Oбиљежен Дан ослобођења Гацка у Првом свјетском рату

Парастосом и полагањем вијенаца на спомен обиљежје у Автовцу почело је обиљежавање Дана ослобођења Гацка у Првом свјетском рату.

Вијенце су положили представници Општине Гацко и Општинског одбора Српске демократске странке, а обиљежавању су присуствовали ученици основне и средње школе.

Из Херцеговине је мобилисано око 40.000 војника или 15% укупног становништва, рекао је професор Радомир Вучковић, који је са професором Николом Томановићем одржао историјски час у сали Парохијског дома.

“Око 300 Гачана, у самом почетку рата, успјело је да се пребаци у Црну Гору и тамо су са осталим Херцеговцима ушли у Херцеговачки одред црногорске војске. Овај одред је имао око 13.000 војника. Многи Гачани су се са осталим Србима регрутованим у Аустроугарску војску предавали прелазећи Русима или Србима и тако су формиране нове јединице против Аустроугарске. Велики допринос борби за слободу  дали су добровољци из Русије и Америкe. Гацко је дало (према прикупљању Студа Мандића) 849 бораца – добровољаца, а према књизи Удружења потомака за Херцеговину 913. На основу упоређивања имена може се констатовати да је било изостављања и у једној и у другој књизи и можемо говорити о броју од око 1.150 добровољаца из Гацка”, истакао је Вучковић.

Многима од њих кости су остале вјечно разасуте у Албански гудурама, Македонији, Сјеверној Грчкој, Крфу, Плавој гробници, Араду, Добоју, Карпатима. Зејтинлик у Солуну чува сјећање на десетине Гачана који су погинули јужно од Кајмакчалана, док су пробијали Солунски фронт.

Према подацима историчара, штета причињена у Херцеговини је огромна и износи преко 152 хиљаде круна, што је три пута више него у Билећи или Требињу или четири пута више него у Невесињу.

Српска војска ушла је у Гацко 20. новембра 1918. године. Пало је Османлијско и Аустроугарско царство и по први пут је створена држава Јужних словена Краљевина Срба Хрвата и Словенаца у коју су Србија и Црна Гора унијеле своју државност.

“Нека нас жртве наших дједова подсјећају на тешке године Великог рата, забране, логоре и глад. Заборавимо ситне страначке размирице и посветимо се идеји Српства, заједништва и трајног опстанка у слободи на овим просторима”, порука је упућена са данашњег историјског часа.

Програм су употпунили Хор Музичке школе “Свети Роман Мелод” и гуслар Никола Бошковић.