Драги пријатељи, користим прилику да вам честитам рођење Христа Богомладенца. Христа богочовјека, који је из превјечности стигао међу људе како би их увјерио у многа божанска чуда од којих је свакако највеће његово васкресење.
Али да би се Христово васкресење догодило, Богомладенац је морао доћи међу људе.
Данас када се опет сјећамо те витлејемске ноћи која је испунила пророчанство, али и која је Иродовом злом властољубивошћу постала трагична за многе породице, радујемо се и веселимо и осјећамо смисао и суштину празничног расположења.
Желим да у добром здрављу подијелимо радост рождества Христовог као једна саборна заједница, јер Бог Отац није створио човјека да буде одметнут од другог човјека. То уједно и значи да нико не би требао имати право да такву заједницу злоупотријеби.
Морамо имати осјећај једни за друге, без обзира колико се разликовали. Нека нас различитости спајају али да би се то догодило морамо знати како и на који начин да их истакнемо. Градимо однос ка суживоту на оним истим принципима како градимо властиту породицу. Покажимо сви понаособ својим примјерима одговорност према друштвеној заједници у којој живимо.
Ово не смије да буде вријеме појединаца већ народног колективизма у којем сваки појединац треба да буде карика у ланцу који нас води у извјеснију будућност. Лоше је уколико имамо намјеру да се ослањамо на појединце. Промишљена друштва никада себи неће дозволити да своју судбину везују за једног човјека. Изградимо повјерење на Христосовим порукама мудрости које су наши јеванђелисти оставили у насљеђе свим цивилизацијама.
Породице које су у сваком смислу срећне и веселе нека се бескрајно радују, али имајмо осјећај и за оне породице којима је потребна ријеч утјехе. Нека благи Христос буде утјешитељ свим онима којима је данас утјеха потребна али и ми се потрудимо да покажемо пажњу јер, као што рече некада давно благопочивши владика Атанасије, човјек није ништа друго до биће пажње.
Ову честитку упућујем и свим оним Гачанима и њиховим породицама који одавно не живе у нашој општини. Свима њима који су постали мање или више успјешни у својим срединама нека је срећан данашњи благи празник. Нека данашњи празник обиђе њихове домове и нека их све почасти вјером, љубављу и надом у Христа Спаситеља. Осјећај и носталгију за својим родним крајем надокнадићемо тако што ћемо вас чувати у лијепим успоменама, нарочито оне који су знали да на било који начин помогну свом Гацку.
И на крају, не смијемо да заборавимо наше братство које живи и опстаје на Косову и Метохији. И њих се данас присјећамо и упућујемо најискреније честитке поводом Христовог рођења. Они данас најбоље знају о чему је српски пјесник говорио када се питао да ли ће слобода умјети да пјева као што су сужњи пјевали о њој.
Мир Божији, Христос се роди! Ваистину се Христос роди!
