У Гацку почели Ћоровићеви сусрети писаца – 23. Међународни научни скуп историчара
Традиционална манифестација Ћоровићеви сусрети писаца – 23. Међународни научни скуп историчара, данас је почела посјетом Спомен соби бораца Отаџбинског рата у Гацку и полагањем цвијећа на споменик погинулим борцима „Круна Гатачким јунацима“.
Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић, награду „Владимир Ћоровић“ за 2021. годину, уручио је др Срђану Рудићу, научном савјетнику Историјског института у Београду, за дјело „Босанска властела у XV веку„. Жири је оцијенио да је др Срђан Рудић, наведеним дјелом, дао изузетно значајан допринос српској историографији и тиме у потпуности заслужио ово високо признање.
Овогодишња тема скупа – 1941. година у историји и историографији окупила је историчаре из Републике Српске, Црне Горе, Србије, Италије и Аустрије.
Начелник општине Гацко истакао је да је Гацко епско мјесто гдје се историја преноси са кољена на кољено.
„Част и задовољство је бити домаћин једном оваквом аудиторијуму. Научни скуп историчара од националног је значаја и нешто велико, како за Гацко, тако и за Републику Српску. Тема скупа веома је важна и веома болна за српски народ, али ми морамо да се бавимо том темом“, нагласио је Милинковић.
Предсједник СПКД „Просвјета“ Радомир Вучковић истакао је да се већ другу годину за редом, Зборник радова штампа прије почетка манифестације.
„Међународни скуп историчара окупио је многа имена, мада због епидемиолошке ситуације један дио историчара није овдје, али су присутни у Зборнику који је већ изашао. У Зборнику имамо историчаре из Италије, Аустрије и са свих српских простора бивше Југославије. Заступљени су Универзитети али и Институти за историју. Овај научни скуп побуђује интерес код средњошколаца који га посјећују са професором Драгољубом Лажетићем и дио ученика одлази на студије историје због идеје очувања Српског идентитета на овим просторима“, рекао је Вучковић.
Добитник награде, др Срђан Рудић, изразио је захвалност СПКД „Просвјета“ и Општини Гацко која дуги низ година успјешно организује ову манифестацију, као и члановима жирија за признање.
„Признање ми представља велику част, прије свега што носи име једног од највећих српских историчара, те тако доприноси да се на најбољи начин одужимо историчару, интелектуалцу и човјеку, који је између својих политичких и научних ставова, дуги низ година био забрањиван и оспораван. И поред тога његова дјела су читана и утицала на велики број историчара“, закључио је Рудић.
Према његовим ријечима, дјело „Босанска властела у XV веку„ је прерађена докторска дисертација. Ријеч је о проучавању босанске властеле у 15 вијеку, односно о породицама које се помињу као свједоци на повељама босанских владара и обласних господара.
„Добитници награде „Владимир Ћоровић“ током протекле две деценије били су неки од најцењенијих и најпоштованијих српских историчара и не могу да не будем почаствован тим што сам се нашао у њиховом друштву“, истакао је Рудић.
Проф. др Драга Мастиловић, декан Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је да 23. Ћоровићеви сусрети у Гацку представљају један куриозитет када је у питању Српска историографија, јер су изњедрили преко 20 Зборника научних радова што је учинак једног историјског института.
„Поносни смо што се без прекида одржава ова манифестација. Ово је једна од најзначајнијих тема, посебно у данашње вријеме када се све више појављује оних који би да прекрајају историју, посебно историју Другог свјетског рата. Зато су овакви скупови од пресудног значаја, не само за сазнавање нових чињеница, већ и због његовања културе памћења толико потребне Српском народу“, рекао је Мастиловић.
Ћоровићеви сусрети – Научни скуп историчара, одржавају се у организацији СПКД „Просвјета“ Гацко, а под покровитељством Општине Гацко.
Суорганизатори манифестације су: Министарство просвјете и културе владе РС и Канцеларија за сарадњу са Србима у региону владе Р. Србије, а одржавање сусрета помогли су и предузећа Рудник и Термоелектрана, Антикорозија, Сафир и Термоградинг.
Рад научног скупа биће настављен сутра, промоцијом “Просвјетиних” издања у Парохијском дому манастира Св. Петра Зимоњића у Данићима.
