Историјски час др Немање Девића „Војска безгробна и идеја завјетна (Зеленгора, Лијевче поље, Зидани Мост)“ изазвао велику пажњу
У петак 8. септембра, сала Дома културе у Гацку била је претијесна да прими све заинтересоване за историјски час под насловом „Војска безгробна и идеја завјетна (Зеленгора, Лијевче поље, Зидани Мост)“ који је у организацији Клуба Гачана Београд, Општине Гацко и Црквене општине Гацко одржао др Немања Девић.
Професор историје Милан Никчевић поздравио је окупљене госте и организаторе, а посебно Драгана Поповића, потомка чувене и страдалне породице Поповић са Дражљева, који је за ову прилику дошао из Чикага.
Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић, и сам потомак страдалне породице, поздравио је присутне и захвалио се организаторима и др Девићу, рекавши да ћемо коначно чути и видјети неке мање познате податке из наше историје.
У име организатора предсједник Клуба Гачана из Београда Слободан Бобан Драшковић је у свом говору подсјетио да ово завичајно удружење још од свог оснивања 1987. године гајило хришћанску тежњу да „ходи у истини“.
Драшковић је подсјетио да се предуго ћутало о усташким зверствима, као и почињеним злочинима небраће који су правдани тзв. „лијевим скретањима“.
“Гачани су са кољена на кољено одгајани тако да живе и умиру за српску слободну Херцеговину и ниједна жртва не смије бити узалудна. Милан и Душан Тепавчевић пођоше путем свог ђеда Благоја, који је погинуо витешки у Лијевча пољу. То је та јуначка епска вертикала која досеже вијековима уназад, а по којој се прославила и Гатачка бригада у одбрамбено отаџбинском рату и последњој одбрани Херцеговине и Српства деведесетих година. Потомци једних и других под истим барјаком свесрпског јединства, чине нас поносним, јер је њихова жртва донијела слободу, живот и изњедрила Републику Српску. И зато није чудо што и данас има оних којима никако није по вољи што се баш овде, у поносном Гацку, можда гласније и страсније слави 9. јануар и Свети Стефан. Ма колико се трудили морају да знају да нам лучу слободе нико не може одузети”, рекао је Драшковић.
Драшковић је на крају свог говора поручио да би ова генерација морала да пронађе начин да земне остатке барјактара слободе и части, преостале припаднике ЈВуО, на челу са командантом Милорадом Поповићем, пренесемо онде гдје је „зрно клицу заметнуло“.
“Када дочекамо команданта, гатачког Обилића Милорада Поповића и сваког његовог саборца и њихове мученичке кости нађу смирај на родној груди, испунићемо аманет предака”, поручио је Драшковић објаснивши и значење поруке која се исписана на мајицама.
Наиме, Клуб Гачана је посебно за ову прилику поклонио 300 мајица на којима пише: „Из груди се пјесма оте, Поповићу чекамо те!“
Историчар Немања Девић је у свом говору истакао да је Гачане веома сликовито доживио и описао свој доживљај Гачана који је осјетио слушајући у Канади Милана Мићу Петровића како је снимао пјесму „Смрт Поповића Милорада“.
“Овдје су се смириле сјене закрвљених и зато вечерас имам утисак кад говорим пред вама имам утисак да говорим и Милораду Поповићу, и Марку Лојовићу и Новаку Мастиловићу који је погинуо под својим барјаком и свој овој шестостотини припадника заборављене, забрањене и поражене војске у грађанском рату којих се ви свих ових деценија нисте одрекли. За почетак памтимо их и нисмо никада прихватили капитулацију 1945. године”, рекао је Девић.
Присјетивши се да је 2018. године са Миланом Никчевићем прошао стазама гатачких устаника и видио Брљево у коме је 6. јуна 1941. године пукла прва устаничка пушка, као и Дражљево гдје су у априлу 1942. године партизанске снаге Владе Шегрта и њихових сабораца убијале народ из тзв. попових села, Девић се запитао да ли се уопште 1945. година може доживљавати као српска побједа.
“Може да се назове побједом утолико што више није постојао Јасеновац као кланица српског народа на читавом простору гдје су усташе могле да стигну. Али с друге стране, та година је означила и духовну окупацију за све оне Србе који су били одани завјетима. Укинута је парламентарна монархија, протјерана је династија Карађорђевић, изгубљена је Народна Скупштина за коју су се од 1804. године борили устанички прваци”, истакао је Девић.
У току програма наступио је народни гуслар Војин Тепавчевић и Црквени хор „Света Јелена Анжујска“.
Окупљенима се обратио и историчар Предраг Остојић из Рудог који се годинама бори за истину о „безгробној војсци“ који је истакао да је Немања Девић прокрчио пут младим историчарима.
Слободан Бобан Драшковић је у име Клуба Гачана додијелио комплете књига „Скривена историја“ Општинској борачкој организацији, Народној библиотеци, библиотеци Етно музеја у Данићима и средњошколцима који су прошле године извели драмски приказ о страдању Срба у Херцеговини у Другом свјетском рату, као и присутнима који су изразили жељу.
Историјском часу присуствовали су представници Општине Гацко, Црквене општине Гацко, Општинске борачке организације и бројни поштоваоци припадника ЈВуО из Гацка и сусједних општина.
Слободна Херцеговина/Општина Гацко