nikolaja u Slivljima

Istorijski dan za Slivlja, selo koje se nalazi na tromeđi triju opština: Gacka, Nevesinja i Kalinovika, bio je u subotu, 13. 08. 2011. godine. Osvećen je hram u Slivljima, prvi hram u našoj eparhiji posvećen Svetom Vladici Nikolaju žičkom i svesrpskom, služenjem Svete Liturgije kojom je načalstvovao Preosvešteni Vladika Grigorije uz sasluženje sveštenika:

Zvezadana Živanovića (iz Despotovca), Blagote Vasiljevića (paroha sutorinskog), Nikole Jankovića (starješine trebinjskog sabornog hrama), Radivoja Krulja (starješine sabornog hrama u Mostaru), Velimira Kovača (starješine gatačkoh hrama), Radoslava Lakete (paroha u Perastu), Mihajla Andrića (sveštenika nevesinjskog), Zorana Ilića (starješine sabornog nevesinjskog hrama), Milana Bužanina (paroha konjičkog), Milana Unkovića (paroha prve trebinjske parohije-parohije poličke), Siniše Šarenca (bataljonskog sveštenika u bilećkoj kasarni), (paroha slivaljskog) Danila Dangubića,  đakona: Pavla Ratkovića, Milana Stanjevića, Vladimira Vukanovića i oko hiljadu pravoslavnih hrišćana iz raznih krajeva Republike Srpske.

Domaćini su se potrudili da kompletan događaj bude događaj za pamćenje. Pripremili su trpezu ljubavi za sve prisutne, a kulturno – umjetnički pogram i radost nakon ručka organizovani su sa ukusom, mjerom i u sakladu sa osvećenjem i narodnim sabranjem.

HRAM U SLIVLJIMA – SLIVLJA U HRAMU

SELO SLIVLJA SE NALAZI NA SAMOJ GRANICI DVIJE OPŠTINE, GACKO I NEVESINJE. SVOJE IME, SLIVLJA, VJEROVATNO DUGUJU IZVORU KOJI SE NALAZI NA SRED SELA ILI ZBOG KONFIGURACIJE SLIVSKOG TERENA. SELO JE SMJEŠTENO IZMEĐU PLANINSKIH PREDJELA BRNJCA I MORINA. NADMORSKA VISINA SLIVALJA JE IZMEĐU 1078 I 1200 METARA. OVO SELO PAMTI ŽIVOT OD RIMSKOG, PREKO VIZANTIJSKOG, DUŠANOVOG, TURSKOG I AUSTRIJSKOG CARSTVA.

POD OVIM IMENOM SELO SE PRVI PUT POMINJE 1477. GOD.  SVE DO DRUGOG SVJETSKOG RATA (JESEN 1944. GOD.). SLIVLJA SU ADMINISTRATIVNO PRIPADALA NEVESINJU I NEVESINJSKOJ PAROHIJI, TE SE NI DAN DANAS NE OSJEĆAJU GAČANIMA, IAKO ZVANIČNO PRIPADAJU GATAČKOJ OPŠTINI I U POTPUNOSTI SU UPUĆENI NA GACKO. GODINE 1940. SELO JE IMALO 95 DOMAĆINSTAVA I OKO 730 STANOVNIKA. DANAS, U SELU DIMI ŠEST ODŽAKA I ŽIVI JEDANAESTERO ČELJADI, OD KOJIH SAMO TROJE IMAJU MANJE OD 55 GODINA.

MEĐUTIM, DAO JE BOG, PA SMO I U NEOSVEĆENOM HRAMU DO SADA KRSTILI DESETAK MALIŠANA (KOJI NARAVNO NE ŽIVE U SLIVLJIMA, ALI NJIHOVI RODITELJI VOLE SLIVLJA). VRLO JE TEŠKO ODREDITI KOME OVAJ NAROD PRIPADA PO SVOM MENTALITETU, S OBZIROM DA OVA DVA GRADIĆA U MNOGOME NE DIJELE ISTE VRIJEDNOSTI, NITI PO NARAVI, BEZ OBZIRA NA GEOGRAFIJU KOJA IH NESUMLJIVO VEZUJE, IMAJU OZBILJNIJIH SLIČNOSTI. SVAKO, PA I OVO HERCEGOVAČKO SELO, IMA SVOJ KRST I ISTORIJSKU DRAMATURGIJU I LAKO SE MOŽE POZVATI NA JUNAKE I ISTAKNUTE VOĐE U NAŠOJ ISTORIJI. TAKO U SLIVLJIMA MOŽETE ČUTI ČESTO POMINJANJE IMENA HARAMBAŠE PERA TUNGUZA.
U OVOM SELU JE, NEGDJE OD UROŠA I DO TURSKOG ZULUMA U 15-OM VIJEKU POSTOJAO PRAVOSLAVNI MANASTIR (SA BROJNIM MONAŠTVOM) ČIJE OSTATKE BI OZBILJAN ARHEOLOŠKI PRISTUP VRLO BRZO UTVRDIO, N’O ZA SVE TO DO OVIH DANA NIJE BILO POSEBNOG INTERESOVANJA. TURCI SU I U SLIVLJIMA IZGRADILI SVOJU BOGOMOLJU KOJU SU NAKON OSLOBOĐENJA SRBI UKLONILI, ALI NIKADA NISU SMOGLI SNAGE I JEDNOMISLIJA DA PODIGNU PRAVOSLAVNI HRAM.

KAKVO GOD DA JE, A NIJE LOŠE, OVO POKOLJENJE SE POKAZALO NAJDOSTOJNIJE, TE UZ BOŽIJU POMOĆ I SOPSTVENI TRUD PODIGLO OVAJ HRAM, MALEN, ALI NEOBIČNO ZNAČAJAN. NE BI NI BILO ČUDO TO ŠTO OVO HERCEGOVAČKO SELO NEMA SVOJU CRKVU, (A NI U BLIZINI NEMA HRAM KOJI BI NJIMA KORISTIO) DA IZ OVOG SELA NE POTIČE ČAK OSAMNAEST SRPSKIH PORODICA: DAMJANCI, NIKITOVIĆI, DRAŠKOVIĆI, PROROCI, SALATIĆI, IGNJATOVIĆI, PIKULE, STANIĆI, BOGDANOVIĆI, JEREMIĆI, TUNGUZI, STAJIĆI, HRNJEZI, AJKALI, BJELOGLAVI, ĆEKLIĆI, NJEGUŠI, GOLUBOVIĆI…

ČINI SE, DA SE MILOST BOŽIJA, BAŠ O OVOM VAKTU, SLILA U SLIVLJA I OKUPILA SAV OVAJ RASELJENI I RASIJANI NAROD U IMENU VLADIKE NIKOLAJA SVESRPSKOG, KOME U ČAST, PO BLAGOSLOVU VLADIKE GRIGORIJA, OSVEĆENJEM POSVEĆUJEMO PRVI HRAM NA PODRUČJU EPARHIJE ZAHUMSKO-HERCEGOVAČKE I PRIMORSKE.

PAROH DRUGE GATAČKE PAROHIJE

jerej DANILO DANGUBIĆ

Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska

 

 

Шумско газдинство “Гацко” Гацко

НАЗИВ: Шумско газдинство „Гацко“ Гацко
АДРЕСА: Немањина бр. 4
ТЕЛ: 059/ 470-060Шумско газдинство „Гацко“ управља и газдује са шумама и шумским земљиштем на гатачком шумско-привредном подручју са сједиштем у Гацку.До 1993. год.  пословало је у саставу Шумског газдинства „Ботин“ Невесиње са статусом Шумске управе и интерним обрачуном.

Шумски фонд са којим управља и газдује ово шумско газдинство се састоји од: површина шума и шумског земљишта од 49.682 ha у којем високе шуме са природном обновом учествују са 15%, високе деградиране шуме 1%, шумске културе 1%, изданачке шуме 16%, површине подесне за пошумљавање 58%, површине неподесне за пошумљавање 7% и узурпације 1%. На подручју Херцеговине формирано је подручје крша, у чији састав улазе општине Требиње, Билећа, Љубиње и дијелови општине Гацко (око 32.000 ha), Невесиње и Берковићи.

Финансирање  радова на кршу врши се из буџета Републике Српске и из средстава проширене репродукције шума. У залихи свеокупне дрвне масе од 2.758.000 м³ четинари учествују са 17% и лишћари са 83%. Годишњи запремински прираст свеукупне дрвне масе је 60.000 м³. У последњих 7 година просјечно је годишње посјечено 5.400 м³ свеукупне дрвне масе, која износи 6% етата и 8% прираста. Неуобичајена разлика између прираста етата извршених сјеча је последица сиромашног шумског фонда на великој површини.

У последњих 8 година од шумско-узгојних радова вршено је пошумљавање на површини од 90,5 ha.
Шумско газдинство се до сада није значајније бавило активностима везаним за споредне шумске производе. Ловне површине шумскопривредног подручја Шумско газдинство је уступило на кориштење локалном ловном друштву. Стручне услуге у газдовању приватним шумамана површини од 2.943 hа са дрвном залихом 363.202 м³, врши шумско газдинство.
Шумско газдинство своје пословање обавља са 16 радника у сталном радном односу.

Дом здравља “Проф. др Саво Бумбић” Гацко

НАЗИВ: Дом здравља  „Проф. др Саво Бумбић“ Гацко
АДРЕСА: Солунских Добровољаца бр. 48
ТЕЛ: 059/ 472-013, 472-012, 472-215
ТЕЛ/ФАКС: 059/472-624

До 1992. год. Дом здравља Гацко био у саставу Регионалног центра Требиње, а од 1992. ради као Дом Здравља Гацко. 1996. године добија назив: Дом Здравља „Проф. др Саво Бумбић“ Гацко.
Запошљава 73 радника.
Ради примарни ниво здравствене заштите, а у току је процес трансформације рада по концепту породичне медицине са 6 тимова и консултативно специјалистичком здравственом заштитом из гинекологије, педијатрије и стоматологије.
У саставу Дома Здравља ради Центар Базичне Рехабилитације и Центар за Ментално Здравље. Дијагностичке услуге у Дому Здравља су: Лабораторијске, РТГ и УЗ.
Број регистрованих становника за тимове породичне медицине је 9300 до 30. 06. 2009.

Радно вријеме Дома здравља је:
Прва смјена – од 7 до 14 часова;
Друга смјена – од 14 до 22 часа;
Хитна медицинска помоћ – од 22 до 7 часова.

Дом Здравља „Проф. др Саво Бумбић“ је једина установа здравствене заштите у подручју општине Гацко.

Радио Гацко

НАЗИВ: Радио Гацко
АДРЕСА: Солунских добровољаца бр. 2
ТЕЛ: 059/472-037, 059/472-722

Једино локално информативно гласило у општини, Радио Гацко, егзистира од 7. децембра 1992. године када је основан на  редовној сједници Скупштине општине.

Овај електронски медиј седмочасовни програм (од 8 до 15 часова) емитује на УКТ Фреквецији 90 мегахерца и  квалитетеним сигналом покрива шире подручје гатачке општине те дијелове сусједних херецеговачких општина. На припреми и реализацији програма запослено је пет сталних и један радник на одређено вријеме. Сходно Уговору са Радио Телевизијом Републике Српске  након 15 часова на фрекевенцији Радио Гацко реемитује се програм РТРС-а. Радио станица има модерну студијску опрему, а емисиона локација предајника је на Јовановом брду .

Одговорним радом Радио Гацко је задобио  повјерење широког аудиторијума.

Град има свој радио способан да се нађе на мјесту дешавања важних догађаја на широком простору општине  и тако је постао право народно гласило.
Слух за имулсе новог времена, углед у јавности, поштовање према утемељивачима  гарантује  опстанак ове медијске  куће .
Радио Гацко емитује програм у складу са савременим начином живота и по вољи аудиторијума. Програмску шему чини свеколики живот општине од економије, културе, образовања, спорта, дјечијих и омладинских и комерцијланих  програма  до неизбјежне политике.
Према проведеним анектама слушаност локалног радија  радним данима се креће  преко 60 одсто док у данима викенда достиже и завидних 80 процента.

Слушаоци дају приоритет Јутарњем програму, емисијама Отвореног програма, тематским  контакт емисијама, а ту је и увијек радо слушана дјечија емисија „Шарени свијет маште“.
Радио Гацко посједује Дозволу за рад Регулатирне агенције за комуникације. Органи управљања су директор и главни и одговорни уредник, Управни одбор и Уредничко вијеће.