Одржано предавање о исхрани приплодног подмлатка и млијечних крава

Представници Министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди, у садањи са пројектом ФАРМА, данас су у сали Скупштине oпштине Гацко одржали још једно стручно предавање у оквиру Зимске школе мљекарства.

Предавач је био истакнути професор са Агрономског факултета у Загребу, проф. др Дарко Грбеша, а обрађене су двије теме – Исхрана приплодног подмлатка и исхрана млијечних крава са силажом трава.

Током предавања, Грбеша је нагласио да приплодни подмладак троши 20% укупних трошкова на фармама, а да не доноси приход све док не постане од телета крава.

“Циљ нам је показати фармерима да са правилним развојем телета па онда јунице, могу јуницу већ оплодити са 13 до 14 мјесеци да постане крава са 24 мјесеца, и да на тај начин да што више млијека. Да би се то остварило, битна је исхрана у првом дану живота са првим млијеком или колострумом, да га теле добије у што већој количини и што прије, јер то одређује каква ће бити крава за 24 мјесеца. Када је у питању исхрана јуница, за развој свих органа а посебно вимена, потребно је пуно протеина. Уколико се виме не развије, и генетски највреднија крава ће дати мање млијека”, истакао је Грбеша.

На данашњем предавању професор Грбеша дао је и низ правила по којима се најбоље може силирати трава.

“Од младих биљака које су високо храњиве, ако се не држимо правила, може се направити лоша силажа, коју ће краве јести у мањој мјери и која ће бити лошија од сијена”, рекао је Грбеша.

Када је у питању перспектива млијечног говедарства, у брдско – планинским предјелима треба тежити ка производњи аутохтоних производа, кајмака и сира, са географским поријеклом и еколошким цертификатима. “На томе би требала да ради држава. Треба јасно рећи да је производња млијека у Европској унији немогућа без државних подстицаја”, закључио је Грбеша.