Општина Гацко и Храм Свете Тројице прославили крсну славу – Тројичиндан

Свечано је и ове године било у нашој општини поводом крсне славе Тројичиндана, коју Општина Гацко и Саборни храм Свете Тројице годинама заједно прослављају.

У присуству свештенства Епархије захумско – херцеговачке и приморске, као и Епархије будимљанско – никшићке, служено је празнично јутрење а потом и света литургија у присуству мноштва вјерника који су, припремајући се за празник, са радошћу приступили и светој тајни причешћа.

Свечана литија упутила се до истоименог храма у центру града, а и ове године окупила је бројне колективе из домена спорта, образовања, културе. Потом је уприличено ломљење славског колача у порти старог храма, гдје је организова и званичан програм поводом ове свечаности.

Пригодном здравицом програм је отворио свештеник Прве гатачке парохије, протојереј Саша Којовић.

„На литургији да се причешћујемо, Господу Богу да се молимо, породице да нам напредују и расту и да у овоме граду остајемо. Живи и здрави били много љета и година“, рекао је Којовић.

У име града Никшића, у име старе Херцеговине, здравицу је подигао и предсједник ове сусједне нам општине, Марко Ковачевић.

А да само саборно можемо да постојимо, опстајемо и побјеђујемо, као домаћин свечаности поручио је први човјек општине Гацко, др Огњен Милинковић.

„Нека ову нашу заједницу Света Тројица обасја радошћу, напретком и сваким другим благословом. Овај град и овај крај дали су славне и велике научнике, ратнике, светитеље, борце за слободу српског народа, па су нас данас окупили овдје од Требиња до далеке Русије. Зато се данас са поносом сјећамо њих, али и оних који су положили своје животе за крст часни и слободу златну, од Косова до отаџбинског рата“, казао је Милинковић, који се потом захвалио на честиткама које су пристигле од предсједника Републике Српске Милорада Додика, предсједника Владе РС Радована Вишковића и српског члана предсједништва, Жељке Цвијановић.

Да је Дрина кичма српског народа, а никако граница, у име Црне Горе и заједничке српске историје, обратио се потпредсједник Владе Црне Горе, Владимир Јоковић.

„Увијек су Срби из Црне Горе и Херцеговине побјеђивали, а ја их никад не бих дијелио него би их једноставно звао онако како се зову – Срби. Као што је данас задовољство бити овдје, видјети ову слогу, вјерску љубав и благостање између наших комшија и пријатеља, тако је још веће задовољство било прије десетак дана у Београду, кад су се окупили Срби на првом Свесрпском сабору“, рекао је он.

Већ по традицији, додијељена су и највећа Општинска признања, успјешним појединцима, спортистима, колективима и ученицима генерације Основне и Средње школе из Гацка, која су награђенима уручили начелник Милинковић и предсједник Скупштине општине, Рајко Паповић.

Повеља општине Гацко – „Васиљ Грђић“ додијељена је примаријус доктору Слободану Попари, за допринос здравственој заштити становништва општине Гацко у ратном и послератном периоду, као и примаријус доктору Слободану Гутићу, педијатру, за постигнуте врхунске резултате у области здравства.

За несебичну помоћ и подршку херцеговачком народу у ратном и послератном периоду, Повеља је уручена и Миодрагу Даки – Давидовићу.

Општинско признање – Плакета Свете Тројице, уручена је свештенику Велемиру Ковачу, за уложени труд и несебично залагање на уздизању духовног живота становништва општине Гацко. По његовој жељи, плакету је примио црквењак Драган Куљанин, човјек који је, према ријечима свештеника Ковача, у великој мјери заслужан за ово признање.

Плакетом су још награђени и: кик – боксер Матеј Мучибабић, првак Балкана и Европе, за постигнуте врхунске спортске резултате у домену кик-бокса, професор доктор Драгољуб Кастратовић, хирург, за одрживост високог степена здравствене заштите становништва општине Гацко у ратном и послератном периоду, доктор Ранко Кадић, ендокринолог, постхумно, за одрживост високог степена здравствене заштите становништва општине Гацко у ратном и послератном периоду, примаријус доктор Мирослав Рабреновић, кардиолог и примаријус доктор Ђоко Ђуришић, хирург, за одрживост високог степена здравствене заштите становништва општине Гацко у ратном и послератном период.

Ове године Захвалница општине Гацко додијељена је професору доктору Ратку Митровићу из Подгорице, за организацију и допремање хуманитарне помоћи, а посебно у области здравствене заштите становништва општине Гацко. Награду је у име добитника примио посланик у Скупштини Црне Горе, Драган Вукић.

У име награђених обратили су се Миодраг Дака Давидовић и доктор Рабреновић.

„Урадили смо што би урадио сваки частан човјек и родољуб. Судбину свога народа нисмо могли препустити другом, будући да смо сви били свјесни да васкрсење не бива без смрти и да преображење није могуће ако судбина није у нашим и Господњим рукама“, рекао је Давидовић.

Награђени су и ђаци генерације основне школе „Свети Сава“ и Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“, који су се у протеклој школској години знањем и упорношћу издвојили од својих вршњака. Начелник Милинковић дипломе је уручио Ленки Станић која је у школској 2023/24. години проглашена за најбољег ђака међу основцима и Андреа Ковачевић која је проглашена за ђака генерације у средњој школи.

Тројичинданску свечаност као и увијек увеличао је Црквени хор „Света Јелена Анжујска“, струне гусала Николе Бошковића, Марија Вртикапа, овогодишња побједница Васкршњег фестивала „Кол’ко снаге хумска земља има?“ и Симонида Гајић, финалисткиња у млађој категорији поменутог фестивала. Разиграна фолклорна друштва “Зеленгора” и “Сава Владиславић” поздравила су госте увјежбаним кореографијама.

Тројичинданско саборовање ове године сабрало је велики број Гачана, а свечаност су својим присуством увеличали и потпредсједник Владе Црне Горе Владимир Јоковић, представник Руског дома у Беораду Георги Енгелхард, Народни посланици Народне скупштине РС Максим Скоко и Вукота Говедарица, предсједник општине Никшић Марко Ковачевић, предсједник општине Плужине Слободан Делић, замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић, представник дома Амбасаде Републике Србије Зоран Марковић, те носиоци извршне и законодавне власти општина источне и старе Херцеговине.