Дружење са Рашом Поповим у Гацку

У оквиру Вечери дјечије поезије, у парохијском дому у Гацку, о свом животу и дјелу синоћ је говорио наш познати књижевник, публициста, звијезда дјечије телевизијске емисије „Фазони и форе“, Радивој Раша Попов.

Умјесто рецитација, које је оставио за данас приликом посјете малишанима у Основној школи у Гацку, Попов се присјећао живота и љубави својих родитеља али и највећег духовног богатства – рођења његове дјеце и унука. Са посебном сјетом говорио је о супрузи Ради и дједу Раду, његовом хероју, чијем идеалу тежи и данас, када се налази у поодмаклим годинама. 

“Херој мог доба био је дјед Рада. Он је био најбољи ђак новосадске гимназије, коју сам и ја касније похађао. Нисам био најбољи ђак, али сам био добар. Због њега сам учио стране језике. И даље га имитирам, човека који је знао 16 језика и три индијанска. Желио сам да ја будем тај који зна. За њим се није могло у трку, он је био надчовјек”, рекао је Попов.

Попов признаје да никада није прерастао књиге уз које је одрастао. Шездесет златних књига и даље му, како каже, стоје „чело ногу“. Да му дружење са дјецом никада није недостајало, потврђује чињеница да је за то имао браћу, и као „вође банде“ и као другаре.

Иако је био жртва напада баш оних којима је посветио свој живот, и поред тога, како каже, добродушан је и расположен према њима. „Данас ако има више сиротиње има и више страхоте у егзистенцији и сазријевању тих мали створова. Наравно да идеал мора бити то да будемо социјална држава и да волимо дјецу. Закон брани дјецу, коју данас родитељи не васпитавају у духу поштовања“, рекао је Попов.

Као дијете Попов је био ћутљив и падао је у дубоку дјечију замишљеност. Истиче да је његова најстрашнија дјечија маштарија долазила за вријеме снова, чега се ослободио тек пошто је упознао и оженио своју супругу Раду. 

Дјеца и данас читају његове књиге, па чак и оне којима још нису дорасли, а у којима овај непревазиђени аутор предјела маште кроз митолошка бића открива суровост времена у којем живимо.

Радивој Раша Попов рођен је у Мокрину крај Баната 1933. године, гдје је и одрастао. Иако је више волио историју, опредијелио се за студије књижевности у Београду. Новинарску каријеру почео је у новосадском Дневнику, а радио је у листу “Младост”, Радио Београду, Телевизији Београд. Био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему и главни уредник издавачке куће “Матица српска”. Добитник је многобројних признања.

Гост ове вечери био је и пјесник из Требиња, мр Рајко Танасијевић, који је најмлађој публици рецитовао само неке од својих стихова.

Организатор Вечери поезије било је СПКД “Просвјета” Гацко.