Парохија Автовачка

Јереј Миодраг Вртикапа
Парох парохије автовачке

Рођен 27. августа 1985. г. у Требињу од оца Ђока и мајке Борике р. Спремо. Рукоположен у чин ђакона у Недјељу Православља 21 . фебруара 2010 . г . у Храму Преображења Господњег у Требињу од Епископа ЗХиП г . Григорија. По благослову Епископа вршио ђаконску службу при храму Св.Вазнесења Господњег у Невесињу. У чин презвитера рукоположен је на празник Цвијети 28 . марта 2010 . г . у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару , такође од епископа ЗХиП г . Григорија. Дана, 30.марта 2010. године постављен је за пароха парохије бјелопољско-брдске у Бијелом Пољу – Мостар при храму Св. Вазнесења Господњег. Предавао је вјеронауку у седам школа на подручју Општине Мостар.По благослову Епископа г. Григорија, 22. новембра 2011. године премјештен је на парохију седму Требињску у Требиње , а 30. августа 2012. г . премјештен је на парохију Автовачку у Автовцу – Општина Гацко , такође по благослову  надлежног Епископа. Ожењен Славицом р . Рудан. Имају троје дјеце.

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ
Парохија Автовачка обухвата села из двије општине, Гатачке и Билећке. Из Билећке обухвата: Хоџиће, Корита, Риоца и Брестице, а из Гатачке: Автовац, Степен, Пржине, Даниће, Заграца, Липник, Муља, Самобор, Гареву, Малу Гареву, Добреља, Дулиће, Брљево, Казанце (Горњи Казанци припадају Републици СЦГ), Вратковиће, Михољаче, Јасеник, Берушицу, Жањевицу. Парохија има око 600 домова. Међу становништвом није било миграција, све су старосједиоци у великој већини. Већина парохије слави светог Јована Крститеља, затим Светога Николу, Светога Стефана Архиђакона, Светога Архангела Михаила, Светог Георгија, а нешто мање парохијана Светога Саву, Свету Петку, Светог Тому апостола, Светог Игњатија, Лазареву суботу, Светога Стефана Дечанскога и зачеће Светога Јована Крститеља.

ПОДАЦИ О ЦРКВАМА
Автовачка парохија има 11 храмова. Саборни храм Светог Василија Острошког је у Автовцу, подигнут у вријеме Митрополита Петра Дабробосанског, Зимоњића 1907/08. године. У храму је похрањена ножна назувка Светитеља Василија Острошког, приликом пресвлачења 1996. и литије кроз Херцеговину. Саборне службе су за храмовну славу и за Преображење Господње.

Храм Светог Василија Острошког у Автовцу – саграђен је и освећен 1907. Шездесетих година је на цркви саграђен звоник. Црква није обнављана.

Храм Светог Саве у селу Самобор – није сачуван податак када је саграђен. Зна се да је обновљен 1979. године па 2002.године. Постоји податак да је и прије ових година црква обнављана више пута, што говори да је храм из ранијег периода.

Храм свете Тројице у селу Гарева – Не зна се кад је саграђен, а обновљен је 1889. на темељима цркве која је ту већ постојала. У првом свјетском рату је рушен да би одмах 1921. године поново био обновљен. Последњи пут је уређен 1988. године.

Храм Светог Пророка Илије у селу Берушица – саграђен је 1893. Срушен је од стране Аустругара, а обновљен и освећен 31. 07. 2005. године.

Храм Светог Николе у селу Добреља – Не зна се година кад је саграђен, из ранијег је периода. Постоји неколико података о обнови цркве која је извршена у периоду од 1884. до 1889. године. Храм је освештан 2001. годинe.

Храм Светог Архангела Михаила у селу Казанци – Не зна се кад је саграђен. Први пут је обновљен 1833. године, па затим 1934, 1971. и 1991.године

Храм Светог Петра Зимоњића у селу Данићи – саграђен и освећен заједно са конаком 2001. године.

Храм Светог Архангела Михаила у селу Степен – саграђен и освећен 2004. године.

Храм Покрова Пресвете Богородице у селу Хоџићи – Корита – Из ранијег је периода. Обновљен је 1855. и послије тога је више пута поправљан.

Храм-капелица на Корићкој јами – посвећена Српским новомученицима пострадалим од стране усташа 1941. године.

Храм Светог Николаја у селу Михољаче – обновљен је 1884. што значи да је из ранијег времена. Обновљен је и фрескописан 1999. године.

У Церници и у  Јасенику постоје темељи средњовјековних храмова.