Геолошка грађа

Геолошка грађа
Најстарији седименти су тријаске старости (кречњачки доломити и флицне стијене) настале су прије 150-200 милиона година. Неогени седименти везани су за дно Гатачког поља (око 40км2), настали прије 12-30 милиона година. У доњим токовима ријека су алувијални седименти настали у геолошкој данашњици. Гатачки крај је простор Херцеговачке зоне и дио спољних динарских планина, геолошки је добро проучен. Највећи значај имају лежишта угља лигнита у Гатачком пољу. Боксита има у југозападним падинама Ђеда, а бијелог боксита на падинама Троглава. На западној страни Лебршника има мангана. Угаљ се јавља у три слоја и експлоатише се дневним копом. Доња калорична вриједност је око 2800 кал. Огромне су резерве бетонита и лапорца, а има и кварцног пијеска.
Гатачки лигнит настао је прије 12-15 милиона година. Планине су настале Алпском орогенезом, а као Динариди или младе вјеначне планине, прије 30-40 милиона година.