Blog

Slivlja_7

Osvećenje Hrama Svetog Vladike Nikolaja u Slivljima

Istorijski dan za Slivlja, selo koje se nalazi na tromeđi triju opština: Gacka, Nevesinja i Kalinovika, bio je u subotu, 13. 08. 2011. godine. Osvećen je hram u Slivljima, prvi hram u našoj eparhiji posvećen Svetom Vladici Nikolaju žičkom i svesrpskom, služenjem Svete Liturgije kojom je načalstvovao Preosvešteni Vladika Grigorije uz sasluženje sveštenika:

Zvezadana Živanovića (iz Despotovca), Blagote Vasiljevića (paroha sutorinskog), Nikole Jankovića (starješine trebinjskog sabornog hrama), Radivoja Krulja (starješine sabornog hrama u Mostaru), Velimira Kovača (starješine gatačkoh hrama), Radoslava Lakete (paroha u Perastu), Mihajla Andrića (sveštenika nevesinjskog), Zorana Ilića (starješine sabornog nevesinjskog hrama), Milana Bužanina (paroha konjičkog), Milana Unkovića (paroha prve trebinjske parohije-parohije poličke), Siniše Šarenca (bataljonskog sveštenika u bilećkoj kasarni), (paroha slivaljskog) Danila Dangubića,  đakona: Pavla Ratkovića, Milana Stanjevića, Vladimira Vukanovića i oko hiljadu pravoslavnih hrišćana iz raznih krajeva Republike Srpske.

Domaćini su se potrudili da kompletan događaj bude događaj za pamćenje. Pripremili su trpezu ljubavi za sve prisutne, a kulturno – umjetnički pogram i radost nakon ručka organizovani su sa ukusom, mjerom i u sakladu sa osvećenjem i narodnim sabranjem.

HRAM U SLIVLJIMA – SLIVLJA U HRAMU

SELO SLIVLJA SE NALAZI NA SAMOJ GRANICI DVIJE OPŠTINE, GACKO I NEVESINJE. SVOJE IME, SLIVLJA, VJEROVATNO DUGUJU IZVORU KOJI SE NALAZI NA SRED SELA ILI ZBOG KONFIGURACIJE SLIVSKOG TERENA. SELO JE SMJEŠTENO IZMEĐU PLANINSKIH PREDJELA BRNJCA I MORINA. NADMORSKA VISINA SLIVALJA JE IZMEĐU 1078 I 1200 METARA. OVO SELO PAMTI ŽIVOT OD RIMSKOG, PREKO VIZANTIJSKOG, DUŠANOVOG, TURSKOG I AUSTRIJSKOG CARSTVA.

POD OVIM IMENOM SELO SE PRVI PUT POMINJE 1477. GOD.  SVE DO DRUGOG SVJETSKOG RATA (JESEN 1944. GOD.). SLIVLJA SU ADMINISTRATIVNO PRIPADALA NEVESINJU I NEVESINJSKOJ PAROHIJI, TE SE NI DAN DANAS NE OSJEĆAJU GAČANIMA, IAKO ZVANIČNO PRIPADAJU GATAČKOJ OPŠTINI I U POTPUNOSTI SU UPUĆENI NA GACKO. GODINE 1940. SELO JE IMALO 95 DOMAĆINSTAVA I OKO 730 STANOVNIKA. DANAS, U SELU DIMI ŠEST ODŽAKA I ŽIVI JEDANAESTERO ČELJADI, OD KOJIH SAMO TROJE IMAJU MANJE OD 55 GODINA.

MEĐUTIM, DAO JE BOG, PA SMO I U NEOSVEĆENOM HRAMU DO SADA KRSTILI DESETAK MALIŠANA (KOJI NARAVNO NE ŽIVE U SLIVLJIMA, ALI NJIHOVI RODITELJI VOLE SLIVLJA). VRLO JE TEŠKO ODREDITI KOME OVAJ NAROD PRIPADA PO SVOM MENTALITETU, S OBZIROM DA OVA DVA GRADIĆA U MNOGOME NE DIJELE ISTE VRIJEDNOSTI, NITI PO NARAVI, BEZ OBZIRA NA GEOGRAFIJU KOJA IH NESUMLJIVO VEZUJE, IMAJU OZBILJNIJIH SLIČNOSTI. SVAKO, PA I OVO HERCEGOVAČKO SELO, IMA SVOJ KRST I ISTORIJSKU DRAMATURGIJU I LAKO SE MOŽE POZVATI NA JUNAKE I ISTAKNUTE VOĐE U NAŠOJ ISTORIJI. TAKO U SLIVLJIMA MOŽETE ČUTI ČESTO POMINJANJE IMENA HARAMBAŠE PERA TUNGUZA.
U OVOM SELU JE, NEGDJE OD UROŠA I DO TURSKOG ZULUMA U 15-OM VIJEKU POSTOJAO PRAVOSLAVNI MANASTIR (SA BROJNIM MONAŠTVOM) ČIJE OSTATKE BI OZBILJAN ARHEOLOŠKI PRISTUP VRLO BRZO UTVRDIO, N’O ZA SVE TO DO OVIH DANA NIJE BILO POSEBNOG INTERESOVANJA. TURCI SU I U SLIVLJIMA IZGRADILI SVOJU BOGOMOLJU KOJU SU NAKON OSLOBOĐENJA SRBI UKLONILI, ALI NIKADA NISU SMOGLI SNAGE I JEDNOMISLIJA DA PODIGNU PRAVOSLAVNI HRAM.

KAKVO GOD DA JE, A NIJE LOŠE, OVO POKOLJENJE SE POKAZALO NAJDOSTOJNIJE, TE UZ BOŽIJU POMOĆ I SOPSTVENI TRUD PODIGLO OVAJ HRAM, MALEN, ALI NEOBIČNO ZNAČAJAN. NE BI NI BILO ČUDO TO ŠTO OVO HERCEGOVAČKO SELO NEMA SVOJU CRKVU, (A NI U BLIZINI NEMA HRAM KOJI BI NJIMA KORISTIO) DA IZ OVOG SELA NE POTIČE ČAK OSAMNAEST SRPSKIH PORODICA: DAMJANCI, NIKITOVIĆI, DRAŠKOVIĆI, PROROCI, SALATIĆI, IGNJATOVIĆI, PIKULE, STANIĆI, BOGDANOVIĆI, JEREMIĆI, TUNGUZI, STAJIĆI, HRNJEZI, AJKALI, BJELOGLAVI, ĆEKLIĆI, NJEGUŠI, GOLUBOVIĆI…

ČINI SE, DA SE MILOST BOŽIJA, BAŠ O OVOM VAKTU, SLILA U SLIVLJA I OKUPILA SAV OVAJ RASELJENI I RASIJANI NAROD U IMENU VLADIKE NIKOLAJA SVESRPSKOG, KOME U ČAST, PO BLAGOSLOVU VLADIKE GRIGORIJA, OSVEĆENJEM POSVEĆUJEMO PRVI HRAM NA PODRUČJU EPARHIJE ZAHUMSKO-HERCEGOVAČKE I PRIMORSKE.

PAROH DRUGE GATAČKE PAROHIJE

jerej DANILO DANGUBIĆ

Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska

 

 

Шумско газдинство “Гацко” Гацко

НАЗИВ: Шумско газдинство „Гацко“ Гацко
АДРЕСА: Немањина бр. 4
ТЕЛ: 059/ 470-060Шумско газдинство „Гацко“ управља и газдује са шумама и шумским земљиштем на гатачком шумско-привредном подручју са сједиштем у Гацку.До 1993. год.  пословало је у саставу Шумског газдинства „Ботин“ Невесиње са статусом Шумске управе и интерним обрачуном.

Шумски фонд са којим управља и газдује ово шумско газдинство се састоји од: површина шума и шумског земљишта од 49.682 ha у којем високе шуме са природном обновом учествују са 15%, високе деградиране шуме 1%, шумске културе 1%, изданачке шуме 16%, површине подесне за пошумљавање 58%, површине неподесне за пошумљавање 7% и узурпације 1%. На подручју Херцеговине формирано је подручје крша, у чији састав улазе општине Требиње, Билећа, Љубиње и дијелови општине Гацко (око 32.000 ha), Невесиње и Берковићи.

Финансирање  радова на кршу врши се из буџета Републике Српске и из средстава проширене репродукције шума. У залихи свеокупне дрвне масе од 2.758.000 м³ четинари учествују са 17% и лишћари са 83%. Годишњи запремински прираст свеукупне дрвне масе је 60.000 м³. У последњих 7 година просјечно је годишње посјечено 5.400 м³ свеукупне дрвне масе, која износи 6% етата и 8% прираста. Неуобичајена разлика између прираста етата извршених сјеча је последица сиромашног шумског фонда на великој површини.

У последњих 8 година од шумско-узгојних радова вршено је пошумљавање на површини од 90,5 ha.
Шумско газдинство се до сада није значајније бавило активностима везаним за споредне шумске производе. Ловне површине шумскопривредног подручја Шумско газдинство је уступило на кориштење локалном ловном друштву. Стручне услуге у газдовању приватним шумамана површини од 2.943 hа са дрвном залихом 363.202 м³, врши шумско газдинство.
Шумско газдинство своје пословање обавља са 16 радника у сталном радном односу.

Дом здравља “Проф. др Саво Бумбић” Гацко

НАЗИВ: Дом здравља  „Проф. др Саво Бумбић“ Гацко
АДРЕСА: Солунских Добровољаца бр. 48
ТЕЛ: 059/ 472-013, 472-012, 472-215
ТЕЛ/ФАКС: 059/472-624

До 1992. год. Дом здравља Гацко био у саставу Регионалног центра Требиње, а од 1992. ради као Дом Здравља Гацко. 1996. године добија назив: Дом Здравља „Проф. др Саво Бумбић“ Гацко.
Запошљава 73 радника.
Ради примарни ниво здравствене заштите, а у току је процес трансформације рада по концепту породичне медицине са 6 тимова и консултативно специјалистичком здравственом заштитом из гинекологије, педијатрије и стоматологије.
У саставу Дома Здравља ради Центар Базичне Рехабилитације и Центар за Ментално Здравље. Дијагностичке услуге у Дому Здравља су: Лабораторијске, РТГ и УЗ.
Број регистрованих становника за тимове породичне медицине је 9300 до 30. 06. 2009.

Радно вријеме Дома здравља је:
Прва смјена – од 7 до 14 часова;
Друга смјена – од 14 до 22 часа;
Хитна медицинска помоћ – од 22 до 7 часова.

Дом Здравља „Проф. др Саво Бумбић“ је једина установа здравствене заштите у подручју општине Гацко.

Радио Гацко

НАЗИВ: Радио Гацко
АДРЕСА: Солунских добровољаца бр. 2
ТЕЛ: 059/472-037, 059/472-722

Једино локално информативно гласило у општини, Радио Гацко, егзистира од 7. децембра 1992. године када је основан на  редовној сједници Скупштине општине.

Овај електронски медиј седмочасовни програм (од 8 до 15 часова) емитује на УКТ Фреквецији 90 мегахерца и  квалитетеним сигналом покрива шире подручје гатачке општине те дијелове сусједних херецеговачких општина. На припреми и реализацији програма запослено је пет сталних и један радник на одређено вријеме. Сходно Уговору са Радио Телевизијом Републике Српске  након 15 часова на фрекевенцији Радио Гацко реемитује се програм РТРС-а. Радио станица има модерну студијску опрему, а емисиона локација предајника је на Јовановом брду .

Одговорним радом Радио Гацко је задобио  повјерење широког аудиторијума.

Град има свој радио способан да се нађе на мјесту дешавања важних догађаја на широком простору општине  и тако је постао право народно гласило.
Слух за имулсе новог времена, углед у јавности, поштовање према утемељивачима  гарантује  опстанак ове медијске  куће .
Радио Гацко емитује програм у складу са савременим начином живота и по вољи аудиторијума. Програмску шему чини свеколики живот општине од економије, културе, образовања, спорта, дјечијих и омладинских и комерцијланих  програма  до неизбјежне политике.
Према проведеним анектама слушаност локалног радија  радним данима се креће  преко 60 одсто док у данима викенда достиже и завидних 80 процента.

Слушаоци дају приоритет Јутарњем програму, емисијама Отвореног програма, тематским  контакт емисијама, а ту је и увијек радо слушана дјечија емисија „Шарени свијет маште“.
Радио Гацко посједује Дозволу за рад Регулатирне агенције за комуникације. Органи управљања су директор и главни и одговорни уредник, Управни одбор и Уредничко вијеће.

Svečano otvorena četvrta po redu likovna kolonija

Sinoć je u holu Doma kulture svečano otvorena četvrta po redu likovna kolonija “Gacko – Klinje 2011”. Istovremeno je otvorena izložba svih radova sa prethodne kolonije.

Riječi dobrodošlice uputio je direktor Kulturno – sportskog centra Mileta Davidović istaknuvši, izmedju ostalog, da će svi zainteresovani građani moći pogledati radove svakim danom od 19. avgusta u vremenu od 8:00 h do 14:00 h i od 20:00 h do 21:00 h.

Zamjenik načelnika opštine Radoica Antunović je izrazio želju da se umjetnici lijepo osjećaju i nadu da će ovaj kulturni događaj opstati dugi niz godina, a zatim i svečano otvorio ovogodišnju likovnu koloniju “Gacko – Klinje 2011”.

Učešće u koloniji uzeli su Branislav Kovačević – Kova iz Pala, Nenad Nestorović iz Brčkog, Dragan Bartula iz Loznice, Zoran Anđelić iz Trebinja i drugi. Neki umjetnici koji zbog obaveza nisu mogli prisustvovati učestvovaće sa svojim djelima. Akademski likovni umjetnici koji će predstavljati Gacko su Tanja Pikula, Nataša Milović i Jelena Glogovac – Savić.

I ove godine selektor kolonije je Drago Vučić, akademski slikar iz Bileće. On je izrazio zahvalnost Opštini koja je najvećim dijelom finansijski pomogla da se  kolonija održi, Kulturno-sportskom centru koji je organizator i medijima koji prate ovaj kulturni događaj.

Likovna kolonija biće održana u motelu Košuta do petka 19. avgusta.

lk_1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

lk_2

lk_3

lk_4

„Центар за социјални рад“ Гацко

НАЗИВ: „Центар за социјални рад“ Гацко
АДРЕСА: Немањина бр. 7
ТЕЛ: 059/ 470-080
ТЕЛ/ФАКС: 059/ 472-372, 059/ 472-940
e-mail: csr111ga@teol.netЦентар за социјални рад Гацко је једина јавна установа на подручју општине Гацко чија је основна дјелатност социјални рад без смјештаја, односно утврђивање и рјешавање у првом степену о правима прописаним Законом о социјалној заштити, породичним законом, Законом о дјечијој  заштити, те пружање услуга социјалног рада и исплата новчаних средстава сходно оствареним правима корисника.

Основан је 12.08.1993. год.
Простор  у коме је  смјештен  центар  је  власништво оснивача, тј. општине Гацко, површине је 100м²,   (4 канцеларије – 2 намијењене за пружање стручних услуга корисницима ) и дјелимично одговара Правилнику о пословима и нормативима, стручним кадровима и смјештајним условима центра.

Техничка опремљеност центра је добра. Центар за социјални рад у спровођењу активности у области социјалне заштите, дјечије заштите, породично – правне заштите, старатељства, усвојења и кривично – правне заштите малољетника врши слиједеће послове и услуге:

1. Открива и прати социјалне потребе и проблеме грађана и предузима потребне мјере за рјешавање,
2. предлаже и предузима мјере у рјешавању социјалних проблема, потреба и патолошких појава грађана,
3. организује  и спроводи одговарајуће облике социјалне заштите, дјечије заштите, породично – правне заштите, заштите малољетника и у овим активностима непосредно пружа своје услуге,
4. развија и унапређује превентивне активности које доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема и паталошких појава,
5. пружа дијагностичке услуге, спроводи одговарајући третман, савјетодавне терапијске услуге и стручну помоћ корисницима,
6. подстиче, организује и координира професионални и добровољни хуманитарни рад у области социјалне заштите, дјечије заштите, породично – правне заштите, заштите старих и малољетних лица,
7. ради на извршењу васпитних мјера,
8. сарађује са невладиним организацијама и вјерским заједницама,
9. води евиденцију и документацију о извршеним пословима и услугама,
10. врши и друге послове утврђене законима и одлукама Скупштине општине.

Центар за социјални рад у свом раду користи:

•    Закон о социјалној заштити;
•    Измјене и допуне закона о социјалној заштити;
•    Закон о дјечијој заштити;
•    Породични закон;
•    Кривични закон;
•    Закон о општем управном поступку.

У популацији грађана социјална заштита обухвата:

1) малољетнике;
– без родитељског старања,
– ометене у физичком и психичком развоју,                                                                                         – чији је развој ометен породичним приликама,
– васпитно занемарене и запуштене.

2) пунољетна лица;
– материјално необезбијеђена и за рад неспособна лица,
– стара лица без породичног старања,
– инвалидна лица,
– лица са друштвено негативним понашањем,
– лица којима је због посебних околности потребна социјална заштита.

Поред послова који се односе на непосредну социјалну заштиту у центру се обављају послови старатељства и та област је регулисана Породичним законом и кроз своје реперкусије посредно утиче, односно ствара појединачне обавезе у области породичне и социјалне заштите.
Орган старатељства има статус овлаштеног друштвеног органа, који штити и заступа интересе све малољетне дјеце и других чланова породице којима је потребна друштвена заштита, и он је један од најзначајнијих фактора који стручно заснива и остварује мјере друштвене политике према породици, а посебно према дјеци чији је развој угрожен породичним приликама у најширем смислу ријечи.

Тако орган старатељства поред старања о малољетној дјеци, према којој родитељи не врше родитељске дужности и права и одраслих лица без пословне способности, има задатке и овлаштења за примјену одређених мјера породично – правне заштите у области: односа родитеља и дјеце, усвојења, брака и брачних односа. Овај орган такође има кључну позицију у области кривично правне заштите малољетних учиниоца кривичних дјела и дјеце са поремећајима у понашању.

Веома важни послови које обавља центар су послови дјечије заштите. Дјечија заштита се остварује примјеном Закона о дјечијој заштити, а средства за обезбјеђивање права од општег интереса из овог закона обезбјеђују се путем Јавног фонда за дјечију заштиту који врши стални надзор над овом области, те програмски стручно остварује послове из своје надлежности.

Права  у области дјечије заштите су:

1. Накнада плате за вријеме кориштења породиљског одсутва,
2. матерински додатак,
3. помоћ за опрему новорођенчета,
4. додатак на дјецу,
5. задовољавање развојних потреба дјеце,
6. предшколско васпитање и образовање за дјецу без родитељског старања, дјецу са сметњама у развоју и дјецу на дужем болничком лијечењу,
7. васпитно – образовни програми припремања дјеце за школу,
8. боравак, предшколско васпитање и образовање и превентивна здравствена заштита дјеце предшколског узраста,
9. одмор и рекреација дјеце до 15 година старости у дјечијем одмаралишту,
10. регресирање трошкова боравка дјеце у предшколској установи одмора и рекреације.

Центар за социјални рад има 9 запослених радника.

За обављање сложених послова поред и индивидуалног стручног рада послови се обављају преко стручних тимова. У центру су ангажована два стручна тима и то: стручни тим за послове социјалне заштите, и стручни тим за послове породичне и дјечије заштите, старатељства, усвојења, малољетничке деликвенције савјетодавног рада и покушаја мирења супружника при разводу брака и друго.