Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Вјерски објекти

Парохија Прва гатачка

Протојереј-ставрофор Велимир Ковач,
Парох прве гатачке парохије
Адреса: Трг Саве Владиславића бб.  Гацко
Тел: 059/471-278; 065/577-248;
ЦО (059/271-373)

e-mail: cogacko@teol.net

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Рођен 31.08.1977. год. у Требињу. Основну школу и гимназију завршио у Требињу студирао на Економском факултету у Приштини и на Теолошком факултету у Београду. Сада је апсолвент Богословског факултета у Фочи. Рукоположен за чтеца и ђакона од епископа ЗХиП Григорија на празник Св. великомученика Димитрија (8. новембра) 2001. год. у цркви Вазнесења Господњег у Невесињу. У чин свештеника рукоположен такође од епископа Григорија на празник Св. Игњатија Богоносца (2. јануара) 2002. год. у цркви Преображења Господњег у Требињу, и постављен за пароха на Зупцима и на Корјенићкој парохији. На тој парохији службовао до 14. јуна исте године од када је парох на Гатачкој парохији. Од средине 2000. године па до одласка у Гацко радио и у економату епархије ЗХиП. У чин протојереја ставрофора унапријеђен на Св. Литургији у недељу 26. јула 2009.год. при освећењу обновљеног храма Св. кнеза Лазара у Придворици.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ

Парохија Прва гатачка обухвата насељено мјесто Гацко источно од градског трга и новог храма и села : Улиње, Дражљево, Чемерно, Врба, Изгори и Придворица и има око 640 домова. Већина становништва живи у самом Гацку док су села ријетко насељена углавном старијим становништвом. Нешто боље стање што се тиче броја и састава становништва је у селима која су ближе граду и уз обод Гатачког поља. Укупан број становника по статистичким податцима за подручје Гатачке општине која обухвата поред двије Гатачке и Автовачку парохију је око 11500 становника. У току претходног рата готово сво неправославно (углавном муслиманско) становништвоје је напустило Гацко, а доселио се приближно исти број православног становништва избјеглих већином из долине Неретве. Послије последњег рата нешто православног становништва око 100 породица се вратило већином у Долину неретве, а за исто вријеме и један мањи број муслиманских породица се вратио у своја села у општини Гацко.

Територија коју сада обухвата Прва и Друга гатачка парохија прије Другог свјетског рата је била подијељена на више парохија: Гатачку, Наданићку, Фојничку. Послије рата због миграције становништва из села у град постојала је само Гатачка парохија. Због прогона и притиска комунистичке власти парохијски живот и у тој једној парохији одвијао се отежано. Богослужења су била нередовна свештеници прогоњени и затварани. Најчешће је један свештеник опслуживао и автовачку и гатачку парохију.

БОГОСЛУЖЕЊА И ПАРОХИЈСКИ ЖИВОТ

Саборни храм ове парохије је храм Силаска Св. Духа на Апостоле у Гацку. Богослужеља у овом храму су редовна и служе се по следећем распореду:

РАДНИМ ДАНИМА

ВЕЧЕРЊА у 19 ЧАСОВА (У зимском периоду у 18 часова)

АКАТИСТ СВ. ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ – петком послије вечерње службе

ЈУТРЕЊЕ у 7:30 ЧАСОВА

СУБОТОМ

ЈУТРЕЊЕ у 7:30 ЧАСОВА

СВ. ЛИТУРГИЈА у 8 ЧАСОВА

НЕДЈЕЉОМ

ЈУТРЕЊЕ у 8 ЧАСОВА

СВ. ЛИТУРГИЈА у 9 ЧАСОВА

ВЕЧЕРЊА у 19 ЧАСОВА (У зимском периоду у 18 Часова)

У Саборном храму наизмјенично по седмичним чредама служе свештеници Велимир Ковач и Данило Дангубић.

Предсједник Црквеног одбора је Јован Говедарица.

Црквењаци Саборног храма су Драган Куљанин и Трифко Бакоч.

Саборни храм има и дјечији хор са око 20 чланова који води попадија Милица Ковач.

У Основној школи у Гацку редовно се одржава настава вјеронауке коју изводе вјероучитељи свештеник Данило Дангубић, Жанела Пажин и Ђуро Матковић. У Средњошколском центру у Гацку у договору са професорима свештеници периодично одржавају предавања из вјеронауке.

Од 2008. год. у парохијском дому у Гацку повремено се одржавају предавања на разне духовне теме. Сала парохијског дома има 120 мјеста.

Парохија Друга Гатачка

Јереј Милан Стањевић
парох друге гатачке парохије
Адреса: Трг Саве Владиславића бб. 89240 Гацко
Тел: 066 528 714
е-пошта: cogacko@teol.net, milanstanja@gmail.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Jeреј Милан Стањевић, рођен је 3.7. 1985. године у Гацку. Основну школу је завршио у родном Гацку. По благослову Преосвештеног Епископа Захумаско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија, 2000. године уписао је Богословију Света Три Јерарха у Србињу-Фочи. По завршеној Богословији уписао је Богословски Факултет Светог Јована Богослова у Београду.

На празник Силаска Светог Духа на Апостоле 23. 5. 2010. године Преосвештени Владика Григорије рукоположио га је у чин ђакона и поставио да служи при храму Свете Тројице у Гацку. Затим је био, вјероучитељ је у Основној Школи Свети Сава у Гацку. Рукоположен је у чин презвитера 4. децембра 2012. године, од када је парох у Берковићима. Oд 1. септембра 2015. године постављен је за пароха Друге парохије гатачке.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ

Друга Гатачка Парохија основана је благословом Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија, 26. јула 2009.године Господње, о празнику Светог Архангела Гаврила, на дан освећења храма Светог Кнеза Лазара у Придворици. Ова парохија обухвата западну страну града Гацка и сва села која се налазе на магистралном путу Гацко-Невесиње укључујући и Гатачку Површ.

СЕЛА ДРУГЕ ГАТАЧКЕ ПАРОХИЈЕ:
Грачаница, Рудо Поље, Срђевићи, Вишњево, Краварево, Наданићи, Меданићи, Браићевићи, Руда Главица, Луковице, Градина, Фојница, Домрке, Југовићи, Кокорина, Криводо, Главице, Љесков Дуб, Сливља, Вртич и Цргово.

ХРАМОВИ У ПАРОХИЈИ

НАДАНИЋИ
Црква Св. Илије у Наданићима (8 км од Гацка према Невесињу).

Црква обновљена, односно наново сазидана на темељима старе цркве (из 1897. године) и свештана 1991.г.  Живописана 2003.г. Живопис радио Бобан Алмажан из Сремске Митровице. Велики народни сабор у Наданићима сваке године на славу Илиндан. Велики број села (која се налазе) на магистралном путу Гацко-Невесиње ову цркву доживљавају као свој Саборни Храм.

ФОЈНИЦА
Црква Вазнесења Господњег у Фојници (20 км од Гацка према Невесињу).

Свештана 1884.г. Послије тога више пута на њој вршене мање поправке. Први свештенослужитељ ове цркве је  био протојереј Аћим Братић тадашњи парох Фојничке парохије који је сахрањен са јужне стране цркве. Храм је 2008.г. пјескарен и у доброј мјери обновљен.

ДОМРКЕ
Црква Св Димитрија у Домркама (Гатачка Површ 25 км сјеверозападно од Гацка) .

Једна од најстаријих цркава на територији Гацка. Народно предање је везује за 13. вијек. Археолошка истраживања су показала да е црква обновљена 1883. године. Испод темеља те цркве су пронађени остатци из ранијег периода, али не тако стари како то каже народно предање иако код цркве постоји средњевјековно гробље. Црква је обновљена и свештана 2001. године.

ЈУГОВИЋИ
Црква Св. Николе у Југовићима (Гатачка Површ 33 км сјеверозападно од Гацка).

Нема поузданих података о старости цркве. Народно предање и ову цркву везује за средни вијек, и по том предању су је подигли чобани који су у току љета изгонили стоку на пашњаке у Гатачкој површи. Предање каже да су то били Немањића чобани. Црква је обновљена 1881. године.

ГРАЧАНИЦА
Црква Св. Николе у Грачаници (2 км сјеверозападно од Гацка).

По предању саграђена 1534. г. Обнављана је више пута 1754, 1814. и 1896. године. Око цркве се налази средњевјековно гробље па се претпоставља да је подигнута на темељима још старије цркве. Археолошка истраживања нису доведена до краја па ни ова претпоставка није још научно потврђена.

СРЂЕВИЋИ
Црква Св. Николе у Срђевићима.

Поузданих података о  старости цркве нема. Народно предање је веже за средњи вијек што потврђује и остатак старог живописа. Црква је под заштитом државе. Зна се да је обнављана 1883. године. Под надзором Завода за заштиту споменика црква се и сада.

Парохија Автовачка

Јереј Миодраг Вртикапа

Парох парохије автовачке
Адреса: Автовац бб ,
89240 Гацко
Телефон: 059/474-160 , 065/818-035
Email: miodrag33@yahoo.com
БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ 

Рођен 27. августа 1985. г. у Требињу од оца Ђока и мајке Борике р. Спремо. Рукоположен у чин ђакона у Недјељу Православља 21 . фебруара 2010 . г . у Храму Преображења Господњег у Требињу од Епископа ЗХиП г . Григорија. По благослову Епископа вршио ђаконску службу при храму Св.Вазнесења Господњег у Невесињу. У чин презвитера рукоположен је на празник Цвијети 28 . марта 2010 . г . у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару , такође од епископа ЗХиП г . Григорија. Дана, 30.марта 2010. године постављен је за пароха парохије бјелопољско-брдске у Бијелом Пољу – Мостар при храму Св. Вазнесења Господњег. Предавао је вјеронауку у седам школа на подручју Општине Мостар.По благослову Епископа г. Григорија, 22. новембра 2011. године премјештен је на парохију седму требињску у Требиње , а 30. августа 2012. г . премјештен је на парохију автовачку у Автовцу – Општина Гацко , такође по благослову  надлежног Епископа. Ожењен Славицом р . Рудан. Имају кћерку Марију.
ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ
Парохија Автовачка обухвата села из двије општине, Гатачке и Билећке. Из Билећке обухвата: Хоxиће, Корита, Риоца и Брестице, а из Гатачке: Автовац, Степен, Пржине, Даниће, Заграца, Липник, Муља, Самобор, Гареву, Малу Гареву, Добреља, Дулиће, Брљево, Казанце (Горњи Казанци припадају Републици СЦГ), Вратковиће, Михољаче, Јасеник, Берушицу, Жањевицу. Парохија има око 600 домова. Међу становништвом није било миграција, све су старосједиоци у великој већини. Већина парохије слави светог Јована Крститеља, затим Светога Николу, Светога Стефана Архиђакона, Светога Архангела Михаилла, Светога Георгија, а нешто мање парохијана Светога Саву, Свету Петку, Светога Тому апостола, Светога Игњатија, Лазареву суботу, Светога Стефана Дечанскога и зачеће Светога Јована Крститеља.

ПОДАЦИ О ЦРКВАМА
Автовачка парохија има 11 храмова. Саборни храм Светог Василија Острошког је у Автовцу, подигнут у вријеме Митрополита Петра Дабробосанског, Зимоњића 1907/08. године. У храму је похрањена ножна назувка Светитеља Василија Острошког, приликом пресвлачења 1996. и литије кроз Херцеговину. Саборне службе су за храмовну славу и за Преображење Господње.

Храм Светог Василија Острошког у Автовцу саграђен је и освећен 1907. Шездесетих година је на цркви саграђен звоник. Црква није обнављана.

Храм Светог Саве у селу Самобор. Није сачуван податак када је саграђен, зна се да је обнављан 1979. године па 2002. Постоји податак да је и прије ових година црква обнављана више пута, што говори да је храм из ранијег периода.

Храм свете Тројице у селу Гарева. Не зна се кад је саграђен. Обнављана је 1889. на темељима цркве која је ту већ постојала. У првом свјетском рату је рушен да би одмах 1921. године поново био обновљен. Последњи пут је уређен 1988. године.

Храм Светог Пророка Илије у селу Берушица, саграђен 1893. Срушен је од стране Аустругара, а обновљен и освећен 31. 07. 2005.

Храм Светог Николе у селу Добреља. Не зна се година кад је саграђен, из ранијег је периода. Постоји податак о обнови из 1884/9. 2001. године је обновљен и освећен.

Храм Светог Архангела Михаила у селу Казанци. Не зна се кад је саграђен. Први пут је обновљен 1833. године, па затим 1934., 1971. и 1991.

Храм Светог Петра Зимоњића у селу Данићи саграђен и освећен заједно са конаком 2001. године.

Храм Светог Архангела Михаила у селу Степен саграђен и освећен 2004. године.

Храм Покрова Пресвете Богородице у селу Хоxићи – Корита. Из ранијег је периода. Обновљен је 1855. и послије тога је више пута поправљан.

Храм-капелица на Корићкој јами посвећена Српским новомученицима пострадалим од стране усташа 1941. године.

Храм Светог Николаја у селу Михољаче. Обновљен је 1884. што значи да је из ранијег времена. Обновљен је и фрескописан 1999. године.

У Церници и у  Јасенику постоје темељи средњовјековних храмова.