ЗП Рудник и Термоелектрана Гацко, А.Д. Гацко

НАЗИВ: ЗП Рудник и Термоелектрана Гацко, А.Д. Гацко
АДРЕСА: Гацко, Грачаница бб, 89240
ТЕЛ: 059/471-283

Претежна дјелатност емитента: вађење и брикетирање лигнита, производња термоелектричне енергије и продаја електричне енергије.

Опис пословања емитента

Рудник и Термоелектрана Гацко се налазе у Гатачком енергетском базену у југоисточном дијелу Републике Српске. Реализација изградње, а у складу са урађеном инвестиционо-техничком документацијом, почела је 1974. године, тако што је изграђен површински коп Грачаница од 1,8 милиона тона угља и блок снаге 300 МW. Објекат Рудника и Термоелектране ушао је у производњу 9. фебруара 1983. Главна опрема Рудника и ТЕ Гацко испоручена је углавном из бившег Совјетског Савеза.

Рудник и ТЕ Гацко су енергетски капацитет који је изграђен заједничким финансирањем ЕП БиХ и ЗЕО Хрватске у односу 2:1. Већ у пробном раду показало се да се не може постићи пројектовано оптерећење од 300 МW. Главни разлог је што је калорична вриједност распложивог угља у распону од 6000 до 8000 кЈ/кг, умјесто пројектованих 10300 кЈ/кг. Због тога се 1989. приступило реконструкцији котла са циљем остварења максималне снаге ложењем стварно расположивог угља.

Термоелектрана је моћан и значајан термоенергетски производни капацитет са годишњом производњом и предајом у заједнички електроенергетски систем ефективних 1.650.000.000 КWх електричне енергије. У концепцији и техничким рјешењима предвиђена је укупна инсталисана снага од 60 МW са фазном реализацијом 1×300 МW у првој фази и 1×300 МW у наредној фази, а на бази искориштења ресурса гатачког лигнита. Технолошка опрема блока, котао и турбина са пумпним и вентилаторским постројењем, совјетске је производње. Генератор је заједничко дјело Рада Кончара из Загреба (статор) и Електросиле из Лењинграда (ротор). На основу главног пројекта блока, кога је урадила пројектна организација Мотеп из Москве, Енергоинвест из Сарајева је пројектовао рад свих пратећих и помоћних објеката ТЕ: систем снадбијевања сировом водом за ТЕ и припремом свих технолошких вода за рад котла и постројења, систем унутрашњег и вањског транспорта шљаке и пепела са депонијама, систем снадбијевања и припреме потребних количина угља за ТЕ, систем отпадних и технолошких вода и цјелокупну инфраструктуру.

Снадбијевање водом је пројектовано и реализовано за потребе двије фазе, тј. 600 МW. Изграђена је нова насута брана и створена акумулација Врба од 14.000.000 м3 . За доток воде од Клиња до термоелектране положен је цјевовод дужине 6 км. За потребе напајања котла и допуну у расхладни систем изграђена су постројења за хемијску припрему воде, са капацитетом 3×60 м3/час што задовољава потребе два блока (600 МW).

Расхладни систем је затвореног циклуса. Изграђен је челични расхладни торањ, са пумпном станицом и циркулационим цјевоводом. Угаљ се у континуитету допрема из Рудника системом транспортних трака до дробилишног постројења, а послије проласка кроз дробилицу, преко два одлагача-узимача, одлаже се на депо за хомогенизацију или се директно транспортује до котловских бункера. Депонија је капацитета 320.000 тона, што обезбјеђује резерву за рад блока 45 дана. Угаљ из бункера, преко 8 млинова, у виду угљене прашине убацује се у ложиште котла, гдје сагорјева.

Димни гасови из котла преко електро-филтерског постројења, пречишћавају се са ефикасношћу до 99,8% и кроз димњак висине 164 метра избацују се у атмосферу. Унутрашњи систем шљаке од лежишта котла до сабирних бункера реализован је системом транспортних трака, а пепео се до бункера транспортује пнеуматски кроз цјевовод. Из бункера, шљака и пепео се одвозе камионски, претходно наквашени до 30% влаге на депонију Дражљево удаљену 7 км. Посебна пажња посветила се третману отпадних вода уградњом најсавременијих филтера.

Организациона структура

МХ ЕРС Требиње, ЗП Р и ТЕ Гацко, А.Д. Гацко се састоји од радних јединица:

– Радна јединица Рудник,

– Радна јединица Термоелектрана,

– Радна јединица Заједнички технички послови.

Сектори:

– Економско-финансијски сектор,

– Комерцијални сектор,

– Сектор за организационо-правне, опште и кадровске послове,

– Сектор за развој, пројектовање, инвестиције и информациони систем,

– Сектор друштвеног стандарда.

ГАТАЧКИ УГЉЕНИ БАСЕН

Гатачки угљени базен је смјештен у Гатачком пољу у сјевероисточном дијелу Херцеговине. Простире се на површини од око 40 км² на надморској висини од око 940 м, у типичном крашком подручју. Подручје се одликује веома карактеристичним климатским условима, гдје се температуре крећу од -30 до +370 Ц, са просјечним атмосферским падавинама од 1. 750 мм годишње. Терен је углавном равничарски. Басен је подијељен на четири експлоатациона поља: Западно експлоатационо поље, Централно експлоатационо поље, Источно експлоатационо поље и Повлатна угљена зона. Први радови на експлоатацији угља у Гацку су почели 1954. године на изданцима главног угљеног слоја, а 1982. године је пуштен у рад рудник лигнита “Грачаница” са годишњим капацитетом од 1. 800.000 тона угља и 3. 200.000 м откривке, на простору Западног експлоатационог поља. На ПК “Грачаница” је примјењена континуална технологија рада којом су постигнути задовољавајући резултати на производњи откривке и угља, што сврстава Гатачки базен у један од највећих у Републици Српској.

Резерве угља у Гацку процјењују се на преко 400.000.000 тона, а сматра се да те резерве обезбјеђују рад два блока снаге 300 МW за наредних 100 година. Истраживања су показала да је гатачки угаљ виског квалитета и да га је исплативо експлоатисати. У последње вријеме промјенила се технологија добијања угља. Примјењујући најновија научна истраживања, максимално се иде на селективно откопавање, па је сада угаљ на депонији доста чистији, без јаловине. То је резултирало да производња термоелектране 280 МW, смањује се број застоја и рјеђи су кварови.