Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Колективи

СПКД „Просвјета“ ОО Гацко

НАЗИВ: СПКД „Просвјета“ ОО Гацко
АДРЕСА: Немањина 5, 89240 Гацко
Тел/Факс: +387 59/471-075
Мобилни: +387 65/ 603-842

Од 1902. године, када је основано, па све до данас, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ остварује своју грандиозну улогу у очувању и развоју културе и духовности српског народа.

Сматра се да дјеловање „Просвјете“ у очувању културног, духовног и националног идентитета српског народа долази одмах иза улоге коју је на том пољу остваривала Српска православна црква.

Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, одбор Гацко обновљена је 09. фебруара 1991. године. Први предсједник одбора, од 1991 – 2000. године, био је Новак Мандић Студо, професор.

Oд 11. априла 2001. до 15. јуна 2012. године, предсједник СПКД „Просвјета“ у Гацку био је Хаџи Велемир Авдаловић, професор.

Актуелни предсједник СПКД „Просвјета“, општински одбор Гацко је Радомир Вучковић, професор.

 

 

„Црвени крст“ Гацко

НАЗИВ: „Црвени крст“ Гацко
АДРЕСА: Немањина 5
ТЕЛ/ФАКС: 059/472-426

Општинска организација црвеног крста је јединствена, добровољна, хуманитарна организација која дјелује на територији општине Гацко.
У свом раду руководи се основним принципима Међународног Црвеног крста и Црвеног полумјесеца, а то су хуманост, непристрасност, јединство, добровољност, независност, неутралност и универзалност.
Општинска организација Црвеног крста Гацко има свој Статут, а регистрована је код Основног суда у Требињу са основним циљевима и задацима.

  • Ради на здравствено-социјалној заштити и здравственом просвјећивању становништва и учествује у организовању разних облика помоћи грађанима у духу хуманизма и солидарности.
    •    Врши послове који проистичу из одредаба Женевских конвенција о заштити жртава од 12.08.1949. год. и допунских протокола од 08.06.1977. године.
    •    Врши функцију Службе тражења предвиђене Женевским конвенцијама.
    •    Залаже се за пријатељство, солидарност и сарадњу међу народима.
    •    Развија и унапређује добровољни рад у области социјалне заштите, посебно при пружању помоћи социјално угроженим лицима.
    •    Мотивише и окупља грађане за добровољно, анонимно и бесплатно даривање крви.
    •    Оспособљава кадрове за извршавање задатака Црвеног крста и друге послове и задатке у складу са циљевима Црвеног крста.

У Црвеном крсту Гацко запослена су 3 радника.

При општинкој организацији Црвеног крста имамо клуб младих (ученици средње школе) и подмладак (ученици основне школе).

Општинска организација Црвеног крста Гацко обиљежава следеће датуме:
•    8-15 мај: недеља Црвеног крста,
•    14-21 септембар: недеља борбе против ТБЦ-а,
•    6-11 октобар: недеља дјетета,
•    1 октобар: међународни дан старих,
•    31 децембар: дан дјечије радости.

Парохија Прва гатачка

Протојереј-ставрофор Велимир Ковач,
Парох прве гатачке парохије
Адреса: Трг Саве Владиславића бб.  Гацко
Тел: 059/471-278; 065/577-248;
ЦО (059/271-373)

e-mail: cogacko@teol.net

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Рођен 31.08.1977. год. у Требињу. Основну школу и гимназију завршио у Требињу студирао на Економском факултету у Приштини и на Теолошком факултету у Београду. Сада је апсолвент Богословског факултета у Фочи. Рукоположен за чтеца и ђакона од епископа ЗХиП Григорија на празник Св. великомученика Димитрија (8. новембра) 2001. год. у цркви Вазнесења Господњег у Невесињу. У чин свештеника рукоположен такође од епископа Григорија на празник Св. Игњатија Богоносца (2. јануара) 2002. год. у цркви Преображења Господњег у Требињу, и постављен за пароха на Зупцима и на Корјенићкој парохији. На тој парохији службовао до 14. јуна исте године од када је парох на Гатачкој парохији. Од средине 2000. године па до одласка у Гацко радио и у економату епархије ЗХиП. У чин протојереја ставрофора унапријеђен на Св. Литургији у недељу 26. јула 2009.год. при освећењу обновљеног храма Св. кнеза Лазара у Придворици.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ

Парохија Прва гатачка обухвата насељено мјесто Гацко источно од градског трга и новог храма и села : Улиње, Дражљево, Чемерно, Врба, Изгори и Придворица и има око 640 домова. Већина становништва живи у самом Гацку док су села ријетко насељена углавном старијим становништвом. Нешто боље стање што се тиче броја и састава становништва је у селима која су ближе граду и уз обод Гатачког поља. Укупан број становника по статистичким податцима за подручје Гатачке општине која обухвата поред двије Гатачке и Автовачку парохију је око 11500 становника. У току претходног рата готово сво неправославно (углавном муслиманско) становништвоје је напустило Гацко, а доселио се приближно исти број православног становништва избјеглих већином из долине Неретве. Послије последњег рата нешто православног становништва око 100 породица се вратило већином у Долину неретве, а за исто вријеме и један мањи број муслиманских породица се вратио у своја села у општини Гацко.

Територија коју сада обухвата Прва и Друга гатачка парохија прије Другог свјетског рата је била подијељена на више парохија: Гатачку, Наданићку, Фојничку. Послије рата због миграције становништва из села у град постојала је само Гатачка парохија. Због прогона и притиска комунистичке власти парохијски живот и у тој једној парохији одвијао се отежано. Богослужења су била нередовна свештеници прогоњени и затварани. Најчешће је један свештеник опслуживао и автовачку и гатачку парохију.

БОГОСЛУЖЕЊА И ПАРОХИЈСКИ ЖИВОТ

Саборни храм ове парохије је храм Силаска Св. Духа на Апостоле у Гацку. Богослужеља у овом храму су редовна и служе се по следећем распореду:

РАДНИМ ДАНИМА

ВЕЧЕРЊА у 19 ЧАСОВА (У зимском периоду у 18 часова)

АКАТИСТ СВ. ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ – петком послије вечерње службе

ЈУТРЕЊЕ у 7:30 ЧАСОВА

СУБОТОМ

ЈУТРЕЊЕ у 7:30 ЧАСОВА

СВ. ЛИТУРГИЈА у 8 ЧАСОВА

НЕДЈЕЉОМ

ЈУТРЕЊЕ у 8 ЧАСОВА

СВ. ЛИТУРГИЈА у 9 ЧАСОВА

ВЕЧЕРЊА у 19 ЧАСОВА (У зимском периоду у 18 Часова)

У Саборном храму наизмјенично по седмичним чредама служе свештеници Велимир Ковач и Данило Дангубић.

Предсједник Црквеног одбора је Јован Говедарица.

Црквењаци Саборног храма су Драган Куљанин и Трифко Бакоч.

Саборни храм има и дјечији хор са око 20 чланова који води попадија Милица Ковач.

У Основној школи у Гацку редовно се одржава настава вјеронауке коју изводе вјероучитељи свештеник Данило Дангубић, Жанела Пажин и Ђуро Матковић. У Средњошколском центру у Гацку у договору са професорима свештеници периодично одржавају предавања из вјеронауке.

Од 2008. год. у парохијском дому у Гацку повремено се одржавају предавања на разне духовне теме. Сала парохијског дома има 120 мјеста.

Парохија Друга Гатачка

Јереј Милан Стањевић
парох друге гатачке парохије
Адреса: Трг Саве Владиславића бб. 89240 Гацко
Тел: 066 528 714
е-пошта: cogacko@teol.net, milanstanja@gmail.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Jeреј Милан Стањевић, рођен је 3.7. 1985. године у Гацку. Основну школу је завршио у родном Гацку. По благослову Преосвештеног Епископа Захумаско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија, 2000. године уписао је Богословију Света Три Јерарха у Србињу-Фочи. По завршеној Богословији уписао је Богословски Факултет Светог Јована Богослова у Београду.

На празник Силаска Светог Духа на Апостоле 23. 5. 2010. године Преосвештени Владика Григорије рукоположио га је у чин ђакона и поставио да служи при храму Свете Тројице у Гацку. Затим је био, вјероучитељ је у Основној Школи Свети Сава у Гацку. Рукоположен је у чин презвитера 4. децембра 2012. године, од када је парох у Берковићима. Oд 1. септембра 2015. године постављен је за пароха Друге парохије гатачке.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ

Друга Гатачка Парохија основана је благословом Његовог Преосвештенства Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Господина Григорија, 26. јула 2009.године Господње, о празнику Светог Архангела Гаврила, на дан освећења храма Светог Кнеза Лазара у Придворици. Ова парохија обухвата западну страну града Гацка и сва села која се налазе на магистралном путу Гацко-Невесиње укључујући и Гатачку Површ.

СЕЛА ДРУГЕ ГАТАЧКЕ ПАРОХИЈЕ:
Грачаница, Рудо Поље, Срђевићи, Вишњево, Краварево, Наданићи, Меданићи, Браићевићи, Руда Главица, Луковице, Градина, Фојница, Домрке, Југовићи, Кокорина, Криводо, Главице, Љесков Дуб, Сливља, Вртич и Цргово.

ХРАМОВИ У ПАРОХИЈИ

НАДАНИЋИ
Црква Св. Илије у Наданићима (8 км од Гацка према Невесињу).

Црква обновљена, односно наново сазидана на темељима старе цркве (из 1897. године) и свештана 1991.г.  Живописана 2003.г. Живопис радио Бобан Алмажан из Сремске Митровице. Велики народни сабор у Наданићима сваке године на славу Илиндан. Велики број села (која се налазе) на магистралном путу Гацко-Невесиње ову цркву доживљавају као свој Саборни Храм.

ФОЈНИЦА
Црква Вазнесења Господњег у Фојници (20 км од Гацка према Невесињу).

Свештана 1884.г. Послије тога више пута на њој вршене мање поправке. Први свештенослужитељ ове цркве је  био протојереј Аћим Братић тадашњи парох Фојничке парохије који је сахрањен са јужне стране цркве. Храм је 2008.г. пјескарен и у доброј мјери обновљен.

ДОМРКЕ
Црква Св Димитрија у Домркама (Гатачка Површ 25 км сјеверозападно од Гацка) .

Једна од најстаријих цркава на територији Гацка. Народно предање је везује за 13. вијек. Археолошка истраживања су показала да е црква обновљена 1883. године. Испод темеља те цркве су пронађени остатци из ранијег периода, али не тако стари како то каже народно предање иако код цркве постоји средњевјековно гробље. Црква је обновљена и свештана 2001. године.

ЈУГОВИЋИ
Црква Св. Николе у Југовићима (Гатачка Површ 33 км сјеверозападно од Гацка).

Нема поузданих података о старости цркве. Народно предање и ову цркву везује за средни вијек, и по том предању су је подигли чобани који су у току љета изгонили стоку на пашњаке у Гатачкој површи. Предање каже да су то били Немањића чобани. Црква је обновљена 1881. године.

ГРАЧАНИЦА
Црква Св. Николе у Грачаници (2 км сјеверозападно од Гацка).

По предању саграђена 1534. г. Обнављана је више пута 1754, 1814. и 1896. године. Око цркве се налази средњевјековно гробље па се претпоставља да је подигнута на темељима још старије цркве. Археолошка истраживања нису доведена до краја па ни ова претпоставка није још научно потврђена.

СРЂЕВИЋИ
Црква Св. Николе у Срђевићима.

Поузданих података о  старости цркве нема. Народно предање је веже за средњи вијек што потврђује и остатак старог живописа. Црква је под заштитом државе. Зна се да је обнављана 1883. године. Под надзором Завода за заштиту споменика црква се и сада.

KУД „Зеленгора“ Гацко

НАЗИВ: Културно-умјетничко друштво „Зеленгора“ Гацко
АДРЕСА: Солунских добровољаца бр. 7
ТЕЛ: 059/471-442

e-mail: zelengorakud@yahoo.com

КУД „Зеленгора“ Гацко кренуло је са радом 1995. године, а званично је регистровано 01.11. 1997. године.

Броји око 300 чланова, распоређених у 5 група по старосној доби. Чланови раде у 3 секције: фолклорна, изворно народно пјевање и музичка.
Друштво у потпуности његује народне обичаје, бави се сакупљањем народних старина и посједује богату етно-музеолошку збирку. КУД „Зеленгора“ је праћено традицијом.
Музеолошка збирка у просторијама КУД-а настала је побједом на 28. Сабору Српског народног стваралаштва „Бања Врућица“ Теслић 2005. год.

Учесници су многих фестивала како у домовини тако и у иностранству.
Саборе  у Гацку осим домаћих чланова, прате и гости из сусједних република.
Увијек драги гости су: КУД „Деспот Ђурађ Смедеревац“ -Смедерево, КУД „Бранислав Нушић“- Борово село, КУД „Просвјета“ -Теслић, КУД „Благоје Паровић“-Гајдобра, КУД „РРА“ -Чачак, КУД „Херцеговина“-Требиње, КУД „Загорје“-Калиновик, КУД „Житиште“, КУД „Тиват“-Тиват, КУД „Дуле Милосављевић“-Чачак, КУД „Сретење“-Рогатица.

Учешће на манифестацијама:
Слава града – Тројчин дан, поводом прославе 200 год. Првог српског устанка,  многобројне гусларске вечери, Ћоровићеви сусрети, избори спортисте године, Свештања цркава, много годишњих концерата, фестивали, одласци на саборе Наданићи, Автовац, Манастир Добрићево, Свештање цркве у селу Придворица, дочек “МISS” БиХ,  Сливља-постављање камена темељца за изградњу цркве…
Учесници су 6. Међународног фестивала „Борово“ 2005. год. у Хрватској и Сабора „Златни опанак“ у Ваљеву, фестивал Тромеђа 2007/2008. у Рогатици, као и обиљежавање крсне славе у фебруару мјесецу гдје учествују старији чланови КУД-а Зеленгора.
Одлазак у Лајковац на позив добровољних давалаца крви из Гацка у госте КУД „Хаџи Рувим“ и узвратна посјета њихових чланова.
Три године учешће на познатом фестивалу „Смедеревска јесен“ у Смедереву.

Четири године учешће на сабору фолклора у Требињу који организује КУД „Херцеговина“ – Петрово Поље.
Посебна част је учешће на фестивалу „Опанком кроз Србију“ на позив КУД „Бубањ Поток“ из Београда у Сава центру.
Многобројна су путовања и гостовања по домовини: Билећа, Калиновик, Невесиње, Мркоњић град, Пале, Источно Сарајево, Плужине, Никшић, Бијела, Игало…

Први корак у иностранство 2006. год. путовање на међународну смотру фолклора на Халкидики – Грчка.
Већ наредне године млађи чланови одлазе на „CIOFOV“ фестивал у Бургасу – Бугарска, на обалу црног мора. На фестивалима учествују са друштвима из Грузије, Словачке, Турске, Молдавије, Грчке, Бугарске, Румуније…
2008. год. млађи чланови одлазе у Грчку гдје на фестивалима учествују са друштвима из Србије и БиХ.
Августа 2008. год. дуго путовање кроз четири државе и одлазак у Истанбул-Турска. Учесници фестивала су и Турска, Србија, Хрватска, Чиле-Америка, Индија, Мађарска, Грчка, БиХ.
Новембар 2008. год. одлазак на „Novembar fest“ у Будимпешту и мај 2009. год., па опет Мађарска – језеро Балатон.
Јули 2009. год. путовање у Љорет де Мар и уједно обилазак Италије, Француске (Ница, Кан, Монте Карло, Монако…). Запажен је наступ у центру Барселоне са играма из Херцеговине уз пратњу народног гуслара.
КУД „Зеленгора“ Гацко може се похвалити великим успјесима;

На републичком такмичењу у Теслићу заузима прво мјесто и то у четири такмичарске дисциплине:
1.    Ликовни рад на тему „Прело“ – 3. мјесто и литерарни рад „Прело“ – 1. мјесто.
2.    Национална кухиња: Припремање посног славског ручка – 2. мјесто.
3.    Материјално стваралаштво: изложба „Прело“ – 3. мјесто.
4.    Сценски приказ народног обичаја „Просидба дјевојке из Гатачког краја“ – 1. мјесто.

Добитници су 3 награде за прва мјеста и 9 диплома.

Као чланови удружења Аматерских културно-умјетничких друштава у БиХ добили су признање за постигнуте одличне резултате на пољу очувања културно умјетничког стваралаштва.
КУД „Зеленгора“ је учесник у пројекту заједничког календара на нивоу БиХ.

Очување националног идентитета егзистенцијална је потреба појединца и народа. Народно стваралаштво је значајан дио традиционалне културе која нас именује као народ. Његујући народну игру, пјесму, ношњу као и друге обичаје народног стваралаштва бићемо људи са својим корјеном.

Најважнији успјеси до сада:

  • Свеукупни побједници на Сабору српсог народног стваралаштва-Теслић 2005. године.
  • 2006. год. на истом Сабору освојено је друго мјесто (свеукупно други) у поводу одбране титуле из 2005. године.
  • Златна плакета-женска изворна група КУД-а, за успјешно извођење и  општи дојам наступа на Другом сабору српског пјевања-Источно Сарајево 2008.
  • Диплома за изузетно успјешан наступ и приказан умјетнички ниво-на Сабору „Златни опанак“ Ваљево 2006.
  • Добитници највећег општинског признања-Плакете свете Тројице-за допринос у очувању народне традиције и обичаја.

Учесници су међународних фестивала фолклора:

  • Грчка-Паралија (млађа група);
  • Турска-Ердемит (старија група);
  • Мађарска-Будимпешта (старија и млађа група) 3пута;
  • Шпанија-Љорет Де Мар (старија и млађа група) 2 пута;
  • Кипар-Ланарка (старија група)-почасни гости фестивала;
  • Пољска-Пиржице (млађа група)-почасни гости фестивала;
  • Чешка-Праг (старија група);
  • Француска-Париз (старија група);
  • Сардинија-Ута (старија група);
  • Сицилија-Аргиђенто (млађа група);
  • Бугарска-Варна (млађа група).
  • У припреми је одлазак на Државни међународни фестивал фолклора у Израелу.

-Учесници у ТВ емисији „Играјући-пјевајући“ у организацији РТРС-а;

-Учесници и актери снимања етнолошког годишњег календара на нивоу БиХ за 2009. годину;

-Гости на „Сарајево FASHION WEEK“ у  Сарајеву.