Освећење храма у Љесковом Дубу (ФОТО)

Са благословом Преосвештеног Владике Григорија, у октобру прошле године, започели смо изградњу храмa у Љесковом Дубу. Владика је храм посветио СВИМ СВЕТИМ МУЧЕНИЦИМА СРПСКИМ међу које можемо сврстати и житеље овог села-страдале од усташа и Нијемаца 29. јуна 1943. године.

Богу је било угодно да храм СВИХ СВЕТИХ МУЧЕНИКА СРПСКИХ у Љесковом Дубу буде изграђен за кратко вријеме те да најподеснији датум његовог освећења буде сами празник НЕДЈЕЉА СВИХ СВЕТИХ, 30. јуна 2013. гoдине.

Дуг према древном Христоликом народу овог краја, који је умио Богу да се моли и у најранијим тренуцима своје историје, а понајвише дуг према пострадалим прецима у Другом свјетском рату, подстакао је становништво да подигне ову светињу и у њој пројави љубав и захвалност својим светим прецима.

Сами датум покоља у Љесковом Дубу био је повод да се потрудимо да ове 2013. године, у којој се навршава 70 година од тог стравичног догађаја, осветимо храм и тиме овим мученицима учинимо да им „душе достојно на небу царују, ка’ им име на земљи царује“.

Испоставило се да је ова библијска нумера-70 година, својеврсна ренесанса у којој захвални потомци чтују жртву својих предака широм Херцеговине.

. . .

У Љесковом Дубу је тог дана, прије тачно 70 година, на три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи – мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку фашистичког терора затекли на том мјесту. Међу страдалима је било 62 дјеце млађе од 10 година.

. . .

Катили нису бирали средства ни начин убијања. 101 чељаде је затворено у овећу сеоску кућу и запаљено огњем живијем, јер је својствено пакленим умовима да буду тако маштовити и да реализују оно што носе у варварским генима.

Мученици Љесковог Дуба, пострадали за крст часни и слободу златну, сасвим невини, ничим не провоцирајући авет фашистичку, до тиме што „су били то што јесу и што су жељели да то и остану“, исписали су једну јеванђелску причу и оставили врло снажну и обавезујућу поруку малобројним потомцима. Ово покољење Љесковчана Бог је удостојио да изграде ову прелијепу светињу и да тако, како рече Владика Григорије :“она Васкрсно и триумфално стоји изнад ова два мученичка гробља, славећи живот“.

„И ОВАЈ КРАЈИЧАК НАШЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ-ЉЕСКОВ ДУБ-ТОГ ЈУНСКОГ ДАНА ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋЕ ГОДИНЕ БИО ЈЕ ОНА ХРИШЋАНСКА ОАЗА КОЈА ЈЕ ПАРАЛА ОЧИ ФАШИСТИЧКОЈ АВЕТИ.

ПРЕОСВЕШТЕНИ ВЛАДИКА ПРИЈЕ ПАР ГОДИНА РЕЧЕ: “МИ САДА СЛАВИМО СВЕТЕ МУЧЕНИКЕ КОЈИ СУ ЖИВОТИМА ПЛАТИЛИ СВОЈУ ОДАНОСТ БОГУ И РОДУ, А ИМЕНА ЊИХОВИХ ТИРАНА И УБИЦА ВИШЕ НИКО НЕ ПАМАТИ“. БИЋУ СЛОБОДАН ДА ДОДАМ: ИМЕНА ТИХ И ТАКВИХ УМОВА ПАМТИ ПАКАО ОГЊЕНИ, АЛИ НЕКА БОГ-ПРАВЕДНИ СУДИЈА-САМ СУДИ СВИМА ПО ДЈЕЛИМА“-лијепо је примјетио господин Рако Милидраг поздрављајући госте.

. . .

У самом дану освећења храма сваки тренутак је дјеловао чудесно.

Временеске прилике, свечана тишина, новокрштена дјеца, доминација маленог али прелијепог и са пажњом грађеног храма, надахуте бесједе херцеговачких Архипастира, пригодан и неопходан историјски осврт и културно-умјетнички програм, гостопримство Љесковчана и око хиљаду ипо Богобојажљивих људи који су дошавши да се поклоне мученицима са страхом и поштовањем пратили свету Литургију.

Све наведено говори о изузетном догађају и о свечаности која је заиста свједочанство побједе живота над смрћу и добра над злом.

У раним јутарњим сатима освећен је споменик који је породица Мучибабић подигла на мјесту страдања највећег броја жртава.

Божанственом службом началствовао је Преосвештени Епископ ЗХиП господин Григорије уз саслужење Владике Атанасија, седморице свештеника, петорице ђакона, троје новопросвећених и великог броја православних сабраних око новоосвећене светиње.

Да би се испунила свака правда у савршењу изградње и свечаности освећења храма СВИХ СВЕТИХ МУЧЕНИКА СРПСКИХ, Преосвештени владика Григорије је на крају свога обраћања истако труд господина Милинка Милидрага који је како је рекао Владика: “несебичним трудом и жртвом достојно предводио љесковачки народ приликом изградње овога светога храма“. Том приликом Владика га је даривао „највећом и најсветијом књигом“ – Библијом.

. . .

Према народном предању, сачуваним историјским изворима и црквеним забиљешкама, а посебно на основу материјалних остатака, духовни живот старог Гацка био је богат и разноврстан, али најстарији споменици духовне културе из периода 11. и 12. вијека нису сачувани.

Из периода од 13. до 15. вијека било је више од 20 црквених храмова и пет манастира, тада активних, који су нестали у турским разарањима током 15, 16. и 17. вијека, а по предању један од тих манастира налазио се у Љесковом Дубу.

Становништо Љесковог Дуба раселило се, па тренутно у овом гатачком селу живи само једна породица.

(Парох Друге гатачке парохије-јереј Данило Дангубић)