Обиљежена годишњица од комунистичког злочина у гатачком селу Добреља

У гатачком селу Добреља, данас се навршавају 82 године од комунистичког злочина. Тим поводом, у цркви Светог Николе служен је помен за тридесет девет мјештана, стараца, дјеце и жена, које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.

Крв мученика је увијек била сјеме за нове хришћане, рекао је свештеник Саша Којовић, који је подсјетио на страшне злочине који су се дешавали. У свом обраћању потомцима, али и свима који су дошли да одају почаст настрадалим жртвама, додао је да је боље да будемо они који имају вјеру а страдају, него да будемо на страни оних који немају вјере и чине злочин.

„Увијек је била разлика између онох који зло мисле, који су невјера и оних који добро мисле, који су Божји, који су вјера. Тако је било од почетка хришћанства и тако је и дан данас. Проблем је кад се људи предају идеологијама, проблем је кад се људи острасте, проблем је када људима постане нека идеологија јача и важнија од братске крви и љубави. Тако су и овдје браћа вјеровала „неће нас наши“. Тако су и овдје браћа били сигурни да ће бити поштеђени. Пуно нам је срце данас, прије свега због ове дивне дјеце која су дошла из да науче праву историју. Уложили су труд и вријеме и зато ће им данашњи дан остати у сјећању, неће заборавити шта се овдје десило. Док буду наша дјеца одгајана да памте историју, има наде за нас”, казао је Којовић.

Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић, рекао је да злочин који се десио превазилази братоубилаштво. Како је рекао, држава коју смо створили је гарант да се оваква страдања не понове.

“Данас се сјећамо тих дана када су наши преци побијени, рекао бих, само зато што су били православни Срби, хришћани. Овај злочин који се десио 42 године превазилази братоубилаштво. То је више сатанизам. То представља најсвирепији начин погубљења православног народа овог краја. Јер, оно што нису усташе урадиле у прољеће и љето ’41. године, починише безумници у прољеће ’42. године. И баш у вријеме великог васкршњег поста, у те тешке дане, ово мјесто је било мјесто голготе, али и мјесто васкрсења. Морамо се сјетити и тога да је наш народ страдао онда када није имао своју државу. Али дошла је и та 1992. година када су ови људи одавде показали да су прави православни хришћани. Створили смо државу која је данас гарант да нам се овакве ствари више никада не понове, као и сјећање на наше жртве и жртве наших предака”, рекао је Милинковић, упућујући похвалу ученицима Средњошколског центра који су и ове године у пратњи својих професора дошли и поклонили се сјенама страдалих.

Професор историје у СШЦ „Перо Слијепчевић“, Никола Томановић, подсјетио је да је споменик у Добрељима један од првих који је подигнут у бившој Југославији жртвама комунистичког терора.

Прочитао је и поруку професорице Анђелине Никчевић, која је ове године ученике водила пјешке, како би они, „корацима овјерили памћење“.

„Ако будемо трагом породичних вриједости чували и његовали културу сјећања, имамо право на клицу наде у којој стоји завјет да ће се ова омладина одупријети забораву, а самим тим и неким новим крвопролићима, јамама, и оном најгорем, братоубиству. Зато је њихово присуство данас посебно значајно. Сви ми дугујемо себе некој дјеци, зато будимо потомци да би били преци“, наведено је у поруци професорице Никчевић.

Обрен Николић, са непуних 12 година, био је најмлађа жртва овог крвавог пира. Његово име и данас живи кроз потомка, који истиче, са поносом носи његово име.