Обиљежене 32 године од формирања Гатачке бригаде Војске Републике Српске
У присуству породица погинулих бораца, ратних војних инвалида, представника борачких организација, локалне власти и грађана Гацка, данас је обиљежена 32 годишњица од формирања Гатачке бригаде Војске Републике Српске. Седми август је изабран симболично, јер је на тај дан, прва гатачка војна формација, под гатачком командом отишла на извршење првог борбеног задатка на требињско ратиште.
У храму Свете Тројице служен је парастос за оне који су презрели страх и смрт, створили нашу отаџбину а нама обезбиједили слободу. Почаст страдалим јунацима указана је и посјетом Спомен соби.
На спомен обиљежје „Круна гатачким јунацима“, гдје је уприличена званична свечаност, цвијеће и вијенце положили су представници Борачке организације Гацко заједно са представницима Борачке организације РС, представници општине Гацко, Трећи пјешадијски Република Српска пук, Трећи одред специјалне бригаде полиције Херцеговина, представници предузећа Рудник и Термоелектрана Гацко, Удружење Коњичана, те представници борачких организација Билећа, Невесиње, Требиње, Калиновик и Фоча. На том мјесту услиједила је и централна свечаност и обраћање званичника.
На херојске подвиге, чојство и јунаштво припадника бригаде која је током одбрамбено отаџбинског рата била ангажована на 12 ратишта, на која се враћала више пута, говорио је Командант Првог гатачког батаљона и начелник Штаба Гатачке бригаде, Синиша Бољановић. Како је рекао, оно на шта су посебно поносни и што се не смије заборавити су њихови погинули саборци, који су дали своје животе за слободу у којој све ово вријеме уживамо.
Бољановић је искористио прилику да испред ОБО Гацко подржи иницијативу врха Борачке организације РС да се у “Декларацији између Републике Србије и Републике Српске уврсти недвосмислена захвалност свим борцима за слободу српског народа као највеће вриједности, јер да није било те борбе, не би било ни српске државе”.
Општина Гацко је прва општина у Републици Српској која је ријешила системски на нивоу локалне заједнице све виталне проблеме борачке популације.
Испред овог светог камена Гацка – Круне гатачким јунацима, сјећамо се 7. августа 1992. године, дана када су најбољи гатачки синови кренули да се упишу златним словима у српску историју, рекао је начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић.
“У тој борби наши преци извојевали су слободу у којој данас живимо, слободу која се зове Република Српска. Нажалост, у тој борби најбољи од најбољих положили су своје животе и уградили у темеље наше земље. Њих треба посебно да се сјећамо и да идемо путем очувања Републике Српске”, закључио је начелник Милинковић.
Гачанима се обратио и Милован Гагић, предсједник предсједништва Борачке организације Републике Српске, који је истакао да је Гатачка бригада једна од најбољих бригада Херцеговачког корпуса и једна од бољих бригада Војске Републике Српске.
“Прошли вијек је био вијек страдања српског народа гдје смо се борили за слободу и опстанак на овим просторима. Надам се да су страдања завршена са прошлим отаџбинским ратом, да смо научили ко су нам непријатељи и да је деклерација која је потписана између РС и Србије свето писмо за Србе. Не постоји ништа прече од Републике Српске, гдје не треба да буде личних, ни политичких интереса кад је у питању опстанак на овим просторима”, рекао је Гагић.
Гатачке јунаке опјевасмо у многим епским пјесмама пјесмама, њихово херојство и јунаштво, „што ће живјет док је крста, српског рода и три прста“. Стихове посвећене најбољим, најљепшим и непобједивим данас је емотивно говорио наш пјесник из Гацка, Сретен Видаковић.
За изузетне заслуге у стварању и одбрани Републике Српске, Гатачка бригада је одликована медаљом Петра Мркоњића. Извршавајући задатке, прошла је готово сва Херцеговачка ратишта и ратни пут од преко 2.500 километара, на коме су освајали положаје. Кроз редове наше бригаде прошло је око 1500 војника. Њих 57 уткало је животе у темеље Републике Српске, а 266 бораца је рањено. Најмлађи погинули борац бригаде имао је 20, док је најстарији имао 55 година. Све су ово чињенице које морамо знати и нашу дјецу учити и кроз њих гајити културу сјећања на оне који ће на такав начин кроз нас живјети вјечно. Учимо их о херојствима четобаша Милана и Душана Тепавчевића, витезовима бригаде али и о свим другим борцима са којима стајаху раме уз раме на првим линијама одбране.
